Кости даљинама, сјени завичају
Пише: Милисав Поповић
ИН МЕМОРИАМ – проф. др Драгољуб Петровић (20.06.1935 – 16.11.2024.)
Поникао је из гнијезда кучког војводе Радоње Петровића са Косора, гувернадура брдских племена. Починуо је у Леушићима код Горњег Милановца. Драгољубов отац Машан, понесен прегнућима својих славних предака, који су градили пријатељства и са царском Русијом, након Другог свјетског рата одселио се са породицом из својих родних Куча у равну Војводину. Тамо се Драгољуб школовао. У Новом Саду је студирао српскохрватски језик и књижевност. Магистрирао је и докторирао на Новосадском универзитету, и постао универзитетски професор, као и значајни функционер Матице српске у Новоме Саду, угледни научни и књижевни стваралац, члан многих међународних комитета, редакција, жирија…Зато што „био је гласан и јасан против сваке обмане и лажи“, што је у „Књижевним новинама“ објавио текст „Помиримо пријатеље, непријатељи су смирени“, био је осуђен на 60 дана затвора. Драгољуб никада није заборавио своје завичајне Куче. Једно вријеме након студија радио је у школи у Црној Гори. Радећи на изучавању ономастике (грана лингвистике која се бави личним именима) Куча, обилазио је села, катуне, Комове… Долазио је и код свог племеника, професора српског језика у подгоричкој Гимназији, Луке Поповића. Драгољуб је нарочито остао упамћен по академскиј бесједи, коју је одржао на Скупштини црногорских племена у манастиру Дуга, Братоножићи.
Водио је непомирљив лингвистички рат са фабрикантима тзв. црногорског језика, са њихова два нова слова…
Заслуге и дјела професора др Драгољуба Петровића, књижевника и научника, као и његовог брата Илије Петровића, који је, иако живи далеко од својих Куча, своја историјска истраживања посветио Кучима, памтиће и славиће њихови родни Кучи!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
