Крај века

Наш XX век требало је да буде бољи од прошлих.

Али то неће стићи да докаже,

има избројане године,

посустао корак,

кратко дисање.

Превише се догодило

што није требало да се догоди,

а оно што је требало доћи,

није дошло.

Требало је да стигну пролеће

и срећа, између осталог.

Требало је да страх напусти брда и долине.

Требало је да истина брже од лажи

стигне на циљ.

Требало је да се неколико несрећа

више не догоди,

на пример, рат

и глад, и тако даље.

Требало је да углед уживају,

беспомоћност беспомоћних,

поверење, и томе слично.

Ко је хтео да се радује свету,

тај се налази пред

неостваривим задатком.

Глупост није смешна.

Мудрост није весела.

Нада

више није она млада девојка

ет цаетера, нажалост.

Бог је, најзад, требало да поверује у човека

доброг и снажног,

али добар и снажан –

то су још увек два човека.

Како живети – питао ме је неко у писму

кога сам намеравала исто

да упитам.

Опет и као увек,

што се из претходног види,

нема пречих питања

од наивних питања.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: