Космајски круг деспота Стефана

Шетајући по шумовитим косама и скривеним увалама Космаја, током кратког зимског дана можете проћи стазом којом је често ходио и деспот Стефан Лазаревић. Овај ратник, државник, витез Реда змаја, песник и мецена је на шумадијској планини надомак престоног Београда радо проводио време у лову, а државне послове је водио у конацима својих задужбина.

Стефан Високи је од Србије за кратко време створио земљу у којој су процветале духовност, наука и уметност. Верски и просветни центри били су манастири, а међу најважнијима су били они на космајској Светој гори.

Чудесно путовање Космајем, на 50 километара од центра Београда, почиње у шумском амфитеатру на чијем се платоу налази средњовековни Манастир сабора Светих архангела, који је у народу познатији као Тресије. Предање каже да га је утемељио краљ Драгутин, а да га је Стефан Високи претворио у велику преписивачку школу. Данашњи шетачи радо прелазе исти пут којим је деспот ишао од Тресија до манастира Кастаљана и Павловца, које је користио као резиденције на Космају.

Та обележена стаза води кроз шуму ка најнижем космајском врху Бела стена, с кога се, као на длану, види колубарска равница. Њега означава скромни споменик на костурници где су сахрањени српски ратници пали у огорченој бици током новембра 1914. године. Увек има свежег цвећа на овом малом белегу велике жртве хиљаду војника одбране Београда и Тимочке дивизије, који су изгинули спречавајући вишеструко надмоћније Аустроугаре да продру у срце Шумадије.

Стазом се брзо стиже до монументалних остатака Кастељана, великог дворско-манастирског комплекса који је, у скривеној шумској удолини крај Неменикућа, утемељио краљ Драгутин. У народном предању манастир посвећен светом ратнику Ђорђу чешће се доводи у везу с деспотом Стефаном, који га је користио као летњу резиденцију. Иако је светиња вековима у рушевинама, становништво овог краја и те зидине дубоко поштује и сматра их чудотворним, због чега долази да се искрено помоли у шумској тишини. О томе сведоче трагови мноштва истопљених воштаница, иконице и новчићи заденути између камења старог храма.

Одатле се шумским путем може доћи до врха Кошутица, с кога пуца видик на све четири стране света, а затим спустити ка Кораћици. На почетку овог села, у дубокој долини којом жубори поток, скривен је елегантни бели манастир Павловац, прелепа задужбина деспота Стефана. Одатле је лако попети се на највиши врх Космаја и спустити до Тресија, затварајући круг проласка деспотовом стазом.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: