Краљ Александар и соколи

Соколи су поштовали краља Александра као потомка Карађорђа и Његоша, а подржавали су га због његовог југословенства. За соколе Карађорђевићи су били народна династија. Соколе је тешко погодило убиство краља Александра 1934. На крају 1935. као одговор на убиство краља Александра у Марсељу ново соколско гесло било је: „Соколи на стражи!”.

Соколска штампа писала је о делу краља Александра. Др Петар Јовић је у чланку „Витешки краљ, Александар I ујединитељ” истакао његову улогу у ратовима 1912. до 1918. Писао је о њему као команданту прве српске армије у балканским ратовима. Истакао је његове речи изговорене војницима у судбоносним данима српске историје. Код преласка турске границе 1912. Александар је говорио: „Ви треба да се сетите, да нас неослобођена наша браћа с нестрпљењем и сузних очима очекују, да нам се као својим спасиоцима баце у загрљај и да, са своје стране, колико узмогну, допринесу нашој победи и своме ослобођењу.” Војницима 1914. истакао је „Аустрији као да је било мало, што смо ми морали годинама да слушамо јауке милиона наше браће, који су до нас допирали из Босне и Херцеговине  из Баната и Бачке из Хрватске и Славоније, Срема, и с нашега мора и кршне Далмације.” После Ветерника, Доброг Поља, Сокола и Козјака 1918. наредио је „напред и напред у борбу, без одмора дању и ноћу до задње снаге човека и коња”. Јовић је истакао речи које је престолонаследник упутио делегатима на Дан Уједињења 1. децембра 1918: „Ја вас молим да моју владарску реч и поздрав однесете свој мојој милој браћи широм наше слободне и уједињене Југославије.”

У чланку Јакше Бумбера истакнуте су речи краља Александра при предаји заставе Савезу Сокола: „од сокола се очекује да буде поборник братства и љубави, да буде заточник велике југословенске мисли и да буде спона са великом свесловенском соколском заједницом.”

У „Оку соколовом” је писано о краљу као васпитачу, о проласку погребне поворке кроз Београд, а редовно је писано о обележавању дана убиства краља Александра. Соколским домовима соколи су давали назив Дом краља Александра.Соколско друштво Дубровник је сваке године до Априлског рата 1941. обележавало комеморативним скуповима 9. октобра смрт краља Александра. На комеморацијама учествовала су дубровачка национална друштва и грађанство. У великој сали Соколског дома (Спонза) одржао је 1937. гуслар Илија Вуковић гусларско вече. Уз кратко предавање на програму биле су: песма о смрти краља Александра, те гусларске импровизације: поздрав соколима, затим шаљиве народне доскочице. Певање гуслара Вуковића снимано је на грамофонске плоче, два пута за филм, учествовао је у филму „Легенда Опленца”.

Соколско друштво Дубровник одредило је 9 октобар, дан убиства краља Александра као дан соколског поста, те је својим члановима упутило распис да тог дана од уштеде постом помогну своје соколско удружење.

Лист Срба католика „Дубровник” саопштио је 8. октобра 1938. да ће као и ранијих година приком комеморације краљу Александру у соколском друштву од 7 сати пре подне па до 19 сати, читати одломци из живота краља. После тога следила је комеморација на коју су позвани целокупно чланство и грађанство. По завршеној комеморацији дежурни члан примао је прилоге соколског поста.

Соколско друштво Рума одржало је 10 октобра 1937. комеморативну седницу, уз суделовање Мешовитог хора реалне гимназије. Седници је присуствовао велики број грађана Руме а посебно омладине. Предавање о витешком краљу Александру одржао је професор Петар Љубић, а на почетку и на крају седнице говорио је старешина друштва А. Ловасић.

Соколска друштва су организовала ходочашћа на Опленац.  Друштво у Руми било је свесно величине и значаја историјске 1918. када је престала Голгота и настао Васкрс српског народа. Одлучило је да двадесетогодишњицу ослобођења и уједињења прослави на најсвечанији начин. Друштво је хтело да међу својим припадницима укаже сву  лепоту борбе за ослобођење и уједињење. Као почетак и увод у прославу јубиларне године друштво је са свим категоријама и са бициклистичком секцијом и многобројним грађанима посетило Опленац, задужбину краља Петра, и у њој припалило воштаницу, а након одржаног помена, на коме је певао соколски хор, положило венац на гроб краља Петра. Говорио је старешина друштва  Ловасић. Соколи су разгледали задужбину и њене мозаике. Соколима су се придружили сиромашнији грађани, којима је испуњена жеља да виде Опленац.

У часопису „Братство” Соколске жупе Осијек истакнуто је да је до краја 1938. милион ходочасника посетило гроб краља Александра на Опленцу. Међу њима било је много из иностранства, а нарочито из Чехословачке. У спомен књизи, којих је већ било шест пуних, било је 400.000 потписа.

Саша Недељковић

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: