Кортасареворо џемовање
Пише: Сибин
Одазвао се једним другим, одвећ личним језиком, надреалним колико и луцидним (а једно не иде без пратње другог), о аутентичном али једнако измичућем лутању Паризом, у друштву окорелих докоњака и згубидана, у оно доба кад од Платона правиш интегибилни штос, од Вергилија, пак, пјешчану ружу, чисто себи за ужитак, у паузама кружне потраге за формом љубави која ће свакотренутно остати смјело отворена према џезу, боемији, филозофији…
Трагао је за Магом, иритирајуће у свему добронамјерном, која, упркос ноћима снажног јединства, ипак не докучује да не постоји (доврага!) Универзум у којем 2+2, нужно, морају бити 4.
На свој начин, свака метафора јесте ексцентрична, док поређење сеже до откачености слуха, па зашто онда и коме (господо) смета што је једна – мандарина карирана. Такво завођење јесте и остаје метафизичко!
Кад год помислим на „магијски реализам“, помрзнем на сваки академизам, а нарочито на хладнорационални интелектуализам, то перје којим се кинђуре дрвени духови. – Разметање, праћено тоном дара, пружа од себе револуционарни стил на којег није могуће остати имун.
Школице су својеврсно упуство за употребу младости, ишчашени полифони одраз у коме се истовремено вртложно усипа толико књижевности и филозофије, али и једно откривање Париза гдје се умјетност, напросто, догађа.
Изнова се, не без извјесног светковања, враћам Кортасару, који се по ко зна који пут, и овог пута ништа мање, открива у улози – геометар маште.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Slabo ti ide sa razumijevanjem, jos gore sa shtosevima a najgore sa obrazlaganjima…
@kosovac pojasni svoj komentar jer nikom ko ga je pročitao nije jasan
@ Anonimni,
Виђи, ја сам ово „Кортасареворо џемовање“ прочитао пажљиво, па га одлично нијесам разумео. Па к’о велим, да у истом стилу направим и коментар. Да оплеменим Сибиново залагање за неразумљиве калакурштине.
Прво сам śтио да испричам овај амерички штос:
-Пошли коњ и врабац у кафану. Коњ каже „Конобар, један коњак“. А врабац каже „Боље врабац у руци, него голуб на грани“.
Па када сам приметио да ни овај штос неће бити јасан никому, онда сам решио да нешто искаламундарим на своју руку.
Ето, ваљда је сада јасно.
@ Сибин,
Овај твој Лет изнад кукавичјег гнијезда ме подсећа на хладнорационални интелектуализам, у најмању руку на револуционарни стил искаламундарене стилске грешке.
И то све изазива једно неминовно питање: Ко је све овде паметан?