Ковачевић: Помирењем и заједништвом до нове и боље будућности Црне Горе

Предсједник Општине Никшић Марко Ковачевић поводом 13. јула, Дана државности Црне Горе, положио је вијенац на гроб попа Мила Јововића, знаменитог црногорског јунака.

Честитајући свим грађанима Никшића и Црне Горе Дан државности, Ковачевић је истакао да данас обиљежавамо два битна догађаја из историје Црне Горе – 13. јул 1878. године када је на Берлинском конгресу Црна Гора добила међународно признање и територијална проширења након Вељег рата који је почео 1875. године Невесињаком пушком и устанком Срба у Херцеговини. Данас обиљежавамо и дан када је 1941. године избио општенародни устанак против фашистичког окупатора након Петровданске скупштине на Цетињу која је, како је Ковачевић истакао, донијела низ антисрпских и антијугословенских одлука.

Ковачевић је рекао да је поп Мило Јововић, који је сахрањен у никшићком старом гробљу, симбол јунаштва из Вељег рата.

„Данас је прилика да се сјетимо и свих оних који су 13. јула 1941. године устали у одбрану части Црне Горе, а то је био општенародни устанак када су сви становници Црне Горе листом практично, без икаквих разлика међу собом које су постојале, устали да одбране оно што је понос и част тадашње Црне Горе. И заиста у неком модерном времену, ако можемо наћи нешто што личи на то јединство које је било 13. јула 1941. године међу становницима Црне Горе, то су заиста само оне литије које смо скоро имали када је народ на сличан начин био јединствен. А што се тиче ове нове државности Црне Горе од 2006. године и тога шта је она урадила да личи на те људе и на Црну Гору 13. јула 1941. године, мислим да смо тек усвајањем Резолуције о геноциду у Јасеновцу, Дахау и Маутхаузену добили један акт, један потез савремене Црне Горе који је, дакле, у духу 13. јула 1941. године. На том јединству треба радити и мислим да је негдје суштина читаве приче, иако се сви залажемо за Црну Гору као грађанску државу, да ипак помирење мора доћи, у Црној Гори прије свега, између оних људи који су потомци људи попут Мила Јововића и оних устаника од 13. јула 1941. године. Дакле, оних који су национални Црногорци и данас и Срби, али су сви доминантно потомци тих људи јер је то неки пут, да тако кажемо, ка стабилности и бољој будућности Црне Горе“, рекао је Ковачевић.

Даље је истакао да управо идеја коју је јуче приликом додјеле Тринаестојулске награде кандидовао предсједник Парламента Андрија Мандић о обнови капеле на Ловћену „може управо да буде идеја тог помирења које ће повести Црну Гору напријед“.

„Гдје ћемо уважити разлике које међу нама постоје са свим погледима које имамо и на ове историјске догађаје, али гдје ћемо остати заједно у оној идеји који су имали људи који су устали 13. јула 1941. године да поведемо Црну Гору напријед, да чувамо Црну Гору као нашу кућу и да чувамо и њену част заједно. Мислим да је то главна порука коју са овога мјеста треба да пошаљемо пред сјенима попа Мила Јововића гдје нам је негдје и на његовом гробу остављен и тај аманет“, рекао је Ковачевић.

На гробу попа Мила Јововића, подсјетио је Ковачевић, уклесани су следечи стихови – „Да млађи знају и читају/ гдје витешке кости почивају/ харамбаше од Херцеговине/протопопа Мила с Марковине/чије име не умире/ док на гусле траје длака/и у српству док не буде/ добрих људи и јунака“.

„Дакле, то су те ствари које нас вежу из Марковине и из Старе Црне Горе, Мило Јововић, Тринаестојулски устанак, Вељи рат и све оно што је наша заједничка историја, на шта треба да обновимо сјећања да би створили ново заједништво које ће Црној Гори донијети и нову и бољу будућност“, нагласио је Ковачевић.

Извор: РТНК

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: