Краљ Александар је од Берана направио град: Васојевићи не признају паролу „Никад више 1918“
1 min read
Краљ Александар у посјети Беранама, 1925.
Пише: Горан Киковић, професор историје
Сто двије године је од завршетка Првог свјетског рата, у којем је побједу однио Карађорђев потомак, Краљ Александар И Карађорђевић, који је рођен у Црној Гори, на Цетињу, 1888. године, као син краља Петра Карађорђевића и Зорке Петровић, кћерке кнеза и краља Николе. Живио је и школовао се у Женеви и Петрограду, а као школовани официр активан је учесник првог и другог Балканског рата и Првог свјетског рата. Управо пред сâм Први свјетски рат постаје регент и тако његово фактичко управљање земљом и вршење власти траје пуних 20 година. Био је краљ Србије, краљ Срба, Хрвата и Словенаца, а 3. октобра 1929. године државу је назвао јединственим именом – Краљевина Југославија.
Краљ Александар је био државник, војсковођа, ослободилац, ујединитељ, европејац, миротворац, ријечју велика личност свога времена и као такав засметао је фашистима и Хитлеру, који 9. октобра 1934. године извршише на њега атентат у француском граду Марсељу. И њему је народ Полимља подигао давне 1929. године Споменик у част пуштања у саобраћај пута Беране-Бијело Поље, чему је претходила његова посјета Васојевићима и Црној Гори 1925. године.
Поводом пуштања у саобраћај колског пута Пећ-Андријевица 1925. године био је организован велики сабор на Књажевцу код Андријевице, на којем су били краљ Александар и краљица Марија. На славолуку, на улазу у Беране, били су исписани стихови пјесника Мила Вуковића, начелника општине Беране:
“Родна груда ове земље,
колијевка Вожда – дједе,
стољећима чекала Те,
Краљу славе и побједе!“
А на том слављу народни гуслар Вуко Аџић пјевао је пјесму о васојевићком поријеклу Карађорђа. Тада неко од присутних упита краља: “Величанство, је ли ово тачно?“, а краљ потврди: “Тачно је!“
О његовој посјети Васојевићима подаци говоре да су краља у свим мјестима кроз које је прошао дочекивали угледни прваци и домаћини тога времена. На Чакору га је између осталог поздравио народни посланик и учитељ из Велике Новица Поповић. У Андријевици га је дочекао Ђукан Вулевић, учитељ из Трешњева, са својим ђацима и тражио изградњу нове школе у Трепчи, што је и учињено. Беране је посјетио 17. септембра 1925. године у пратњи Марка Цемовића и других великодостојника. Приликом доласка у манастир Ђурђеви Ступови дочекали су га поздравним говорима игуман Јосиф Лекић и професор и књижевник Драгиша Боричић. Приликом те историјске и, испоставиће се, и једине посјете српског краља Црној Гори до данас, истицано је са радошћу и поносом поријекло Карађорђевића из Васојевића. Занимљиво је да је на примједбу једног угледног домаћина (“Зашто Васојевићи немају посланика у Скупштини Југославије?“) краљ одговорио ријечима: “Шта ће вама посланици, ви имате краља!“. Много година касније Радован Бећировић Требјешки, познати гуслар и пјесник, сликовито је стиховима приказао и доказао поријекло Карађорђевића:
“…Кад погледаш на Васојевиће,
ту је било Карађока биће,
одатле му света лоза ниче,
те се њиме покољења диче“.
Краљ Александар је високо цијенио Васојевиће и њихов допринос у борби за ослобођење и уједињење српског народа, што најбоље говори податак да је са простора Васојевића златну Обилића медаљу за храброст добило 196 учесника, сребрну 765, а медаљу за ревносну службу 96, што чини укупно 1057 одликовања. Колико су Васојевићи цијенили и поштовали Краља говори податак о томе да је, 9. октобра 1934., када је убијен, “плакала цијела Лимска долина“. Било је и црних барјака на појединим кућама, а многи су црногорске капе са четири оцила носили са црним флором. Васојевићи су били дубоко свјесни кога и шта губе… ‘‘
У Беранама је краљ Александар Карђорђевић пред полазак подарио 3000 динара Дому трезвености, затим 1000 динара Женској радничкој школи, 1000 динара најбољем ђаку Учитељске школе, 3000 динара радничком занатлијском удружењу, 3000 динара подмладку Црвеног крста гимназије, 10000 динара сиротињи, за довршетак судске зграде 5000 динара, за градњу зграде гимназије је обећао новчана средства и прихватио је потребу изградње пута Беране-Рожаје-Косовска Митровица.
КРАЉ АЛЕКСАНДАР ОД БЕРАНА НАПРАВИО ГРАД
С обзиром на неутемељена и злонамјерна тумачења у Црној Гори да краљ Александар не заслужује “превелико поштовање“ и да је његовање његовог “култа“ анахроно, ми ћемо за ову прилику саопштити само оно што је учинио за наше Беране. Наиме, краљ Александар је саградио зграде – Скупштине општине, Суда, Гимназије, Дома трезвености (данас Полимски музеј) – које су до данас остале онолике колике су биле и у његово вријеме, без доградњи или адаптација наредних генерација, што јасно говори да је у архитектонско-грађевинском смислу удариуо темеље изгледа некадашње вароши у модеран градић који и данас још увијек не налази снаге и могућности да потребе својих становника прошири на нове садржаје. Уз пут Бијело Поље-Беране, подигнут 1929. године, ово је конкретан учинак краља Александра на овом подручју, коју ни домицилни владари Црне Горе нијесу надмашили до данашњих дана!
Пошто је ових дана било парола никад више 1918. данас је баш дан када се након сто година од уједињења може тријезне главе говорити о томе шта је напримјер област Васојевића добила од те “труле“ како су комунисти говорили Југославије.
То најбоље потврђује примјер тадашње штампе који нам је “донио на знање“ Небојша Бабовић, који у свом коментару каже: “Садашње зграде Гимназије, Општине, Полимског музеја, прва болница, дом здравља, путеви према Бијелом Пољу и Пећи преко Чакора, електрификација и уопште прелазак из касабе у град су насљедство прве Југославије у Беранама.
Крокодилске сузе и јад депесових посла(уш)ника у парламенту демантује и назив главне беранске улице која је носила име извиканог и прежваканог Краља Николе.
Чињеница је да и данас не знамо шта је држава и колико већи економски простор даје више могућности. Посебно када тај простор чине блиска племена махом истог језика и обичаја. А перспектива данашње државе је великоподгорички пројекат, метрополизација коју није брига како живе дивљаци на границима у коју се заставу клели.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Част свакоме, протекција никоме! Александар је урадио шта је урадио, његова дела су проузроковала то, то и то, можемо до сутра. Не бих рекао да је хтео зло свом народу, но му замерам што је: 1. допустио да Милунка Савић пише молбу за запослење неком усраном чиновнику након рата (Тито је паметно поделио станове и дао бенефиције сваком партизану који је лио крв са њим у рату нпр.) 2. смрт Аписа, какав год био, био је наш, а АУ официри примљени у војску СХС (слом војне елите, резултат је 1934 и 1941) 3. однос према краљу Николи (невероватно вешт, мудар и доследан српски владар). Српски народ на Балкану мора да се врати својим коренима на које су многи заборавили. Условно речено, пратећи историјске и савремене догађаје, задатак наше генерације јесте да прекинемо сваку везу са: а) југословенством и б) поделом народа по регионима или вери. Сваки штокавац је Србин, био православан, католик, муслиман или атеиста. Снаге треба усмерити ка стварању државе са реалним ослонцем на геостратешке посебности Београда (најважнија тачка југоистока Европе), Подгорице (контрола севера данашње Албаније и јужне Далмације), Сарајева/Мостара (могућност да наше муслиманско становништво од средње БиХ до Рашке области добије апсолутни мир и равноправност), Бањалуке (центар за област Бос. Крајине као основе за рад ка средњој Далмацији, Лици, Банији, Кордуну, Славонији…) и Скопља (видети слив Вардара, изаћи на линију острва Сазан и са Грцима и ЦГ контролисати Ортрантска врата, разлог што су АУ 1913 приморали СРБ и ЦГ 1913 да напусте обалу). Обавезно успоставити добру сарадњу са Мађарском, Румунијом, Бугарском, Грчком и Италијом (склопити трајна савезништва уз најмање штете које ћемо сигурно имати…) Треба нам снажна, централизована демократска република са јасним спољнополитичким ставом (оно што коректно раде Израелци са Вашингтоном, треба и Срби са Москвом), економски стабилна, културно и идентитетски слободна. Све ово мора пратити убрзано развијање најснажније војне силе између Немачке и Турске (када си наоружан до зуба неће баш тако агресор да се упушта у авантуру, ионако се преговара са опаснима, са безопаснима се не преговара већ им се отима). Тако и никако, у наредних 10 година постављати темеље, договарати се са великим силама, доказати им да на Балкану нема сигурнијег саговорника и партнера у сваком смислу од нас (САД, Немачка, Француска, Турска…врло добро знају све, ено шта Шиптари праве са Гренелом, на нос ће им изаћи то), управни и законодавни детаљи су ствар стручне елите уз пристанак већине народа. Морамо прво сами себи опростити бројне лудости из прошлости, другима ништа јер немамо право на то. Самосажаљење-стоп, тражење кривца у другоме-стоп!
Пренос Његоша на Ловћен 1925:
https://da-dk.facebook.com/633107730044025/videos/2861118167274364/?__so__=watchlist&__rv__=video_home_www_playlist_video_list
Ne samo od berana
Ta Karađorđevića Jugoslavija je nestala 1941 a na zasedanju AVNOJa održanom u prvoj hrvatskoj državi i to fašističkog. Osnivanje Jugoslavije nakon Jasenovaca, Jadovna, Pasijih grobalja itd… jeste, diskutabilno. Kriti se iza Karađorđevića jeste nečasno i bedno…
Da nije bilo prve jugoslavije za Tita niko nebi zna ni 1945. godine a kamoli danas. Moramo ići iz početka. Srvaranje prve jugoslavije je prouzročilo niz uzročno- psosljedičnih veza ( sve se vežu jedna za drugu u različitim vremenskim intervalima, s svaka druga je veća pgibelj od prve) koje su nam nanijele najmanje dvije demografske katastrofe i gubitak vijekovnih teritorija.
Da ali Aleksandar je potisnuo srpstvo i srpku drzavu zarad jugoslovenstva i izjednacio srpske vojnike i oficire sa Hravatima i Slovencima koji su bili austrougarski vojnici i pravili zlocine nad Srbima.
Govorio mu je Zivojin Misic a i drugi pametni Srbi da se okani Hrvata jer oni ne zele iskreno Jugoslaviju sto se i pokazalo tacnim u vise navrata.
Mogao je kao pobjednik da uzme teritorije austrougarske dje su bili Srbi vecina i obalu da podijeli sa Italijom a ne da stvara Jugoslaviju a pohlepa da bude jugoslovenski kralj mu je dosla glave.
Istorija bi isla drugim tokom kasnije ,ovako i dan danas se te poslijedice osjecaju.
Aleksandar Karadjordjevic je ipak jugoslovenski a ne srpski vladar.Uvalio je Srbe u stradanja i iskusenja koja traju evo 100 godina. Nikada ne smijemo ni zaboraviti ni oprostiti sto nas je sa Hrvatima i Slovencima uveo u jednu drzavu a nase dvije drzave je unistio da bi stvorio Jugoslaviju.Sa njim je prestala da postoji sroska nacionalna drzava a u srpsko narodno tkivo se ugradio crv komunizma,mondijalizma i masonerije.
ali ne možemo negirati crnu goru kao državu srpskog naroda! imamo mi svoje zastave a ne kao gojko što stqvlja srbijansku. najbolje jr bilo dok su bile dvije srpske kraljevine!!!
Odlican tekst,sustina je da je ovo Sveta Srpska Zemlja,diktator ubica je nece unistavati koliko god da je ucijenjen bolesnik i da ovo mora raditi,ali zube je vec polomio a sad ce i jos sto sta..
Nije lijepo kriti od ljudi istorijski fakat da je Aca Palikuća korijenima od Klimenta, arbanaškog plemena koje se graniči sa Kučima.
Štetno je i srozava ugled „istoričara“ koji to propagira, srozava ga u blato, ne isticati činjenicu koju i sami Karađorđevići podastiru na svom zvaničnom site-u o imenu svoje stare katoličke slave koju su zamijenili „novom“, pravoslavnom.
Inače, Klimenti su katolici.
S nadom da prepoznate i odvojite laž od istine, pozdravljam…
Znači Crnogorac ?
A i majka mu Crnogorka. Čini mi se Sirotane, da floskula “ nikad više 1918″ odslikava vaše interne svinjarije.
Karadjordjevici slave Sv.Klimenta kao slavu ,nemaju nikakve veze sa plemenom Klimenti.
To su im politicki protivnici koji su bili za Obrenovice podmetali da bi ih prikazali kao Albance.
A inace Klimenti su poarbanaseni Srbi koji su kanije presli u katolicanstvo pod uticajem Venecije.