„Коверта“, „Лименка“, „Абу Даби“ – афере које годинама чекају судски епилог: Кадa ће и да ли ће актери бити у затвору?

Смјена Глланог специјалног тужиоца Миливоја Катнића један је од кључних корака који су неопходни како би се ова институција коначно ослободила и почела да ради свој посао онако како треба, а прије свега у интересу државе и грађана.

Зато је усвајање Закона о тужилаштву улило наду грађанима, који су на парламантарним изборима прошле године смијенили режим Мила Ђукановића, да ће коначно бројне афере у Црној Гори добити правни епилог.

Подсјетимо, посланици црногорског парламента су у мају  гласовима 41 посланика из редова владајућих партија, Демократског фронта (ДФ), Демократа и грађанског покрета УРА, усвојили ревидиран Закон о државном тужилаштву који ће омогућити смјене у тужилаштву.

Црна Гора је годинама уназад препозната као држава са мноштво афера које нису имале судски епилог чак ни када су докази, попут снимака, били јасни као дан. Највиши званичници оптуживани за корупцију нису чак ни испитани.

Нова парламентарна већина објелоданила је низ афера са доказима који говоре о корупцији на највишем државном нивоу и малверзацијама које су државни буџет оштетиле више стотина милиона евра. Међутим, нико још увијек није одговарао. Из редова власти правдали су се да да ће се ствари са мртве тачке покренути онда када дође до радикалних промјена и Тужилаштву.

Предсједник Скупштине Црне Горе Алекса Бечић прогласио је прије пар дана нови Тужилачки савјет, сагласно члану 184б Закона о државном тужилаштву, чиме је аутоматски престао мандат актуелном сазиву тог тијела.

Предсједник парламента је у Одлуци прогласио шесторо чланова новог ТС-а – четворо тужилаца који су изабрани на Конференцији тужилаца Татјана Беговић, Сања Јовићевић, Ђурђина Нина Ивановић и Никола Самарџић. У новом ТС-у се налази и име вршиоца дужности врховног држђавног тужиоца Дражена Бурића, који је изабран на предлог укинутог ТС-а, док је представник Министарства правде, људских и мањинских права у новом ТС-у државни секретар Борис Марић.

Афере које не смију више да „чекају“

— „Абу Даби фонд“: Специјално државно тужилаштво (СДТ) истражује додјелу и реализацију кредита из Абу Даби фонда (АДФ) од априла 2019., скоро двије године, Ипак јавност је упозната са истрагом тек након преузимања министарстава и Инвестиционо-развојног фонда (ИРФ) од стране кадрова нове Владе, изабране 4. децембра, након промјене тродеценијске власти Демократске партије социјалиста (ДПС). АДФ је државна агенција Уједињених Арапских Емирата, са којим су 2015. године споразум о кредиту од 50 милиона долара потписали тадашњи министар пољопривреде и руралног развоја Петар Ивановић и предсједник одбора директора ИРФ Зоран Вукчевић, обојица истакнути чланови ДПС-а.

Истрага је инцирана о подјели дијела тог кредита у износу од 23 милиона долара, које је Министарство пољопривреде додијелило за девет црногорских фирми. СДТ истражује да ли су средства ненамјенски трошена и да ли су давањем државних гаранција (за кредите) наступиле штете по буџет.

Више особа саслушано је 4. и 5. фебруара у СДТ-у, укључујући Зорана Вукчевића и Петара Ивановића који је посланик у Скупштини Црне Горе и савјетник за економска питања предсједника државе Мила Ђукановића.

Министар пољопривреде у новој Влади Александар Стијовић изјавио је да се не зна који Одбор је одобравао кредите, што конкретно стоји у гаранцији Владе за овај кредит, да ли Влада обезбјеђује гаранције у еурима, иако су кредити у доларима. До сада је, према његовим ријечима, „повучено“ 26,9 милиона кредита из АДФ.

Како је саопштио, за траншу од 14,5 милиона долара постоје папири из 2017, а потписана је од бившег министра пољопривреде Милутина Симовића, такође члана ДПС-а, а пренос средстава је извршен преко специјалног рачуна отвореног код Прве банке, чији је већински власник Александар Ацо Ђукановић, брат црногорског предсједника Мила Ђукановића. Он је додао да Министарство финансија није отворило тај специјални рачун и да га нема у њиховом систему, а да је АДФ вршио директна плаћања на њега, чиме је избјегнут комплетан систем државних плаћања.

У Специјалном државном тужилаштву у Подгорици саслушан је власник компаније Вектра Драган Брковић, у вези са случајем додјеле кредита из Абу Даби фонда. Фирма Вектра Јакић добила је три милиона долара иако је у тренутку добијања кредита била велики порески дужник и у стечају. Споран је и залог те фирме, због чега је могуће да ће кредит враћати држава.

Плантаже

СДТ је формирао предмет о „Плантажама“ у оквиру којег ће испитати да ли је у поступању челника компаније било кривичних дјела. Доласком нове власти, промијењен је менаџмент у „Плантажама“ и констатован је дуг од 38 милиона еvра. Без подршке Владе од најмање пет милиона еура, компанији пријети банкрот.

Годинама уназад се спекулисало да се у „Плантажама“ спроводило партијско запошљавање, да су надуваване зараде менаџмента и неуспјешни и скупи пројекти, а да је све то довело компанију у тешку финансијску ситуацију.

Телеком

Афера из 2005. године кад је тадашња државна компанија продата Мађар телекому. Афера Телеком је настала када су амерички истражни органи утврдили да су приликом продаје црногорског Телекома са преко седам милиона еура подмићена најмање два црногорска функицонера и адвокатица, сестра тада највишег владиног функционера.

У овој формулацији су била препозната адвокатица Ана Ђукановић сестра садашњег предсједника Црне Горе.
Оптужница је подигнута против Олега Обрадовића и Миодрага Ивановића, а Специјално тужилаштво је 2019. године констатовало да у радњама адвокатице Ђукановић нема основане сумње да је извршено кривично дјело. Против Обрадовића и Ивановића судски процес је у току.

Комбинат алуминијума

Гаранције за КАП су под истрагом Специјалног тужилаштва које је саопштило да се прикупља потребна документација и подаци од надлежних државних органа, те су ангажовани судски вјештаци економско-финансијске струке. 2013. године, Мађарска ОТП и руска ВТ банка активирале су гаранције црногорске Владе дате за кредит КАП, вриједне 102 милиона еура.

Претходно је Влада је 2010. године дала гаранције КАП-у за 132 милиона еура, колико ја фабрика алуминијума позајмила од три кредитора. Сувласник КАП-а је тада био руски олигарх Олег Дерипаска. Никада није откривено зашто је Влада гарантовала задужење компаније коју је претходно приватизовала.

Лименка

Предмет се налази код Основног тужилаштва у Подгорици. Афера се односи на око 10 милиона еура које је држава, на име одштете, исплатила Ацу Ђукановићу брату предсједника Црне Горе Мила Ђукановића. Ацо Ђукановић закупио земљиште у Подгорици на којем се налази зграда полиције 2008. године.

Три године касније држава није извршила своју обавезу и иселила зграду полиције, због чега је Ацо Ђукановић тужио државу и пресудом Врховног суда добио одштету од преко 10 милиона еура.

„Пиреус банка“ и кастоди рачуни,

Ради се о афери коју је иницирао одбјегли бизнисмен Душко Кнежевић који је, док је био под потјерницом, саопштио да је жирирао за први легални милион садашњег предсједника Црне Горе Мила Ђукановића код грчке Пиреус банке.

 ХТП Бока

Специјално државно тужилаштво испитује да ли држава је оштећена током продаје некадашњег државног Хотелско-туристичко предузећа (ХТП) „Бока“ бизнисмену Драгану Брковићу, блиском пријатељу црногорског предсједника.

Приватизација је обављена прије 14 година, када је за скоро 60% акција Брковић требало да плати 22 милиона еура уз обавезу да у наредне три године инвестира још 50 милиона еура. Сумња се да је држава у овом послу оштећена за око 50 милиона еура.

Коверта

Афера је већ двије године под истрагом Специјалног тужилаштва. У средишту афере је тадашњи високи функционер ДПС-а Славољуб Стијеповић. Њега је тајно снимио бизнисмен Душко Кнежевић у тренутку предаје скоро 100.000 еура у коверти, за финансирање кампање ДПС-а Мила Ђукановића.

Након што је бизнисмен Душко Кнежевић осумњичен за прање новца, утају пореза и друга кривична дјела, он је тврдио да је годинама финансирао изборну кампању ДПС-а.

Када је ријеч о афери „Коверта“, досадашњим радњама потврђено је оно што је Кнежевић тврдио, након објаве снимка, а Стијеповић тек касније признао – да је новац био намијењен за изборну кампању Демократске партије социјалиста (ДПС).

Са сигурношћу је утврђено и да је Кнежевић дао најприје 110 хиљада долара Стијеповићу за потребе теренске кампање ДПС у Зети, али му их је Стијеповић потом вратио и тражио да их конвертује у еуре, како би их поделио активистима.

Стијеповићу Тужилаштво није одредило притвор јер је, како је то казао главни специјални тужилац Миливоје Катнић, „све признао“, док Кнежевић није саслушан јер је у Лондону, а Тужилаштво је одбило његов предлог да буде испитан преко видео линка.

„Један запослени, то су четири гласа“

Истражитељи Управе полиције отворили су истрагу против породице Јелић, Зорана и Вукице, која је наводно, незаконито трошила државни новац док су били на челу Завода за запошљавање Црне Горе. То је потврђено порталу „Борба“ из Управе полиције.

Предсједница Управног одбора Завода за запошљавање, Хаџи Весна Вујошевић јуче је саопштила да бивши руководиоци Завода за запошљавање Црне Горе су од 2012. године незаконитим пословањима оштетили државу за 6 милиона евра.

Зоран Јелић је годинама уназад био под притиском сумњи и оптужби да је директно утицао на партијско запошљавање у сврху изборног тријумфа његове Демократске партије социјалиста. О томе говори снимак са састанка врха Демократске партије социјалиста, који је доспио у јавност 2013 године, а на коме Зоран Јелић прецизно утврђује како предизборно запошљавање грађана утиче директно на повећање подршке његовој странци, а истовремено смањује шансе опозицији на изборима. Слиједи чувена стратегија и формула да један запослени доноси четири гласа:

„Један запослени, то су четири гласа. Ако успијемо да запослимо нашег човјека смањили смо њима (опозицији) један глас, а повећали нама (ДПС). И ту је и дио оне породице. ‘Ајмо томе човјеку да помогнемо да се запосли и имаћемо ефекат ова четири гласа за ДПС“, рекао је Јелић прије пет година.

Кривокапић: Одговараће многи

Премијер Здравко Кривокапић казао је на последњем премијерском сату да ће након формирања новог тужилаштва многи одговарати, међу њима и неки посланици.

“Врло сам јасан био, знате боље као новинари да су многобројни проблеми били претходних 30 година и поступци вођени на помало чудан начин, гдје су фаворизовани одређени људи и институције, кредити који су се добијали, из рецимо Абу Даби фонд, на један врло специфичан и нетранспарентан начин”, казао је Кривокапић.

Он је додао да је, од свих институција које функционишу у Црној Гори, правосуђе највише заробљено.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: