Ковачевић: Јасеновац је одговор на питање ко смо ми Срби, пред србосјеком су били исти и комуниста и командант ЈВуО

Предсједник општине Никшић и посланик НСД-а у Скупштини Црне Горе Марко Ковачевић у интервјуу коментарисао је недавно усвојену Резолуцију о геноциду у Јасеновцу, Дахауу и Матхаузену и казао да та резолуција значи ревитализацију Црне Горе у моралном смислу јер су ствари враћене на почетну тачку, преноси Борба.

Ковачевић је казао да је Јасеновац био једна тајна која је тек понекад прошапутана у социјалистичкој Југославији те да је Јасеновац симбол за страдање српског народа у читавој НДХ.

„Јасеновац је одговор на питање ко смо ми Срби. Пред усташком камом и србосјеком исти су били и народни херој и комуниста из Црмнице, Мило Бошковић и командант ЈВуО из Црне Горе Павле Ђуришић који су страдали у том логору. То је оно што треба увијек да знамо прије него што дозволимо да нас посвађају причом о четницима и партизанима“, казао је Ковачевић у интервјуу Борби.

Црна Гора је коначно изгласала Резолуцију о геноциду у Јасеновцу чиме је Црна Гора постала прва држава која је Резолуцију о том стратишту донијела. Шта она значи за Црну Гору?

Она значи ревитализацију Црне Горе у моралном смислу, јер су ствари враћене на почетну тачку. Резолуције које су се по сличним питањима претходно доносиле нису смјеле бити донијете прије ове резолуције јер се ниједно од тих питања није могло схватити без познавања онога што значи Јасеновац, тј. система логора за Србе, Јевреје и Роме у Независној држави Хрватској. Неадекватно суочавање са оним што се тада дешавало после Другог свјетског рата узрок је великог броја проблема на овим просторима крајем прошлог вијека. Са друге стране видјели смо да аргументи које су користили они који су предлагали друге резолуције у случају ове Резолуције за њих нису важили чиме су показали ко су и шта су.

Шта је у ствари био Јасеновац за српски народ?

Јасеновац је био једна тајна која је тек понекад прошапутана у социјалистичкој Југославији. Јасеновац је симбол за страдање српског народа у читавој НДХ. Заједно са нама су страдали и Јевреји и Роми и они из других народа који су били против такве политике, који су били подржаваоци краља или комунисти. Дуго послије рата улога НДХ и Јасеновца се сводила на причу о жртвама фашизма без приче о томе да је циљ био истријебити српски народ са тог простора. Јасеновац је одговор на питање ко смо ми Срби. Пред усташком камом и србосјеком исти су били и народни херој и комуниста из Црмнице, Мило Бошковић и командант ЈВуО из Црне Горе Павле Ђуришић који су страдали у том логору. То је оно што треба увијек да знамо прије него што дозволимо да нас посвађају причом о четницима и партизанима.

Интересантан је моменат када се ова Резолуција доноси, многи говоре да је то одговор на гласање Црне Горе у Уједињеним нацијама о Резолуцији о Сребреници, док други пак говоре да је то цивилизацијска одговорност Црне Горе. Дакле слична ситуација приликом изгласавања наше „домаће“ резолуције, и онда долазак Реуолуција о геноциду у Пиви и Велици. Шта Ви кажете?

Чињеница је да политички представници српског народа нису до сада имали политичку снагу и могућност да ову моралну обавезу Црне Горе и културу сјећања коју српски народ баштини по овом питању формализују. Имали смо више антисрпских резолуција до сада којима је поклањана већа пажња него геноциду у НДХ који је највећи који се десио на овим просторима. Већ сам рекао да је прва резолуција која се морала донијети требало да буде резолуција о Јасеновцу. Јер без ње се не може схватити природа сукоба у Крајини и БиХ деведесетих година. Зато ова Резолуција није никаква компензација за неке друге резолуције које су доношене већ основа да схватимо шта је неко хтио да сакрије и кривотвори другим резолуцијама. Показали смо да Црна Гора ипак не заборавља и да је колективна свијест српског народа у Црној Гори снажна да успостави темељ и ове нове Црне Горе по овим питањима. Јер када знамо размјере геноцида у Јасеновцу и злочина који су предмет других резолуција јасно нам је шта су биле чије намјере.

Симптоматично, након најаве Резолуције, стигла је протестна нота из Загреба, а најављен је и оштар одговор Хрватске. Како Ви то коментаришете? Чиме Хрватска може пријетити Црној Гори? Јесу ли заиста ракрстили са нацистичком прошлошћу својих ђедова или је то ипак само декларативно?

Имали смо много заступника званичне Хрватске у расправи о овој Резолуцији. Једини релевантан заступник био је господин Вуксановић који је представник хрватске мањине у Скупштини Црне Горе. Занимљиво је да је он први најавио да ће подржати ову Резолуцију и то званично у пленуму саопштио Андрији Мандићу говорећи да ће тако показати цивилизацијску разлику у односу на Србе који нису хтјели да подрже неке друге резолуције. Јуче смо видјели да је промјенио тај почетни став. Њему су се придружили и представници ДПС и сличних странака, уплашени да ће се покварити односи са Хрватском. Сви они су саопштили како званична Хрватска има јасан однос према том питању и како и она сама има културу сјећања на Јасеновац. Сви они су такође саопштавали како и они сматрају да је у Јасеновцу био геноцид. Ако је већ тако зашто им је сметало да у име Црне Горе и они подрже ову Резолуцију као што су који дан раније подржали ИБАР законе без обзира на предлагача. Одговор је јасан, неки нису раскрстили са својом злочиначком прошлошћу а неки други са својом антисрпском политиком. Црна Гора је јуче коначно почела процес укидања антисрпске политике и он је незаустављив.

Никшић је једини град у Црној Гори у ком постоји улица јасеновачких жртава. Шта Вас је подстакло као општину на такву одлуку?

То је био предлог нашег одборника Вукотића који смо сви подржали. Ја сам га бранио пред Комисијом у Министарству културе која га је позитивно оцјенила и предложио Скупштини Општине која га је изгласала. Тај назив смо дали реконструисаној улици у Рудом пољу и приликом завршетка радова открили таблу са њеним новим именом.

Таблу смо открили ја као представник општине и неко ко долази из српског народа, амбасадор Израела господин Вилан као представник јеврејског народа и Нарди Ахметовић испред ромског народа у Никшићу. Тако смо симболично одали почаст жртвама Јасеновца којих је највише било из та три народа. Ове године је Никшић заједно са Музејом жртава геноцида из Београда званично обиљежио 22. април као Дан сјећања на жртве система логора Јасеновац.

То је једноставно саставни дио наше политике и показатељ да ова Резолуција која је јуче донесена није ствар тренутка већ једна од темељних вриједности наше политике, културе и традиције. Јуче је то само добило и свој формални облик и од наредне године ће читава Црна Гора а не само Никшић обиљежавати 22. април.

Недавно сте и најавили да ћете подићи споменик акцији Велвет. Можете ли грађанима рећи нешто више о томе и шта се конкретно у тој операцији радило и ко су били актери?

То је споменик који ће чувати сјећање на односе некадашње Југославије, Никшића и Црне Горе са јеврејским народом и државом Израел у једном тешком моменту средином прошлог вијека који су имали у њиховој борби за повратак на простор Израела и обнављање државе на том простору.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: