Косовска голгота на Сорбони

(Косовска бесjеда Комнена Бећировића изречена у оквиру великог скупа на тему Косово: питање цивилизације, одржаног у сриједу вече 28.  марта 2007, у амфитеатру Гизо на Сорбони)

Даме и господо, драги пријатељи, браћо и сестре,
Као што вам је познато из нашег горког искуства свих протеклих година, прилика да се у медијима говори о питању Косова у његовом многоструком виду, историјском, метафизичком, умјетничком, књижевном, укратко, културном и цивилизацијском, била је ствар немогућа. Зато што је буквално био прогнан из јавности сваки други приступ томе питању, осим оног политички подобног, грубо поједностављеног, што ће рећи да је Косово већински насељено Албанцима, и да оно припада Албанцима. И када смо ми покушавали да разматрамо сложено питање Косова из другог угла, изузев из угла једноумља, политички и медијски моћници су нам одговарали, како за вријеме кризе на Косову, тако и оне у Босни и Крајини – ваздушним ударима, наравно по Србима. Таман као што је Гебелс некада пријетио да ће потегнути свој револвер кад му се говори о култури.
Стога осјећамо огромно задовољење да можемо, захваљујући крајњем разумијевању професора Жана-Пола Бледа и управе Сорбоне, који су нам, по трећи пут у посљедњих пет година, пружили могућност, нама Србима и нашим француским пријатељима, да разматрамо у овом храму духа, управо тај суштински дио питања Косова који се односи на историју, културу, цивилизацију.

ГЕНИЈЕ ХРИШЋАНСТВА НА КОСОВУ

Шта је, дакле, природније, него Косово у овом светилишту цивилизације – Сорбони, будући да је косовска земља са осталим дијелом Србије, била земља сјајне цивилизације, земља најузвишеније  сакралне умјетности, прије но што је постала земља исто тако узвишене епопеје! А доказ за то јесте што неимарство и зидно сликарство косовских светилишта, Пећи, Грачанице, Дечана, која заузимају одабрано мјесто у свјетској умјетности, као што Косовска епопеја, која преображава српски пораз од 1389. у највишу жртву за вјеру Христову, заузима слично мјесто у општој књижевности. Нигдје другдје у Европи, геније хришћанства, да употребим чувени Шатобријанов наслов, није доживио такав двоструки процват!
Ево тога хришћанског насљеђа српског Јерусалима, пописаног у овој огромној књизи под насловом Задужбине Косова, чији велики дио, нажалост, сачињава мартиролог косовских Срба под турско-албанским ропством, дугим и суровим!  Кроз мало ћу свечано предати ову огромну косовску сагу Жану-Полу Бледу за библиотеку Сорбоне, као свједочанство једне дивне уморне цивилизације и једног тешко рањеног народа.
Да би се разумјело како је до тога дошло, потребно је укратко подсјетити на неколико основних, суштаствених истина о Косову из простог разлога што су оне затамњене, кривотворене, изопачене. Tреба бити начисто са бајком по којој су Албанци насељавали Косово прије доласка Словена на Балкан у 7. вијеку, пошто не само да ништа не свједочи о њиховом присуству у тој области, него историја за њих уопште не зна на Балкану све до краја 11. вијека кад их,  по први пут, помиње византијски историчар Михаило Аталиатис.  Као да још нису били на Балкану током читавог првог миленијума или као да нису играли никакву важну улогу!
Затим, друга бајка коју нарочито труби албански писац Исмаиљ Кадаре,  која хоће да прикаже како су се Срби и Албанци одувијек раздирали, док неоспорне историјске чињенице, почев од оне о српском поријеклу Скендербега, албанског националног јунака, доказују супротно, а то је да су два народа живјела у потпуној слози кроз цио Средњи вијек, све до коначног поробљавања Балкана од стране Турака крајем 15. вијека. Тада су, преобративши се у ислам, религију поробљивача и ставивши се у његову службу, Албанци добили право да располажу добрима, чашћу, животом и смрћу оних који су остали хришћани. Припадници нове вјере, показујући се ревносним као сви преобраћеници, они су се, у узастопним валовима, сручили са својих планина на равнине Метохије и Косова, да ту заузму српске земље по цијену бројних покоља, изгона, најцрњег ропства или присилне албанизације.

ЗА СТО ГОДИНА НЕСТАЛО МИЛИОН СРБА СА КОСОВА!

Нећу се задржавати на великим српским сеобама са Косова у 17. и 18. вијеку, које су услиједиле због српских устанака против османлијског поробљивача у оквиру аустријско-турских ратова. Али ћу навести изворе с почетка 20. вијека који показују да између српско-руског рата против Турске 1876. и Првог балканског рата 1912, кад је Косово било ослобођено након пет вјекова окупације, око 400 000 Срба, за само четрдесет година, било је присиљено од стране Албанаца да напусте Косово и Метохију. Крварење је било заустављено током двадесетак година прве Југославије, и чак започето извјесно васпостављање поремећене етничке равнотеже, све док сломом те Југославије од стране нацистичке Њемачке и фашистичке Италије 1941, ствари нису опет попримиле свој уклети ток. Албанци су умјели да задобију милост нових господара и да протјерају око 100 000 Срба, пошто су их побили десетине хиљада уз поклике „баба Хитлер је дошао!“, a баба значи на албанском отац. Шиптарске милиције са злогласном Waffen СС дивизијом Скандербег, чији су посљедњи војници пали пред Берлином бранећи Рајх, починиле су безбројне злочине над српским становништвом.
Tоком више од четрдесет година комунистичке Југославије, која је почивала на фамозној формули: слаба Србија, јака Југославија, албанске вође изигравајући жарке обожаваоце тиранина Јосипа Броза, званог Тито, добили су, као награду од њега, потпуну власт над Косовом, коју су спроводили тако што су приморали, свакавим злостављањима, одлазак 300 000 Срба из покрајине. Унутар се о томе није могло говорити, будући да су се они који се на то усуђивали, излагали санкцијама као великосрпски националисти, док се вани титоистичка Југославија сматрала најбољим од свих свијетова.

МОНДИЈАЛИСТИ ДОВРШАВАЈУ ДЈЕЛО ОСМАНЛИЈА, ФАШИСТА И КОМУНИСТА
Према томе је око милион Срба, рачунајући ту и жртве разних погрома, нестало у току једног стољећа, са Косова и Метохије у корист албанских уљеза и колонизатора. Ипак је,  након Титове смрти 1980, било остало још неких 350 000 Срба у покрајини. И све што је Слободан Милошевић покушао, васпоставивши суверенитет Србије над Косовом 1989, било је да се заустави тај кобни процес.  Но, иако су том мјером била потпуно испоштована права Албанаца,  као већине на Косову, али мањине у Србији, они су одбили да се укључе у институције српске државе, дали се у вику да се над њима врши апартхејд, геноцид, и стали позивати, одајући се истовремено терористичким акцијама, Европску Унију, Сједињене Државе, НАТО, укратко оно што се еуфемизмом зове међународна заједница. Ова је, уопште не улазећи у сву сложеност и сву озбиљност косовског питања, похитала  да учини својим насљедну албанску злобу и мржњу, поникле и набујале према Србима у сјенци разних тиранских владавина, све црње једне од друге, турске, фашистичке, комунистичке, да би довршила њихово дјело: потпуно заузимање српске Свете земље од стране Албанаца.

АНТИХРИШЋАНСТВО ХРИШЋАНСКОГ ЗАПАДА

И заиста, највећа коалиција држава, у саставу од деветнаест нација од близу милијарду људи,  чинећи најголемију војну силу свих времена, НАТО, упрегла се, овога мјесеца марта 1999, у ту работу, обрушивши се на Србију и подвргнувши је, током готово три мјесеца непрекидног бомбардовања, огњу и мачу! Тај злочин, један од најгнуснијих који су икада непотребно под небом почињени, достигао је врхунац, када су снаге НАТО, након повлачења српских снага с Косова у јуну 1999, препустиле покрајину на милост и немилост Шиптарима. Ови су одмах, починивши многа убиства, протјерали 250 000 Срба, докопали се њихових добара или их уништили, истовремено скрнавећи и разарајући цркве и гробља. Стравични призори који су се поновили у марту 2004, увијек пред нехатом НАТО трупа и управе Уједињених нација, а које ћете кроз мало видјети пројектоване на екрану.
Подсјећам вас да се та страхота, та оргија зла која је била рат алијансе НАТО против Србије, одвијала управо у моменту кад се завршавао други Христов миленијум за чије су прослављање вршиле припреме, и да су све нације грешне коалиције против Србије, изузев Турске, биле  хришћанске или сматране као такве! И управо та наопака чињеница изазива  најозбилњију запитаност која ће неизбјежно заокупљати највеће духове, историчаре, социологе, филозофе, теологе, а која се састоји у овоме: одакле долази та острвљеност зла против једног превасходно Христовог простора који представља Косово, како својом цивилизацијом тако и голготом коју су на њему поднијели Христови вјерници током вјекова и коју подносе до дана данашњега?  Како то да се највећа планетарна сила ставила у службу, учинила оруђем, да би запечатила једну од најцрњих неправди историје? И то по цијену уништења читаве српске нације, као што је пријетио грозни пајац НАТО алијансе, Џими Шеј, изјављујући: “Вратићемо Србију у камено доба”!
Послије тога рата, названог, као врхунац поруганија, хуманитарним,  а који је толико проповиједао Бернар Кушнер са својим пајташима, остало је само око 80 000 Срба на Косову, затворених, од тада, у правом гулагу! И управо то Косово, етнички очишћено, тешко рањено, опустошено, претворено у рушевине гдје влада најцрње безакоње, поглавице наречене међународне заједнице су се управо ових дана узмувале да промовишу у државу! Каква међународна заједница, таква држава!

СВЈЕТСКО ЗЛО У ОДСЈАЈУ ПЛАМЕЊА АПОКАЛИПСЕ НАД СРБИЈОМ
У сваком случају, из свега овога, схватате размјере ужаса, огромност гријеха! Као да је било у намјерама Провиђења да са Косовом покаже жалосне границе човјека, свакако да се укаже, у одсјају пламења апокалипсе над Србијом, зло свијета кроз дивљаштво цивилизованих, кроз лицемјерство демократа, кроз нечовјештво хуманиста који су себе уложили у тај чудовишни подухват, будући противприродни и против природе, против морала и  против цивилизације, какав је био такозвани Косовски рат. Јасно је да свако признавање Косова, као државе, проистекло из једног таквог проклетства, неће моћи бити прихваћено ни сматрано од стране Срба и свих људи од савјести, осим као неважеће и ништавно.

Глоса 1: На све наше иницијативе моћници су, како за вријеме кризе на Косову, тако и оне у Босни и Крајини, одговарали – ваздушним ударима, наравно по Србима

Глоса 2: Одакле долази та острвљеност зла против једног превасходно Христовог простора који представља Косово, како својом цивилизацијом тако и голготом коју су на њему поднијели Христови вјерници током вјекова и коју подносе до дана данашњега

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: