ИН4С

ИН4С портал

Коза ностра: Цела Тузла једну козу музла

1 min read
“Добар је био Блажо. Честит комуниста, први предсједник социјалистичке Црне Горе. Није се коријена одрицао ка’ ове погани данас. Али ето забрани козе. А без коза нема живота у Црној Гори. Козе су храниле сиротињу.
Softver, predskazanje, miso, izgnanik, Kauboj, lepota, vek, Lovac, Otvoreno

Мишо Вујовић

Пише: Мишо Вујовић

“Добар је био Блажо. Честит комуниста, први предсједник социјалистичке Црне Горе. Није се коријена одрицао ка’ ове погани данас. Али ето забрани козе. А без коза нема живота у Црној Гори. Козе су храниле сиротињу.

Смакоше козе, отворише фабрике, иселише села. Затворише фабрике, села зарасла у коров од коза ни корова, од народа ни трага”, прича ташта мог брата Богдана, отмена Баранка.
Смакнућем коза у неприступачном, у то време, густо насељеном динарском басену, задат је тежак ударац тој најжилавијој и најморалнијој структури становништва чији су карактер генетски очеличили сурови услови живота. Након истребљења одметнутих формација четника и федералиста, народна милиција у Црној Гори дала се у потрагу за одметнутим козама које су сељаци крили по пећинама и неприступачним вртачама. Коза, вековима сиротињска мајка, намах постаје народни непријатељ број један. Милиција прави заседе по селима, приламају се плотуни, чује се кукњава жена, вриска деце.
По кућама испод кревета народна власт налази јариће у загрљају дечака и девојчица. У Катунској нахији колала је прича о шутом јарцу и његовом бегству пред народном милицијом коју је предводио извесни Толе, ревности пандур познат по пендречењу ујака у време ИБ -а. 1948.године :”Опрости, ујаче, не бијем те ја но народна власт”!
Јарац је рањен успео да умакне потери да би се пред зору вратио из Копитника издахнувши на прагу својих домаћина.
Према доступним подацима уочи Другог светског рата у Краљевини Југославији узгајано је преко три милиона коза. Забрана коза трајала је негде до средине седамдесетих, међутим и пре тога закон је дозвољавао држање у ограђеном простору, швајцарских Санских коза. Довијајући се да сачувају своје домаће козе, ,измешане са стадима оваца сељаци су им секли рогове како би сличност са увозним госпођама козама била што приближнија.
Смакнуће коза отпевала је епска поезија као једну од најболнијих похара власти, а свој допринос дао је и Здравко Чолић у једном хиту
“ Цела Тузла једну козу музла”.
Хроничари бележе да је још Аустроугарска забранила козе у БиХ, али је један стари Тузлак од првог налета власти успео да сачува козу која постаје миљеница целе Тузле. Чекао се ред ко ће да је нахрани и касније помузе. Стари Авдо, као у млинар, узимао је ушур у млеку.
Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

5 thoughts on “Коза ностра: Цела Тузла једну козу музла

  1. „Bolje da su istrijebili četništvo no koze!“

    Samo mi reci sta ti je to „cetnistvo“? Jel’ ono sto si gledao u filmovima Veljka Bulajica? Ili ono sto te uciteljica clan SKJ ucila? Sta ti uopste znas o tome? Jesi li ikad vidio neki nezavisni izvor ili su ti izvor komsije i rodjaci, koji su morali da puvaju u prkno komunidtickom rezimu i bili za, kako su to tada zvali, „danasnjicu“ od pasjega straha! Evo vidi gdje vam je „danasnjica“ stigla!
    Nego da te pitam, kolika ti je plata i dje radis?

  2. I ovaj nesretni Komnen sto radi kao diktatorev bot drzi koze,individualni poljoprivredni proizvodjac.Svaka koza mu je obuvena u cizme pa Komnen ima dosta jaradi.Komnenove komsije se zale da i pored velikog broja njegovih koza juri i njihove jarice.

  3. Дошао пресједник ЦГ, у то вријеме, Блажо Јовановић на Драгаљ изнад Рисна и држи говор о разлозима затварања рудника на Драгаљу, а претходно су и козе забранили тако да народ није имао од чега у том сиромашном крашком крају да живи.
    Окупио се народ из цијелог мјеста и слушају говор па виде да то ничем не води.
    Неко постави питање – друже Блажо од чега ће мо живљети у овом кршу?
    Предсједник Блажо им каже – држите кокошке.
    Чим ће мо их хранити друже Блажо, на то ће они. Гоните их у стакавце по Драгаљском пољу, каже Блажо.
    Види народ да то нема везе с мозгом и од муке из ћосања викну пјесму – ‘оћемоли моја Маце јавит коке у скакавце.
    Блажо се наљути и похапси људе. Један Радојичић који је почео то пјевати је кажу заглавио у затвор мјесец – два дана јер су сматрали да је напао на државу и државно уређење.

    Боже мили до када ће ово лудило по Црној Гори владати?
    Ја сматрам док постоји Црне Горе да ће долазити све црњи и црњи да њом владају.
    Ако је држава црна и власт је црна јер то једно без другог не може, црно привлачи црно.
    Ако би промијенили име државе у Свијетла Гора све би се промијенило на боље а нарочито власт.
    Живљели би у миру, слози, љубави, богатству, радости у весељу… Свијетлом државом владала би просвјећена власт коју би чињеле поштене, радне, образоване, вриједне, побожне… особе, јер би свијетло привлачо свијетло.
    Како мислиш и говориш тако жовиш.
    Тим би се ријешило питање монтенегрина, вратили се коријенима и постали истински лидер свеопштег развоја цијелог региона.
    Замислите кад наш авион са натписом ,,црни авио превозник,, слети на примјер у Лондон ђе су сви људи вјерујући. Ко ће да се вози црном линијом? Врло ријетки путник, који не обрати пажњу на натпис или нема другу могућност. Па .се чудимо зашто је авиокомпанија стално у губитку и на државној инфузији? итд,итд.
    Промијенимо себе, друге нам нема.

  4. Koze su kod nas surovo istrebljivali, a kazu da je to bio predlog Kardeljev? Zasto? Zato sto su valjda mnogo brstile pa nije ostajalo iza njih za druge.
    Jos je bio slucaj surovog istrebljenja koza na Galapagosu jer su brstile pa kornjacama nije dovoljno ostajalo. Nastale su surove scene istrebljenja.
    Kazu stari da su koze mnogo pametnije od ovaca i da se one cak u grupicama, porodicno, po srodnosti u oborima i u stanistima odvajaju. Dok su ovce na nizem stupnju razvoja.
    Elem sad je pitanje zasto su koze kod nas zasmetale? I ko je poslije dosao i sve obrstio gore od koza.
    Glasam za koze.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *