Ковић: Путоказе за колективни опстанак и напредак треба тражити у светосавском и косовском наслеђу

Доцент др Милош Ковић одржао је вечерас у Књижари Матице српске предавање „Први свјетски рат у историографији: нова тумачења, старе расправе“.

Ковић је казао да поједини међународни кругови, или боље речено центри моћи, покушавају да се баве ревизијом модерне српске историје. Он је посебно истакао улогу Њемачке, која, како каже, покушава да непосредно утиче на обиљежавања стогодишњице Првог свјетског рата широм Европе.

„Њемачка покушава да непосредно утиче на обиљежавања стогодишњице Првог свјетског рата широм Европе. Видјели смо да су они чак и Британцима покушали да објасне да 2014. не би требало да помињу побједнике и побјеђене. Ови су то, наравно, пустили у медије и тиме дали јасан одговор“, казао је Ковић, и додао да оно што не могу Британцима, увјек могу да ураде Србима.

Он је казао да Њемци покушавају да на Србима, као нацији побјеђеној у претходним ратовима деведесетих година, примјене исте методе који су на њима примјењивани послије 1918. и 1945. године.

„Зато се Србији и званично поручује да мора да ради на промјени свијести својих грађана. Поређењима догађаја из југословенских ратова са злочинима нациста свјесно се ради на релативизовању невиђених и непоновљивих ужаса Аушвица, Дахауа, Маутхаузена, Јасеновца. Рецимо, коначно, и то да је Њемачка послије 1945. умногоме кажњена, док су се њени одушевљени савезници – Аустрија, Хрватска или Мађарска – тада провукли као жртве њемачког насиља“, казао је Ковић.

Он је казао да се Њемачка и Аустрија не мире са Првим свјетским ратом, те да покушавају да одбаце историјску кривицу за рат.

Према његовим ријечима, те двије земље су између два рата почеле са пројектом негирања одговорности за Први свјетски рат.

„Између два рата креће одбијање одговорности. Велики број научника ради на доказивању одговорности Француске, Србије, Русије. Финансирали су и Американце, па тако америчка историографија почиње након Другог свјетског рата да прихвата Њемачку интерпретацију о одговорности за избијање Првог свјетског рата. Оптужује се увијек неко други“, казао је Ковић.

Негирање стварних узрока за почетак Првог свјетског рата

Послије Другог свјетског рата, тврди Ковић, наставља се иста прича – оптужбе за почетак Великог рата покушавају се пребацити на Србију и Русију.

Ковић је истакао да данас најјаснију најаву новог тренда негирања стварних узрока за почетак Првог свјетског рата представља књига професора престижног Универзитета у Кембриџу Кристофера Кларка, под насловом Мјесечари: Како је Европа кренула у рат 1914.

„Ту се тврди да су највећи кривци за Први свјетски рат биле, прије свих, Србија, а затим Русија и Француска, док се германски блок сила, све вријеме, јуначки бранио. Наравно да не изненађује то што Кларк сматра да се, када се одговара на питање одговорности, мора посебно нагласити значај Сарајевског атентата. Читалац се, ипак, нађе у чуду када у овом необичном штиву наиђе на поређење тог догађаја са нападом на амерички Свјетски трговински центар 11. септембра 2001. Ту је и поређење Пашићеве Србије из 1914, као изазивача невоља у свјетским размјерама, са Асадовом Сиријом нашег доба, као и оцјена да се, „послије Сребренице“, српски национализам из 1914. године мора другачије оцијенити и темељно превредновати“, казао је Ковић.

Ко контролише прошлост контролише садашњост и будућност

На питања присутних да ли се можемо одупријети свим овим притисцима и на који начин, Ковић је казао путоказе за колективни опстанак и напредак треба тражити у нашем светосавском и косовском наслеђу.

„Главна борба води се у нама. Једно је бити поражен у рату, а друго дозволити да вам одузму унутрашњу слободу и да вас претворе у роба. Не каже се случајно да онај ко контролише прошлост контролише садашњост и будућност. Ово је, заиста, борба за душу наше дјеце. Путоказе за колективни опстанак и напредак треба тражити у нашем светосавском и косовском наслеђу. То су рецепти којих су се Срби вјековима врло успјешно придржавали. Они морају бити удружени с отварањем према снажним струјама савремености, према идејама демократије, људских права, права мањина. Ако боље размислите, видјећете да су Светосавље и Косовски завет неспојиви с било каквом мржњом према људима другачије вјере. Они су неспојиви и с неморалношћу и корупцијом унутар једног друштва или државе. Из ове борбе, која се мора добити у нама, проистећи ће и здраво друштво, јака држава, функционална економија, снажне оружане снаге, промишљена и успјешна дипломатија“, закључио је Ковић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: