ИН4С

ИН4С портал

Ковид у ПМС-у, свет у „совјетској жетви“

1 min read

Драган Вујичић

Пише: Драган Вујичић

(РАЗЈАШЊЕЊЕ)

Догодило се да сам у марту 2020. од супруге а право са распродаје добио јесењу јакну модел 2019-2020, што је за мој ретро стајлинг релативно фришка ствар. Не кажем-био сам задовољан.

У марту је потом уследила Корона а са њом и лепши дани те сам Вукицу замолио да је опере и одложи за сезону Јесен 2020-2021. Током трећег викенда октобра 2020,док сам на тераси радио на припреми бурета за купус за Сезону 2020-2021, иза њега запазио сам јакну из прве реченице.

Варате се ако мислите да је Вукици јакна пролетос пала са сушилице и завршила иза каце. Она аргументује да је спороводила Научно истраживање ”Колико је вирус Сарс-ков 2 резидентан када се одложи иза бурета”. Повод за Студију било јој је истраживање Аустралијског универзитета који је прошле недеље изашао за Закључцима да корона-вирус на новчаницама може ”да блеји” и више од месец дана.

Дакле иза бурета за купус вирус је стабилан и више од тога. Ако се остави иза купуса, Сарс-Ков 2 нагриза као мољац-сведочи Студија моје супруге. У закључцима још стоји: Јакна може да се баци јер ју је вирус докусурио. Купиће ми нову у марту 2021.и то Сезону 2020. (Ако налети)

И, да не будем поново најгори на свету одлучио сам да и ја напишем Студију и да се придружим просвећенима са свих меридијана који су од јануара до октобра написали око 70.000 научних студија на тему Ковид 19.

Абстракт

Година 2020. је година маскирања. Рачунарски модели прерушени су у „науку. Несвршени програмери у научнике, ”научници” су постали тирани и диктатори. Социопате и тоталитаристи, и то они до последње капи крви, су постали „именовани ауторитети”, пропагандне машине сада су „заштитници јавног здравља“, Паника и неосновани страх сада се зову ” друштвена одговорност “док су вирус људи су маскирали у ”апокалипсу“.

Кључне речи: Идиоти, Ковид 19, одлив мозга, маске, Фаучи и срамни јуриш полицијске коњице на људе у Прагу 18.октобра који су изашли у страху да их сопствена влада не ”завари” у домовима.

Увод

Тачно након 50 дана у региону је поново букнуо, како коме,неком други, нама трећи талас короне.Будући да се ”таласи” овде догађају циклично, једина научно оправдана претпоставка је да је Корона болест женског рода и да њени циклуси означавају наступање новог регенеративног периода у њеном животу. Примећује се да и овај циклус,као и сваки, прати ПМС синдром баш што је ту у случају са 80 одсто женског рода. Разлика је у томе што одливе и то памети, углавном добијају мушкарци ”именовани ауторитети” за борбу са пошасти Ковид 19.

Енглеска спремна за Ковид „Palaxa“

Овог октобра уочи Трећег таласа у ПМС периоду региструјемо:

Студенти Универзитета у Јорку, у Енглеској, средином октобра добили су упутства за случај пожара у њиховим домовима. Према упутству студенти који се налазе у самоизолацији јер имају вирус треба да сачекају најмање минут у својим собама и прво да пусте оне без вируса да напусте просторије како не би дошло до мешања и заражавања у пожару-јавио је BBC.
Закуљчак је јасан: Нек вирус гори и са њим и ”случајеви”. Незаражени засад имају право да мисле ”ипак се окреће”.

У Лондону од 19. октобра ступио је на снагу Закон према којем ”парови који живе одвојено у подручјима са ограничењима Тир 2 не могу да преспавају у истој кући, дому, кревету, уколико нису у ”балону подршке“, потврдио је Дуанинг стрит.

Дакле момци и девојке ће моћи да се састају на отвореном у подручју које је угрожено али очекује се да се придржавају правила друштвеног удаљавања. Званични портпарол премијера рекао је на брифингу у Вестминистерској палати : ”Правила о мешању домаћинстава у Тир 2 предвиђају да сте у блиском контакту са својим домаћинством. Уколико сте формирали ”балон за подршку” и они вам остају на располагању за дружење. Балон за подршку је мрежа између два домаћинства било које величине .”Социјални балони“су иначе ”изум” из Белгије како пише Ле Соар и настали су као плод промишљања Бриселске бирократије. Влада Велике Британије то назива стратегијом ”10 пријатеља “, дакле са њих 10 можете да гледате утакмицу или пијете пиће. Не и да радите ”оно”- ван балона.

Ово су два примера из ПМС -а Трећег октобарског таласа короне. Уочљиво је да наука ”прогресивно напредује” што се могло наслутити још у марту приликом првог ПМС предкорона периода. Да подсетимо.

У марту 2020. у држави Колорадо због 39 случајева откривеног коронавируса у четири огромана округа где се налазе водећа скијашка одмаралишта у Колораду“ вољом гувернер Џареда Полиса скијање је стало. Скијашка индустрија у Колораду тешка по сезони пет милијарди долара једним актом гувернера скраћена је две милијарде.

Гувернер Њујорка Андру Куомо издао је 25. марта наредбу да старачки домови прихвате отпуштене КОВИД пацијената из болница све док су ”медицински стабилни“. Наводно имао је ”процену” да ће Ковид преплавити болнице са тежим случајевима. Према наредби, установама које примају пацијенте било је забрањено да их тестирају како би утврдили да ли су и даље заразни. Пошто је умрло више од 6.000 људи у старачким домовима и у јуну минуо страх од преоптерећења болница (које се никако није догодило) опозвао је наређење.

У марту бележимо и први ”Корона пар” ухапшених. Први таоци короне су из Кентакија. Стављени су у кућни притвор након што је један од њих био позитиван на коронавирус и одбио да потпише документе о самокарантину.

Према извештајима, Елизабет Линскот је планирала да посети родитеље у Мичигену, па је одлучила да се тестира на КОВИД-19 пре путовања. Тест се вратио као позитиван, а здравствено одељење округа Хардин затражило је од ње да потпише документе које је обавезују да се свакодневно пријављује здравственом одељењу. Пoшто је у документу писало да се обавезује да кућу неће напуштати ни у случају највеће нужде жена је одбила да потпише папир јербо користи пољски тоалет. Окружни судија је осудио на ношење наногнице а медији даље нису извештавали где је жена вршила нужду.

У ”другом Ковид таласу” у јулу Ковид ПМС је такође био разоран. Бележимо:

Званичници округа Колијер (подручје Флориде) за студенте који се враћају на наставу прописали су да ће у учионицама морати да носе маске као и заштитне наочаре све време – осим током оброка. Наређење је последица ”истраживања” др Давида Линдера, шефа тима за одговор на KОВИД-19 у том подручју. Он је установио: Ношење маски и наочара пружа највиши ниво заштите против вируса.

Закључак

Неко ће морати да плати за ову зајебанцију упркос чињеници да је Европа преплаваљена”случајевима”. Култна тестирања ПЦР тестовима се настављају бесумучно иако је чак новина са ”најспонзирисанијим мишљењима” на свету, Њујорк тајмс, приметио: До 90% ПЦР тестова покупи вирусне остатке или ниво вируса који нису у стању да изазову инфекцију или да се пренесу. На 8 милиона „случајева“можемо говорити о 800 000 евентулно заражених.

На страну чињеница да је чак и осрамоћени амерички центар за заразне болести из Атланте на веб страни ”обесхрабрио” државне Тест манијаке упозоравајући их да опорављени пацијент и даље може бити позитиван на тест током 90 дана.

 

ПЦР тестирање или мерење метрике метриком

Дакле управо присуствујемо традиционалној ”Совјетској жетви пшенице” која је увек имала импресивне и фрапантне резултате изражене у билионима зрна жита и увек гладне Совјете.

Ко ће да плати спекулише и Амерички центар за економска истраживања.

….Не знамо колико је кинески модел добро функционисао за Народну Републику Кину, али није успео нигде другде. Очајни, стручњаци за јавно здравље који су усвојили кинеско компулзивно ношење маски, културну праксу која је тамо и претходила вирусу,поверовали су ”да би ношење неколико мршавих остатака влакана све могло поправити. Није-пише Данијел Гринфилд.

…Али ,стручњаци за јавно здравље и медији који су их рекламирали у потпуности су ушли у ”кризу жртвеног јарца”. Кинески модел је пропао, остало је само да се кривица пребаци на конзервативније и традиционалније становништво и што даље од ”културних и научних” елита.

Туча у Сохоу

У Њујорку је то значило лажно оптуживање хасидских Јевреја за други талас јер су оргнизовали молитве. Од Мејна до Сан Франциска, лидери демократа и њихови медији кривили су конзервативна хришћанска окупљања… Међутим ни то није довољно. Неугодна истина је да су закључавања пропала економски, социјално и медицински.

Ко ће да плати цех од 28 билиона долара штете коју је претрпела светска привреда због ”слушања науке”?

Гринфилд наставља:

Читава акција компулзивног тестирања за поновно отварање живота која је усвојена је типична бирократска и корпоративна вежба, заједно са илузијом метрике и циљева. То је типични проблем бирократије, академске заједнице и корпоративне културе. Систем који одређује поновно отварање и затварање живота је ехо бирокртатије која мери сопствено функционисање, а има мало везе са стварним светом. Тестирање је постало тешка култна вежба која збуњује мапом света, а чињенице о вирусу са (несувислим) табелама. Борба против пандемије увукла је читаве земље у виртуелни свет заснован на измишљеним пандемијским правилима.Када медији извештавају о порасту или смањењу позитивних тестова, то се третира као да је то оцена рада вируса, а не податак која мери сопствена мерења!

…Паметнији медицински стручњаци схватају да теорије нису успеле, док су администратори који су теорије спроводили у дело свој систем су побркали са науком. Политичари слушају администраторе и кад нам кажу да верујемо науци, мисле на бирократију. За именоване ”медицинске” раднике сада је прекасно да се врате…. Била је то комбинација погрешне процене, разумљивих грешака, трагичних грешака и дела несхватљиве глупости, можда чак и зла. Много људи је мртво, пуно више је без посла, а проблем је далеко од решеног. Неко ће морати да буде окривљен и ”научници ”сигурно не желе да то буду они. Закључавање и ”владавина стручњака за јавно здравље постали су превелики да би пропали”-пише.

И опет,ко ће да плати? Рат стручњака ”кнапфалцен” и разумних улази у одлучујућу фазу.

Британац Давид Набаро из СЗО (који је 2017.изгубио трку за председника ове сада озлоглашене организације од Тедроса) 4.октобра је за Спектејтер рекао да СЗО никад није била за закључавање услед овакве болести сем на 15 дана док се Здравства не реорганизују. Рекао ји да би најављена закључавања ”према његовој струци” била наставак сад већ огромне свеопште катстрофе човечанства.

Дан након што је Набаро дао своје примедбе, генерални директор СЗО др. Тедрос Адхан Гебреисус му је глатко противречио:

”Укидање закључавања је рецепт за „непотребне инфекције, патњу и смрт“. Тедрос тврди да се имунитет стада може ”сигурно“ постићи само вакцинацијом, закључак који се темељи на застрашујућој претпоставци да је развој сигурне и ефикасне вакцине загарантован. Према Тедросу, не постоји други начин: ”дозволити да се опасном вирусу који не разумемо у потпуности пуштање на слободу је једноставно неетично. То није опција.

Пар дана касније огласио се Регионални директор за Светске здравствене организацију за Европу Ханс Клуге који је рекао да би владе требале престати са спровођењем закључавања, осим као ”крајњег уточишта“, јер је утицај на друге области здравља и менталног благостања све штетнији. У интервјуу за Еуро Њуз, Клуге је казао: штета у другим здравственим областима, менталном здрављу, насиљу у породици, школама и лечењу рака је превелика“

У суботу 17 октобра Твитер се поново прославио.Забранио је твит , професора са Станфорда, а сада првог саветника Беле куће за Ковид 19 Скота Атласа.

Атлас је у суботу ујутру објавио да маске не делују на спречавању ширења вируса:

„Маске делују? НЕ: ЛА, Мајами, Хаваји, Алабама, Француска, Филипини, Уједињено Краљевство, Шпанија, Израел. СЗО:“ широко распрострањена употреба није успела „+ много штете;

Неколико сати касније, у наставку твита, Атлас је написао:

„То значи да је права политика смерница @реалДоналдТрумп: користите маске за предвиђену намену – када су блиске другима, посебно онима високог ризика. У супротном, социјална дистанца. Нема кажњавања ….

Према писању, Си-Ен-Ен, Атласов твит прекршио је политику Твитера која „забрањује дељење лажног или обмањујућег садржаја повезаног са Ковид-19 који би могао довести до штете“ и зато је нестао у бездану Треша. Атлас је Твитеру ипак одговорио путем е-поште.

Погледати следеће линкове

И на крају Антони Фаучи. У интервјуу за за ЦБС Њус ”зли патуљак”се заложио за одлагање празника Дан захвалности: ”То је нажалост ризик када имате људе који долазе изван града и окупљају се у затвореном окружењу. Жалосно је, јер је то тако свети део америчке традиције – породично окупљање око Дана захвалности. Али то је ризик.

Одговорио му је Доналд Трамп у понедељак 19.октобра током Теле конференције са особљем кампање које су новинари Беле куће бизарно могли да слушају

Трамп се пожалио да сваки пут када др Ентони Фаучи изађе на телевизију ”пукне бомба“ а то је,према њем -.већина дана.Такође понудио је одговор дефинитивно не отпушта тог ”Ковид дервиша ”пошто га је већ сменио:Он је добри доктор ”симпатичан момак“ који ”постоји већ 500 година“.Његов проблем је што сваки пут када оде на ТВ ”пукне бомба“, али ако га отпустите, „постоји још већа бомба“.

П.С. У Европи је можда експлодирала још већа бомба.У Чешкој,у Прагу у недељу 18.полиција на коњима је јуришала на народ који се мирно окупио јер неће да буде ”заварен” на 15 дана.

Никад раније, па ни 1942. када је у центру Прага убијен Хителров крвник Хајдрих мирни Чеси нису осетили такву бруталност. Заиста,неко мора да плати!

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

1 thoughts on “Ковид у ПМС-у, свет у „совјетској жетви“

  1. Што је сигурно — сигурно. 

    #
     

    Из прошлог в(иј)ека,  

    …“Није реч о томе да се људи  “споразумеју и окупе око нечега”, будући да то могу и око антиполитичког програма и на
    противдржавним основама. Споразумевају се наиме и разбојници и експропријатори, и терористи и трговци децом. Неопходно је политичко јединство и по форми и по садржају: верно, правно, слободног облика и  општенародно, правично, органско, и засновано на садржају. То је задатак истинске политике.
    Стога је политика вољна вештина – способност друштвеног испољавања воље. Ваља устројити и веродостојно изразити јединствену свенародну вољу, али да се тим јединством не протраћи снага заједничке одлуке. Јер много је примера наизглед успешног “јединства”, без истинске вољне снаге у себи. После безброј “непожељних уступака” и склапања неискрених, лукавих “компромиса” и најватренији би наиме почели да се хладе, само фингирајући “слагање”. Никоме више не било до јединства нити новог, “шареног” програма, и кад би отпочела градња све се рушило као кула од карата. Ето зашто је политика вештина заједничког и одлучног испољавања воље: безвољна политика је или заблуда или издајство, и увек је извор разочарања и невоља.

    Из овога проистиче да нема политике без слободне воље. Истинско јединство почива на добровољној сагласности: људи не треба да се обједињују под принудом, из страха, лукавства, или ради узајамног обмањивања. Што је у политици мање сплетки то је здравија, дубља и
    продуктивнија. Комплот превараната, провокатора, диверзаната, речју – нечасних и неодговорних људи – никада неће изградити ни здраву државу ни исправну политику. Што је у политици више конспирације то је у њој више лажи и преваре. Што је јачи утицај тајанствене и
    двосмислене закулисе, то је у политичкој атмосфери више лажи, издаје, користољубља. Немогуће је објединити и усагласити све; то никада неће успети. Потребно је објединити најбоље, најумније, спремне да одговорно служе неспутани било каквим закулисним “налозима” и “забранама”. Таква заједница треба да позове разумну већину друштва и народа да крене за њом. При том ваља увек имати на уму да та “већина” није у стању да ствара и саздаје, сагледава и гради политику, већ само да се одазове на идеју и подржи програм. Одувек је све значајне и велике реформе смишљала и спроводила у дело предузимљива мањина, док се већина само саглашавала, учествовала и подчињавала. Ово нипошто не значи позив на најболеснији и најизопаченији од свих политичких режима, тоталитарни. Али јесте подсећање да се не прецењује глас масе у политици, пошто она не живи органским сагледавањем и мишљењем, доступним једино мањини најбољих, који треба да је покрену доказивањем и личним примером.
    Да би се ово јединство остварило, најбољи људи једног народа – они који хоће и могу да служе општој органској солидарности – морају се договорити и усагласити, чврсто збити редове и приступити обједињавању нације. Уколико најбољи политичари то не учине, урадиће то противдржавни антиполитичари. Јер, политика тражи најбоље људе – проницљиве, одговорне, даровите организаторе, искусне ујединитеље спремне да служе. Свака држава позвана је на одабир најбољих. Народ који то не оствари иде усусрет смутњама и несрећама. Стога све што
    отежава, кривотвори или подрива политичко-предметни одабир најбољих, свака властољубива завера, частољубиво-партијска сплетка, поткупљивост, политички непотизам, породична протекција, придобијање државно неподобних елемената за гласање, прикривање, и партијско, племенско и верско истицање неспособних штети држави и води је у пропаст. Ко жели истински политички успех дужан је свим силама да предметно одабере најбоље људе. Оно што такав одабир мора понудити народу јесте остварљиви оптимум у границама опште органске солидарности. Овде се одмах јавља низ питања: Шта тражити? Какав је наш циљ? У чему је свенародна солидарност? Како је остваривати? Какве су мере и закони неопходни? Је ли могуће одмах изразити и остварити “свеопшту правичност”? Као одговор ваља увек налазити и нудити најбољи од остваривих исхода. Никад не маштати о максимуму и постављати себи максималне задатке: из тога неће ништа изаћи осим обмане, разочарања, огорчености и
    демагогије. Није нужан баснословни максимум, већ најбоље оствариво.
    Значи, трезвени оптимизам!
    Даље: политика је немогућа без идеала, али она мора бити и трезвено-реална. Не може се без идеала – њиме се мора осмишљавати свака мера, његовим зрацима прожимати и облагорођивати свака одлука, он се мора призивати издалека, да греје срца изблиза… Политика не сме да се вуче од случаја до случаја, крпи рупе, нити да се препушта лакоумној
    кратковидости, стварајући безидејно и беспринципијелно ћифтинство. Права политика јасно види свој “идеал” и чува “идеалистичко” обличје.  Истовремено, она мора бити трезвено-реална. Њен “оптимум” не сме почивати на илузијама нити се преобратити у химеру. Али, томе води непросвећеност масе и доктринерство полуобразованих демагога. Ништа није горе него кад слепа догма успе код непросвећене гомиле, и кад се учврсти терором. Трезвени и разборити оптимум (описан начелима: “најбоље могуће!” и “највише остваривог!”) увек узима у обзир све стварне душевне, привредне, дипломатске и војне могућности датог народа, времена. Тај оптимум мора бити историјски заснован, утемељен, проницљиво замишљен, и остварив. Истинска политика истовремено је и идеалистична и реалистична. Она гледа у даљину, унапред – на деценије или чак столећа, и не бави се ситном трговином. Усто,  одговорна је и трезвена, и не занимају је утопије и противприродне химере. Насупрот томе, безидејна политика је плитка, банална и немоћна; она све замара и свима досађује. Политика химере је самообмана која траћи снаге и  разочарава народ. Права, пак, политика има крупне обрисе, значајна је и благотоворна; она јача при остварењу и никог не обмањује, већ штеди
    снаге и подстиче народно стваралаштво. Њој суди време, а будућа поколења дају јој за право.
    Да би се остварио такав могући оптимум, политици је неопходно што боље државно уређење и што боље попуњавање места у влади. Држава је организација власти, али истовремено и организација слободе. Ова два захтева, као две координате, одређују њене задатке и границе.
    Уколико је устројство власти неуспешно, све се распада у нереду и анархији, а држава нестаје у хаосу. Али ако занемари слободу и престане да јој служи јављују се принуда, насиље и терор, и држава се претвара у тамницу. Проблем нестаје ако држава црпи снагу из слободе, и користи
    је ради очувања слободе. Наиме, у својој слободи грађани треба да виде духовну снагу, те да је чувају и траже извор своје духовне слободе и снаге у државној власти. Слобода грађана треба да буде истински и моћни источник државне власти.
    Власт је позвана да заповеда, а по потреби и присиљава, суди и кажњава. У држави никад не сме пресахнути импонујућа воља; њен императив увек мора бити довољно моћан да инсистира на своме, и изазове повиновање. Али ово господство грађанима мора обезбеђивати, уважавати, и штитити слободу. Видљива делатност државе –увођење реда, убирање пореза, законодавство, судство, администрација, организација војске – не постоји по себи и ради себе, нити се може одржати као спољни процес. Уколико и постане искључиво спољна, и сведе се на изнуду, отимање, пресуђивање, кажњавање, хајке и погубљења, то јест, на механички притисак и притезање с циљем изазивања страха и глади (као у тоталитарним државама), таква држава
    ће се пре или касније распасти. Јер државни живот је израз збивања у народној души – њених нагона, тежњи, вољних одлука, уважавања, самоодговорности, повиновања, дисциплине, верности и родољубља.
    Држава и политика живе правном свешћу народа и црпу своју снагу и успех из ње. При том ваља знати да с једне стране стоји правна свест најбољих људи, а с друге правна свест масе, њеног средњег сталежа. Ако је та свест очувана, држава живи; ако се она цепа, мути, слаби,
    држава пропада. А правну свест чини слободна лојалност. Зато је задатак сваке праве политике да васпита и устроји националну правну свест. Васпитавање мора одражавати слободну лојалност, а не ропство, и учити њој, то јест добровољном чувању и штићењу права.
    Стога се прави и мудри политичар брине да државно уређење и састав владе буду прихватљиви за националну правну свест, и да у њој изазивају солидарност и спремност на сарадњу. Наиме, уколико је народна правна свест ауторитарна, демократија неће успети. А,
    индивидуалистичка и слободна правна свест неће трпети тиранију. Бесмислено је наметати монархистичко устројство народу с републиканском правном свешћу, као што је глупо и погубно народ монархистичке правне свести увлачити у републику, њему страну и неприродну. Државно уређење и влада су “функције” унутарњег живота народа, његовог рађања и  испољавања, и одражавају његову правну свест, то јест историјски насталу самобитност…“, Иван Иљин

    #
     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy