Ковачевић: Двије године од протеста ДФ-а. Осмијех Михаила Чађеновића доказ да је слобода нашла људе

27.09.2015. године су почели протести Демократског фронта под слоганом који је и даље актуелан „Слобода тражи људе“, нагласио је портпарол НСД-а одборник ДФ-а у никшићком парламенту Марко Ковачевић на својој фејсбук страници.

„И тада и сада најснажнији опозициони политички субјект ДФ испоставио је као захтјев протеста оставку премијера Мила Ђукановића, пад тадашње Владе и формирање нове прелазне Владе која би организовала прве фер и слободне изборе у историји Црне Горе. Дакле, захтјеви за које се ДФ борио на протестима били су недвосмислено антирежимски. Позвани су били сви из опозиције који желе да се придруже протестима.

Протесте су од првог дана подржали и тада независни посланици Младен Бојанић, Обрад Гојковић и Новица Станић. СНП је упутио више декларативну него суштинску подршку, својствено њима. Остали ништа. Сада бивши министар унутрашњих послова и бивши предсједник ИО Демоса Горан Даниловић је назвао протестанте Курсаџијама јер су се осмјелили да збијају шале на његов и Лекићев рачун док су боравили данима и ноћима пред Скупштином, спавајући под шаторима на асфалту. Бечић је указивао да због протеста ДФ-а (са захтјевима који су горе наведени – антирежимским) нико више не пита гдје је Милош Маровић. Тада још увијек опозиционар Дарко Пајовић давао је прве назнаке шта је спреман да уради ако ‘држава буде доведена у питање’. Жарко Ракчевић, предсједник УРА се изјаснио такође негативно о протестима,“ подсјетио је Ковачевић и додао:

„Након 20 дана шаторско насеље је разбијено, функционери ДФ-а тучени и хапшени, новинари малтретирани. 17. октобра увече посланички клуб ДФ-а се судара са милицијом (нисам погријешио термин) и било је јасно да се протести не завршавају тако лако. 18. октобра увече у протестну шетњу излази преко 10 хиљада грађана. Јасно је да је ДФ покренуо народ и да само мало фали да нелегитимни и нелегални режим буде свргнут.

Долази и 24. октобар. Нико не позива од остатка опозиције своје чланство да дође на велики протест већ остављају, како су говорили, то њиховој слободној вољи. Нико од лидера из остатка опозиције – Лекић, Бечић, Ракчевић не даје подршку једном од највећих скупова против режима Мила Ђукановића у историји Црне Горе.

Након што је протест брутално разбијен, људи прогањани улицама Подгорице, ухапшени Славен Радуновић и Андрија Мандић, ДФ одбија било какве преговоре са ДПС-ом осим, како један од опозиционих лидера ових дана то каже, по принцпипу узми или остави. Истовремено Фронт позива сву опозицију на заједнички договор о даљем дјеловању да би се дошло до начина на који ће се докрајчити режим који је бачен на кољена.“

ДФ скинуо ореол недодирљивости са главе Ђукановића, рекли му у очи шта мисли Црна Гора о њему – да је лопов

„Режим је грогиран и као потез очајника Мило Ђукановић и Ранко Кривокапић смишљају парламентарни дијалог лидера странака. Између ДФ-а и сједања за преговарачки сто са лидером ДПС-а остатак опозиције бира ово друго. Преговори трају три мјесеца. Фронт непрестано са својих протестних скупова понавља своје захтјеве и позива остатак опозиције да им се придружи на улици. Након издаје Позитивне крајем јануара 2016. године ДФ опет позива на договор о заједничком дјеловању колеге из остатка опозиције на шта се они оглушују а неки од њих чак и улазе у Владу Мила Ђукановића против које су били уперени протести ДФ-а.

Фронт потом протесте и трибине сели у Скупштину Црне Горе у којој су скинули ореол недодирљивости са главе Мила Ђукановића тако што су му рекли у очи оно што сва Црна Гора мисли и зна о њему – да је лопов. Нови избори су дошли а ДФ је сјајном теренском кампањом довео ДПС до тога да морају на брзину да измишљају лажни државни удар и спашавају своју кожу. Након избора опозиција је коначно сјела и усагласила се да бојкотује парламент. Међутим од тада до данас ништа више од тога није успјела да договори,“ напоменуо је Ковачевић.

Опозиција између сарадње са ДФ-ом и преговора са Ђукановићем и тада и сада бирала Ђукановића

„ДФ ове јесени опет баца трули режим на кољена потпуним разбијањем процеса који је Катнић монтирао по налогу Мила Ђукановића. Код режима се опет јавља страх од ДФ-а јер знају ко најбоље умије да препозна жеље народа и заједно са народом крене да их остварује. Душко Марковић и Ранко Кривокапић зову опозицију на разговоре као што су 2015. то урадили Ранко Кривокапић и Мило Ђукановић. Ранко је опет ‘тајна веза’ за подвођење остатка опозиције ДПС-у. И опозиција опет бира Ранка а кроз њега посредно и Душка за разговор а не ДФ. Кажу да је са ДФ-ом немогуће сарађивати и да смо превише различити.

Када погледамо константу дјеловања опозиционих колега у односу на ДФ видјећемо да су у ово двије године између протеста против Владе Мила Ђукановића и сједења кући бирали сједење кући, да су између преговора са ДФ-ом или са Милом Ђукановићем бирали да преговарају са Милом Ђукановића, да су између преговора са ДФ-ом или Ранком Кривокапићем (18 година најближи сарадник ДПС-а) бирали преговоре са Ранком, да су између ДФ-а и Катнића очигледно више на страни овог другог не осуђујући ниједном изјавном срамни и монтирани процес који се против лидера ДФ-а води нити прошлонедељна хапшења наших функционера и активиста,“ истакао је функционер ДФ-а и додао:

„Ова константа коју су колеге из остатка опозиције успоставиле није опозициона политика јер афирмише прогон највећег опозиционог субјекта.“

Осмијех Михаила Чађеновића доказ да је слобода нашла људе

„У оним ријетким случајевима када су сарађивали са ДФ-ом резултат је био развлашћивање ДПС-а у неколико приморских општина као и бојкот избора у Никшићу који је показао да већина грађана те општине не подржава актуелну власт,“ подсјетио је Ковачевић и нагласио:

„Међутим ту сарадњу, са локалног нивоа, опозиционе колеге не желе да пренесу на републички ниво. Вјероватно због тога што је на републичком нивоу ДФ убједљиво најјачи опозициони субјект па важење оних принципа који су установљени у приморским општинама у којима је развлашћен ДПС не годи Бечићу, Кривокапићу, Лекићу и осталима. Али им годи да гледају неправду коју заробљене институције система спроводе над ДФ-ом.

Одговор на читав овај прогон који се од стране власти и грађанске опозиције спроводи над Фронтом је осмјех Михаила Чађеновића док напушта Спуж. Јер тај је осмјех доказ да је СЛОБОДА НАШЛА ЉУДЕ и да ти људи никада неће престати да се боре. Тврд је орах воћка чудновата. Идемо даље!“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: