Косово – једно од светилишта Европе, разорено од стране Европе!

Приказ књиге Комнена Бећировића, Le Kossovo dans l’âme – У души Косово – L’Âge d’Homme

За већину Франуза – чак и оних образованих – Косово је у најбољем случају везано за казнени војни поход страховите ваздушне Нато армаде, коме је претходила ништа мање ужасна медијска хајка у циљу да се духови покрену против Србије. Зато, чим отвори књигу, читалац вероватно очекује да у њој нађе “још једну” анализу узрока и последица те међународне интервенције (која, узгред буди речено, бар што се тиче начина на који је изведена : сто на једног, и даље врло мало заслужује назив “ Косовски рат”). Додуше, разматрање те кризе је присутно у овој књизи, посвећеној добрим делом снажном разобличавању безаконе Нато интервенције, вођене тобоже у име морала, а у ствари руковођене крајњим цинизмом. Међутим, у питању је сасвим друга ствар како на то, уосталом, упућује и сам наслов: ради се, наиме, кроз садашње чињенице као и кроз размишљања о историји, о духовном путовању на које нас књига позива да бисмо открили једно место које је не само неки простор на географској карти, већ духовни улог за целокупни западни свет.

Неколико речи о самом аутору : Комнен Бећировић спада међу оне за које се не би могло рећи да су Французи српског или, тачније казано, српско-црногорског порекла, или пак Срби који су прихватили Француску, зато што је он у суштини и једно и друго. Новинар, есејиста, историчар, човек велике културе, он је испољио, са једнаким успехом, те своје разне одлике у обема земљама и на оба језика. Њега прожимају до дна душе обе културе чија узајамност даје и једној и другој највећу дубину, као у огледалу. Према томе, нико није могао бити позванији од њега да Французима прикаже косовску стварност у свим њеним видовима, укључујући и оне најнеопипљивије.

Књига је замишљена као полиптих у коме сваки део осветљава онај други, захваљујући чему се ствара, страницу по страницу, целокупна и дубинска слика. Уз сопствена штива – ради се често о чланцима које је објавио у разним новинама од 1990 до 2001 – аутор нуди избор навода који истичу било изванредно уметничко и духовно наслеђе јужне српске покрајине, било људску стварност патворену антисрпском пропагандом минулих година, било најзад тајанствену везу која је увек спајала Косово са Француском. Кроз виђења француских аутора из прошлости, Комнен Бећировић нам открива Косово као незаменљиви бисер баштине човечанства, не само због његовог сувише запостављеног уметничког блага већ, и нарочито због тога, што је тамо пламен цивилизације одржаван упркос свим недаћама, упркос најсуровијим прогонима Срба у царствима која су се смењивала на том тлу у току векова. Стигавши до краја књиге, читалац се може запитати: зар је баш Запад, баштиник и хришћанства и века Просвећености, морао да угаси тај пламен са којим ни крваво отоманско угњетавање, ни нацизам, ни комунизам нису успели да изађу на крај? Свет је, с разлогом, узбудило рушење џиновских Будиних кипова од стране талибана. Међутим, ко се саблазнио – сем неколико правих хуманиста, као што је велики швајцарски еколог Франц Вебер – што се непроцењиво благо Косова нашло на удару вандализма албанских најамника и разарајућих америчких бомби? Можда због тога што је посреди хришћанско благо?

Доносећи мноштво навода из делâ великих француских аутора из прошлости – историчара, писаца, оријенталиста, путописаца, као што су Пуквил, Сен-Рене Тајандије, Адолф Даврил, Виктор Берар, Жорж Голи, Едуар Шуре, Ернест Дени, Габријел Мије или Шарл Дил – Комнен Бећировић предочава на упечатљив начин колико њихово усхићено разумевање световне и духовне стварности Косова, одудара од незнања и слепила које су наши творци јавног мнења испољили од 1990 године наовамо. Сама по себи, ова антологија ће бити право изненађење: доказаће да су интелектуалци, даље или ближе прошлости, гледали на Србију и на Косово – које је њена “душа” – са проницљивошћу на коју се савремена интелигенција могла угледати, уместо што се упрегла у кола најгрубље пропаганде која је без престанка осуђивала Србе да прогоне Албанце са Косова. Штива које је Комнен Бећировић сакупио, сјајно показују да се дешавало управо супротно, увек и кроз целу историју: Срби су били ти који су упорно прогоњени у сенци разних тиранија које су се смењивале на том тлу да би, искључиво тако, Албанци постали већинско становништво на Косову. Помогавши, као и ове тираније, да се Срби истерају из колевке њихове културе, Европа је изгубила део сопствене душе. Једна од поука која произилази из упоређења погледа низ аутора из прошлости и јадне приче савремених медија, јесте то што париска интелигенција – или она која се тако приказује – упорно гази сопствену прошлост и одриче се памћења, заправо свега онога што чини Француску – Француском.

Памћење је једна од кључних речи ове књиге. За многе наше савременике, оно је синоним за носталгију или чак за затварање у архаизам. Разматрајући садашња збивања у светлости прошлости и осветљавајући прошлост кроз поуке садашњости, аутор показује, обрнуто, да само познавање и поштовање Историје припремају будућност у правом смислу те речи, а да је све остало пропаст и уништење. А доказ за ту тврдњу је окретање Француске против Србије, што наводи аутора да изрекне следећи афоризам: “ Када се нације лише свог памћења, оне више нису оно што јесу, већ махнитају исто као и јединке”. Тренутности која замењује филозофију код многих наших назови мислилаца, Комнен Бећировић супротставља проницљивост засновану на знању и размишљању.

Књига почиње чланком о Косову, понуђеним Монду 1989 године, и написом, Правда за Србе, који је овај дневник објавио 1990, то јест у време успостављања немилосрдног устројства за дезинформацију чији је циљ био да се разбије Југославија и сатре српски народ. Не само да ти одмерени и мудри чланци нису ни по чему застарели, већ данас звуче пророчански, јер је будућност потврдила сва зла која су предочавали у случају да се тврдоглаво настави са једностраним и нереалним гледањем настајућих сукоба. Данас, само слепци – вољни или невољни – могу видети стање које је Западна алијанса оставила на Балкану другачије него као хаос, упркос напорима које они што су га проузроковали улажу да би га лажно приказали као тријумф права и демократије. Када би било потребно доказивати да су знање и разум бољи саветници него ратоборно незнање, не би требало даље тражити.

Све у свему, ова књига је истовремено незаобилазан увод у уметничко и књижевно благо које се чува у колевци српског народа; јасан и тачан водич кроз историју те области и кроз златну косовску легенду од Средњег века до данас; призма кроз коју се указују догађаји последњих деценија, захвајуљући виспреном посматрачу који се не да завести никаквом а приори идеологијом. Као ненадмашно благо ерудиције по питању којим се бави, ова лепа књига је такође надахута неуништивом хуманистичком вером заснованој на идеји да ће, било шта да се догоди, истина коначно победити. Откуд толико поверења у дух, упркос насртају сурове глупости и безобзирног насиља? Можда из “душе” самог Косова. Косово је тешко рањено, похарано, опустошено. Али, као што Комнен Бећировић изгледа жели да нам каже, оно је ипак живо, јер Косово није само територија. Већ осам векова оно се усталило у души Срба и у души свих оних који знају да распознају места где дух царује. Комнен Бећировић зна да нас убеди : Косово је заиста ствар душе.

***

Морис Перније

Професор на Факултету књижевности и друштвених наука Париског универзитета. Аутор је недавно изашле књиге Речи у рату, Медијски говор и балкански сукоби (Mots en guerre, Discours médiatique et conflits balkaniques) L’Age d’Homme, Pariz 2002).

Превео са француског Новак Стругар

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: