Ковач: Беара изманипулисао Младића

Бивши министар унутрашњих послова РС Томислав Ковач изјавио на суђењу Караџићу да су починиоци убиства у Сребреници били из „војне службе безбедности“.

Ковач је рекао да је пуковник Љубиша Беара, начелник сектора за безбедност Главног штаба ВРС, „имао злочиначки склоп“ још од „убиства 1991. на дубровачком ратишту“.

Беара је, по Ковачу, у Сребреници „вешто изманипулисао“ команданта ВРС Ратка Младића тиме што је „издавао наређења у име Младића“ и „давао изјаве да му је Младић наредио погубљења“.

Младић је „од смрти кћерке (Ане, 1993) био у стању које је, на моменте, изгледало шизофрено и као стање смањене урачунљивости“, рекао је Ковач, а то је, по њему, Беара „и те како знао“ и искористио да манипулише Младићем.

Трибунал је пуковника Беару 2010. осудио на доживотни затвор због геноцида у Сребреници, а он се на ту пресуду жалио. Суђење Младићу по истој оптужници је у току.

Ковач је изјавио да током „незваничног прикупљања информација“ о Сребреници септембра 1995, на захтев тадашњег шефа Службе државне безбедности Србије Јовице Станишића, „није нашао директна наређења Младића“ Беари.

Сведок је остао при исказу да Караџић, као председник РС и врховни командант њених оружаних снага, у то време није знао ништа о стрељању у Сребреници.

О злочинима је Караџића морала известити служба војне безбедности, рекао је Ковач, сугеришући да се то није десило зато што су починиоци били из њених редова.

Караџић (68) је оптужен за геноцид над око 7.000 Муслимана из Сребренице у данима након што је ВРС, 11. јула 1995, заузела ту енклаву која је била под заштитом УН. Десетине хиљада жена, деце и стараца, српске снаге су, по оптужници, протерале.

На питање председавајућег судије Огон Квона (О-гон Кwон) о томе зашто о налазима своје „незваничне“ истраге није обавестио Караџића, Ковач је рекао да је то намеравао да учини по окончању рата, зато што је у јесен 1995. то могло изазвати сукоб с војном обавештајном службом и „грађански рат“.

У Караџићеву одбрану данас су сведочили и Миле Дмичић, шеф његовог „цивилног“ кабинета у јулу 1995, и тадашњи министар информисања РС Мирослав Тохољ.

Дмичић је, као и претходни сведоци одбране, рекао да Караџић није имао информације о стрељањима заробљеника у Сребреници, нити је то била тема њихових разговора средином јула 1995.

„Караџић никада не би био за стрељање, под било каквим околностима“, изјавио је Дмичић.

Одговарајући на питања тужилаца, Дмичић је казао да „ни данас нема сазнања о томе“ шта се збило у Сребреници.

Упитан да ли се слаже с исказом Караџићевог бившег саветника за безбедност Гордана Милинића да је злочин у Сребреници „велика намештаљка“ и „подвала“, Дмичић је одговорио: „Добрим делом – да“.

Тохољ је као сведок изјавио да је Влада РС била „изненађена ослобађањем Сребренице“. У Ватикану, где се тада затекао Тохољ, „сви су већ причали о злоделима“ и пре но што је операција у Сребреници била завршена, што је доказивало да је „медијска кампања очигледно била планирана унапред“.

Тохољ је рекао да је из разговора с њим „стекао утисак да Караџић није знао ништа“ о догађајима у Сребреници.

Тужиоци ће унакрсно испитивање Тохоља завршити сутра.

Караџић је оптужен и за прогон Муслимана и Хрвата широм БиХ, који је у седам општина имао размере геноцида; терорисање становника Сарајева кампањом артиљеријских и снајперских напада и узимање за таоце припдника мировних снага УН, 1992-95. године.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: