Косово је трепљица – вечни обруч за тугу

Милица Краљ

Јесен. Пламти сунцокрет – опор мирис пелина
кроз поднева мирише. А около – кланица:
лете речи вараве, гине војник на југу.
Плачу мати, сестрица, пишти птица грлица.
(Гледа слику с венчања забрађена невеста.

Стави руку у недра, чита слова невешта:
„Срце моје једино, до смрти ми суђено…“)
Црно око – трњина, плава коса- свилица.
У Србију загледан полуосмех усница.
Нуђено је даровно рухо, капа, тканица…

Њишти дорат у штали, сквичи скотна керуша.
Просуле се кошнице, узаврела комина.
Паде оџак са куће, кров ће са се обруша…
(Зар је живот тачкица на црнилу домина?
Зар је живот жилица у корену божура?)

Јесен, пламти сунцокрет, а пред кућом поворка.
Сипи мирис тамњана разбијена кандилка.
Данас нам је сахрана. Црни петак. Уторак.
Изнад Бањске, Девича –надвио се црн облак.
Гине војник на југу – рида Мати Љевишка.

Јесен. Пламти сунцокрет – гине војник на југу:
Косово је трепљица – вечни обруч за тугу!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: