Корупција и незнање: За 42 км ауто-пута чак 1,3 милијарди евра

Министарство саобраћаја, на челу са тадашњим шефом Иваном Брајовићем, оштетило је државу за 134 милиона евра пропустима до којих је дошло приликом припрема за градњу ауто-пута Подгорица Матешево прије пет година.

То тврде извори Вијести добро упућени у дешавања око изградње ауто-пута.

Након додатних трошкова, дионица ауто-пута дуга 42,5 километара коштаце укупно око 1,3 милијарде евра, односно 300 милиона више него што је најављено прије пет година. Ријеч је о износу до којег се наводно дође када се обрачунају основна цијена радова, додатни и заборављени радови, камате и курсне разлике.

Пропусти се огледају у томе што је Влада у цијели посао ушла само на основу идејног рјешења, уз лоше геодетске подлоге, што у уговору о изградњи ни јесу неведени сви радови, попут петље Смоковац, електро и водоводне мреже и свих порилазних путева на осталим петљама.

Поређења ради, Аутоцесте Федерације Босне и Херцеговине до сада су изградиле и пустиле у саобраћај 102 километра аутопута. То је ово државно предузеће коштало укупно 865 милиона евра.

До додатних трошкова дошло је и што је кредит узет у доларима, без заштите од курсних разлика.

Додатних 85 милиона евра коштаће у уговору заборављена прва фаза петље „Смоковац“ заједно са наплатном рампом и реконструкцијом неколико улица на Златици, изградња водоводне мреже дуж цијеле трасе дионице ауто-пута и неколико прилазних путева за остале петље, као и неколико других ситнијих радова.

Влада ће са главним извођачем, кинеском компанијом ЦРБЦ, како је договорено приликом посјете њихове делегације прошле седмице, потписати анекс уговора да заврши те радове, а цијена је начелно већ договорена.

Изградња трафо-станица и електромреже за дионицу ауто-пута ће коштати раније непланираних 31 милиона евра.

Влада је већ дала сагласност својој компанији Монтепут да узме кредит за тај износ и распише тендер за извођача.

Укупан трошак од око 116 милиона за заборављене радове Влада је морала да подијели и да издвоји електромрежу, јер према основном уговору, додатни радови могу износити највише до 10 одсто првог уговореног износа.

Извори Вијести наводе да се додатних око 18 милиона штете односи на изгубљену добит од наплате путарине, јер ће завршетак дионице каснити 15 или 16 мјесеци.

Проблем је и што сада прва рата за основни кредит долази на наплату шест мјесеци након завршетка, док је ранији план био да тај период траје двије године, колико и пробни период коришћења аутопута.

Прву информацију да у уговору о изградњи дионице нема петље, електро и водоводне мреже, о чему је тада ЦРБС обавијестио Владу, медији су објавиле прије годину и по.

Премијер Душко Марковић тада је прво рекао да Влада сматра да завршетак тих радова јесте обавеза ЦРБЦ-а,у оквиру уговорене цијене од 809 милиона евра, запријетивши и ангажовањем арбитраже.

Да послови улазе у уговорене обавезе, тада је казао и министар саобраћаја Осман Нурковић.

Дилема је да ли је петља уговорена обавеза или не. На том питању ради комисија коју сам формирао и ускоро ћемо сјести са извођачем. Уколико се не договоримо, могућа је арбитража.

Нурковић је навео да је проблем настао због недефинисаности уговора, али да вјерује у договор.

Када су поново прочитали уговор, схватили су да је пропусте направио тим бившег министра Брајовића и да ће компанији ЦРБЦ морати додатно да плате. Министарство Нурковића затим је тврдило да ће додатни радови коштати око 60 милиона, али да ће се наћи на око 80 јер Кинези траже 120 милиона.

Сада се види да је ЦРБЦ врло мало попустио и да ће заборављени радови из уговора коштати 116 милиона.

Из Министарства су раније тврдили и да нијесу одговорни за кашњење радове и да ће тражити од ЦРБЦ да плати пенале за сваки дан кашњења.

Претходно су из кинеске компаније саопштили да радови касне јер су од Министарства добили, како се показало, лоше и непоуздане податке о пројекту, због чега су у старту каснили скоро годину.

Бивши министар, сада предсједник Скупштине Иван Брајовић, тврдио је да петља није ни требало да буде у том уговору, јер је дио друге трасе Фармаци Смоковац и да је сада било предвиђено само њено пројектовање. Међутим, демантују га сама документа из његовог кабинета гдје се у информаторима и плановима о приоритетној дионици наводи изградња петље.

Прочитајте још:

Има ли Црна Гора своју „фармацеутску мафију“ (3): Љекови вишеструко скупљи него у Србији

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: