Крајишник: Народ и време су најбољи судија

Тек када се слегне време и смири срце од удара емоција Момчило Крајишник ће моћи да пребере успомене које су, и коначно, иза њега.

Шта га је, као човека, највише погодило у протеклим годинама проведеним у притвору Хашког трибунала? За чим је жудио и туговао? И, има ли ишта што га је храбрило и радовало свих ових тринаест и по година које се мере читавом вечношћу.

– Да сам се предавао лошим мислима можда не бих сачувао овакву снагу и љубав с којима сам се срео са својим најдражима и са својим народом – каже у ексклузивном разговору за „Новости“ Момчило Крајишник. – Али нисам. Нисам имао због чега. Човек који је чист пред собом и пред другима, затворске дане лакше подноси. И остави их иза себе, чини се, као да их и није било. Поготово, када га његов народ дочека, овако, како су мене дочекали.

Дане који су преда мном у лепој слободи и лепој Републици Српској желим да проведем у миру са својим најдражима. Желим, колико будем могао, да помогнем својој деци у послу, у коме су се тешко одржали. А свима, који су на било који начин покушавали да их у томе зауставе, да наносећи мени какво зло, нанесу и њима, опростио сам. Све сам им опростио.

Мудро, као што је пре одвођења у Хаг кормиларио Скупштином Републике Српске, њен први председавајући данас одговара да „ништа није чинио што не би било у интересу српског прекодринског народа, али ни матице Србије, уз коју су и у вољи и у невољи везивали своју судбину“. Зато му је, каже, терет затвора био лакши и подношљивији.

– Зато говорим и увек ћу говорити: чиста образа сам отишао, чиста образа сам се вратио – каже Крајишник. – Околности су биле такве да је допринос, сваког од нас који је нешто значио у политичком и војном животу у време стварања државе, Републике Српске, мерен неким другим вагама. Али сам увек био уверен, а данас је то на најречитији начин потврђено, да су најтачније оне ваге у рукама народа. Народ је најправичнији судија. Ако ме питате да ли сам се надао оваквом дочеку – јесам о томе размишљао, али нисам могао да наслутим да ће бити овакав, величанствен. Да ће међу хиљадама људи бити толико младог света. То ми је било најдирљивије.

Од доласка на Пале, где је уз његову породицу стало више хиљада људи да га дочека и поздрави, кућа Крајишника је сваког тренутка пуна.

– И моје је срце пуно – каже нам. – Али то није осећај само због тога што су мене, лично, тако дочекали. Него што није било острашћених. Није било мржње. Није било ниједне поруке нетрпељивости према другом народу, нашим комшијама. И због тога сам поносан. Посебно због младости Републике Српске, студената са нашег универзитета, који су ми говорили да су тек накнадно сазнали да сам ја покретач идеје о српском универзитету у Сарајеву. Ето, тај осећај је потиснуо све што сам доживео током тринаест и по година затвора. И хвала богу, преживео сам их да могу, данас пуног срца, да се поносим нашим народом и његовим младим људима. И кажем: све што сам чинио и учинио, није било узалуд.

О томе кроз шта је пролазио током својих затворских година и кроз шта је за то време пролазила и шта је све претрпела његова породица, његови најближи, Момчило Крајишник оставља за неке наредне дане. А можда ће много тога остати заувек у њему. Само у њему.

– Све што је лоше и што је неко желео да буде лоше, покушавао да ми нанесе какво зло, желим да заборавим. Заиста то желим – каже Крајишник. – Зашто то желим? Зато, јер ни један човек не може да буде срећан уколико сећањем на ружно самом себи повређује ране. Не кажем да ожиљака нема… има их. Они су ту. Али ја не желим да их повређујем. Желим да се радујем са мојим унучићима. Имам их четворо. И они су ми лек. Бољег лека нема.

Првог дана на Палама, ујутро, Момчило Крајишник је отишао да посети гробове родитеља. Био је на недељној служби, у цркви.

– Ту сам, некако, осетио смирај. Можда и лек. Дуго нисам био, много се тога променило на срећу наше државе, много тога на боље и то ме испуњава радошћу – каже Момчило Крајишник.

Дуго је после службе, разговарао са народом. Дуго су га, испред храма, чекали његови најдражи… А, потом, у породичној кући чекале су га читаве поворке људи. Пристигли су из свих крајева Републике Српске. Од Бијељине до Мркоњић Града. Од Љубиња до Новог… Из Рогатице, Дервенте, Модриче… Страначки прваци Српске демократске странке из општина где је ова партија на власти…, али и где је опозиција. Многи су стигли са жељом да се Момчило Крајишник врати у политику. Он о томе, каже нам, не размишља.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: