До краја године ужи избор путника за Марс
Пројект холандске компаније за насељавање Марса већ је привукла на хиљаде добровољаца – али научници упозоравају да пут „у једном правцу“ подразумиијева останак на Марсу до краја живота, изузетно тешке услове током лета те велике тешкоће са исхраном на „црвеној планети“. Многи сматрају да је човјечанство потпуно спремно да организује мисију на Марс и прву колонизацију, али да је главни проблем – ментални склоп човјека.
Организатори мисије најављују да ће од више хиљада кандидата само четрдесет ући у ужи избор. Они ће крајем ове године бити сврстани у десет екипа од по четири члана и већ од 2014. би осам година требали вјежбати за мисију.
У њемачком центру за истраживање свемира ДЛР веома су сумњичави када је у питању ова мисија.
Како ће бити трајно осигурани исхрана и кисик – питају у овом центру. Такође, путницима – астронаутима треба јасно рећи шта ће их чекати на Марсу до краја живота.
Након прве колонизације, предвиђено је да сваке двије године, зависно од орбита Марса и Земље, оду по још четири нова становника.
Први задатак колониста биће да из воде која је пронађена на Марсу добију кисик и водик. Истовремено, треба створити стакленике у којима ће узгајати биљке које би требале временом стварати довољно кисика за насељенике, а онда бити и храна.
Соларне ћелије требале би да стварају довољно енергије, али кад је ријеч о смјештају – ту први Марсовци требају бити веома скромни: једва да ће бити могуће послати нешто више од тијесних капсула.
Ту се долази до још једног, много већег питања – да ли заиста има неко ко жели да проведе остатак живота отприлике као краставац у тегли? Јер ће колонисти бити под једном врстом стакленог звона да би се избјегли тешке услове на Марсу.
Ту је и пробелм новца. Холандски пројекат требало би да кошта око седам милијарди евра – што стручњаци сматрају недовољном свотом за мисију таквог обима.
Досадашње процјене говоре како ће бити потребно не седам, него најмање 100 милијарди америчких долара.
Не треба занемарити ни чињеницу да ће и сам лет до Марса веома изморити путнике. Из искустава у орбиталној станици познато је да ће у осам мјесеци пута у бестежинском стању атрофирати око 30 одсто мишићног и коштаног ткива.
На Марсу, чак и ако преживе слијетање, та би се мишићна дегенерација наставила.
На почетку конкурса објављено је да би први колонисти на Марсу били праћени путем разних тв мрежа као учесници „ријалити шоуа“, па би Земљани могли да разговарају са њима и дају им савјете.
Многи смтрају да би то за телевизијске мреже био посао какав до сада није рађен и са енормном зарадом.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
