Коштали грађане Црне Горе милионе евра: Верица сад тужи што јој је смањена плата, а шта је са Веселином?

Бивша дугогодишња извршна директорица “Плантажа” Верица Мараш поднијела је тужбу против ове компаније јер сматра да јој је незаконито смањена зарада за период од 1. јуна 2012. до 23. октобра 2020. године, одлуком за чије је законито спровођење она била задужена. Могуће обештећење могло би да износи додатних 300.000 евра за великог „патриоту“ Мараш, и бившу цимерку Весне Меденице из Спужа.

Наима, након притиска јавности, након сазнања у 2021. години, да Мараш прима 7 000 евра плату, и то у тренуцима када се Црна Гора због пандемије коронавируса суочавала са економском кризом, тадашњи одбор директора овог предузећа донио је одлуку да смањи њену зараду са осам на четири просјечне мјесечне зараде у компанији. То значи да јој је плата тада била „тричавих“ 3000 евра.

Ова одлука донијета је јуче на сједници Одбора директора компаније “13. Јул Плантаже”, којом је предсједавао Веселин Вукотић, предсједник Одбора директора.

“Због економске кризе коју је изазвала пандемија Ковид-19 и очекиваних резултата у овој години, Одбор директора је донио одлуку о смањењу зараде Извршне директорице за 2020. годину са осам на четири просјечне мјесечне зараде у компанији”

Ипак, оно што је индикативно је да Веселин Вукотић који је предсједавао сједницом на којој је донијета одлука о смањењу плата, прима плату у износу од 17 просјечних црногорских плата мјесечно, односно 8 512 евра сваког мјесеца или 102 000 евра годишње!

Верица тужи, гдје је Веселин

По истом основу већ је велики број радника “Плантажа” поднио тужбе против компаније. То је раније урадила и бивша директорица Сектора за правне и опште послове Стојанка Асановић, која је тражила 140 хиљада евра, али је тај случај засада превостепеном пресудом окончан у корист “Плантажа”.

Влада је тада због економске кризе затражила од државних компанија да смање нарочито високе накнаде менаџмента и разне додатке на зараде, по којима су “Плантаже” биле познате. Међутим, менаџмент “Плантажа”, односно извршна директорица Мараш, доноси одлуку којом смањује зараде, без измјена општих аката, односно смањења коефицијента и измјена уговора о раду, што је био једини начин да се та одлука законски спроведе.

За законито извршавање одлука Одбора директора, по функцији су управо биле надлежне Верица Мараш и Асановић.

Специјално државно тужилаштво (СДТ) је 3. марта прошле године подигло оптужницу против Верице Мараш и пет чланова бившег одбора директора због постојања основане сумње да су учинили кривично дјело злоупотреба положаја у привредном пословању, односно да су прихватањем одуке о поравнању у случају фабрике брикета нанијели вишемилионску штету “Плантажама”. Овај судски поступак је у току.

Према подацима који су раније објављивани Мараш је у периоду од 2008. до 2020. године, за вријеме док је обављала функцију извршног директора, приходовала укупно 1.235.379 евра, од чега је нето зарада износила 800.000 евра, исплаћени минули рад 74.000 евра, исплаћени годишњи одмори око 50.000 евра, док јој је додијељено фиксно 300.000 евра по основу бесповратног стамбеног кредита.

Умјесто да се изврши измјена уговора о раду за све запослене у “Плантажама” закључењем анекса, Верица Мараш као извршна директорица, доноси одлуку којом се умањује одређени фиксни износи зараде за запослене, укључујући менаџмент, у зависности од коефицијента сложености радних мјеста. Примјеном њене одлуке вршио се обрачун зарада у спорном периоду.

Односно, Мараш је покренула судски поступак за накнаду штете која је проузрокована незаконитим актом коју је сама донијела. Према свим поднијетим тужбама због спорних одлука о смањењу зарада, “Плантаже” би могле имати вишемилионске губитке.

Након њене оставке у октобру 2020. године и доласка нове управе почетком 2021. године, ревизори су открили дубиозе у билансима компаније и укупне губитке од преко 40 милиона евра.

Из “Плантажа” је незванично потврђено “Вијестима” да су Основном суду послали одговор на тужбу. Они сматрају да је тужбени захтјев у цјелости неоснован.

“Не може компанија сносити било какву одговорност за штету коју је наводно претрпио бивши извршни директор због радње коју је штетник – бивши извршни директор, као законски заступник, лично предузео. Наиме, она је, као извршни директор, контолисала, одобравала обрачун зараде свих запослених у компанији, док се њена зарада свакомјесечно у спорном периоду обрачунавала по њеним писаним упутима”, казао је извор “Вијести”.

Према извјештајима о приходима, Мараш је прије смањења из 2012. године имала основну зараду од 7.372 евра, а претходно је била и 9.560 евра.

Спорном одлуком је себи основну зараду, након закључка Владе и Одбора директора, смањила на 930 евра. Међутим, као што су “Вијести раније писале за њу и дио менаџмента у наредном периоду је уведено правило о “корекцији зарада”. Рекордни износ ове накнаде био је у 2018. години, 6.500 евра.

Сама пристала да се зарада усклађује са одлуком Владе

У “Плантажама” као свој адут виде и сам менаџерски уговор који је Мараш потписала са Одбором директора у априлу 2013. године, у којем је наведено да њена зарада у текућој години одређује на основу резултата постигнутих у претходној години, да “по правилу не може бити мања од шест просјечних зарада у компанији”, као и да ће приликом одређивања зараде водити рачуна о препорукама и закључцима Владе који се односе на државне компаније.

Мараш затим у јуну исте године доноси одлуку о смањењ зарада у компанији, на основу закључака Владе и себи одређује зараду од 930 евра без накнаде за минули рад.

Нови манаџерски уговор Мараш је са одбором директора потписала 2018. године, након чега престаје обрачун по спорној одлуци из 2013. године.

У “Плантажама” због тога сматрају да се тужбени захтјев теоретски може односити само на период од 2013. до 2018. године, а не на период од 2012. до 2020. како је наведено у тужби. У наредној години њена зарада расте на 7.300 евра.

Предузеће може тужити члана управе који је нанио штету

У Црној Гори до сада није познат случај да је нека државна компанија, штету коју је претрпјела због одлука свог руководства наплатила од доносилаца одлука, иако таква могућност постоји у Закону о облигационим односима и Закону о привредним друштвима.

Онај чијом је одлуком причењена штета се у Закону о облигационим односима назива “штетник”.

“Кривица постоји када је штетник проузроковао штету намјерно или непажњом. При оцјењивању да ли је лице које је штету проузроковало криво, суд води рачуна о редовном току ствари и о томе шта се од разумног и пажљивог човјека могло основано очекивати у датим околностима”, наведено је у овом Закону.

Закон дефинише и шта ако штетник тражи накнаду штете: “Ко на своју штету дозволи другоме предузимање неке радње, не може од њега захтијевати накнаду штете проузроковане том радњом”.

У закону о привредним друштвима пише да су извршни директор и други чланови управе у обавези да поступају савјесно, са пажњом доброг привредника и у интересу предузећа, као и да у случају да директор и чланови управе својим поступањем направе штету предузећу оно може поднијети тужбу за накнаду штетеТеоретски, уколико би суд прихватио тужбе да је зарада Верици Мараш и осталим запосленима смањена незаконитом одлуком директорице Мараш, “Плантаже” би могле тужити директорицу Мараш за накнаду штете.

Кад држава плаћа и „не пита шта кошта“: За Меденицу, Јованића и Мараш 400.000 евра

Некадашњи челници правосуђа и директори државних предузећа који се данас суочавају са оптужбама за озбиљна кривична дјела на штету грађана и државе налазе се на списку оних који су од бивших влада ДПС-а добијали станове и кредите по повлашћеним условима. За некадашње предсједнике Врховног суда и Привредног суда, Весну Меденицу, Блажа Јованића, бившу директорку Плантажа Верицу Мараш из државне касе дато је укупно 400.000 евра. Меденица је уз то својевремено добила и стан, као и специјални тужилац који је привремено удаљен са тужилачке функције, Саша Чађеновић.

Рекордерка у добијању помоћи за рјешавање стамбеног питања свакако је некадашња директорица „Плантажа“ Верица Мараш, која је прије више од 12 година, док је обављала ту важну функцију, себи додијелила 300.000 евра „како би ријешила стамбено питање“, што је изгласано на одбору директора те државне компаније. Документ који то доказује у више наврата је објављиван.

– На основу члана 42 Статута „13. јул – Плантаже“, одбор директора на 36. сједници, одржаној дана 12.5.2010. године, доноси одлуку о додјели стамбених кадровских средстава Верици Мараш, извршном директору. Додјељују се кадровска средства у висини од 299.000 евра за рјешавање кадровског стамбеног питања. Одлука ступа на снагу даном доношења – пише у том документу.

Бивши министар пољопривреде Александар Стијовић оптужио је Мараш да јој је за 12 година, колико је провела на мјесту директора компаније, исплаћено преко милион евра. Мараш се сумњичи да је починила кривично дјело злоупотреба положаја у привредном пословању чиме је причињена штета већа од пет милиона евра.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: