Краљ Никола: Ко би други без Србина истака’ се у том валу и уздига’ моћ духовну, у хришћана скоро палу
1 min read
Краљ Никола / Тробојка на Златици, симбол бунта и одбране православља
Ко би други без Србина истака’ се у том валу и уздига’ моћ духовну, у хришћана скоро палу?! А какав се низ деспота и још држа, турској бури и јунаци други српски што чинише по разури! Црнојевић, Херцег Шћепан, непокорне оба ћуди – њином маху и прегнућу дивиће се дуго људи, стихови су Николе Првог Петровића из његовог познатог историјско-родољубивог спјева ,,Пјесник и вила“, у којем је изнио своје патриотске мисли и жеље о слободи српства и тежњи ка његовом коначном уједињењу.
Одломак из спјева ,,Пјесник и вила“
Вила:
Не, пјесниче немој тако,
Косово је српска слава
И ако се кутурнула
Њим Лазова света глава,
И ако се ту изгуби
Цјелокупност, моћ, слобода,
И ако је прогутало
Тол’ко Срба и војвода.
Добитник се с том побједом
Није много похвалио,
Пошто га је још са већом,
Но ти, крви оквасио;
А претрпљен покор није
Гријех паса тадањега:
Он је сљедство старих зала
И прегона несретњега.
Пас Лазарев и Косова –
Пас је био племенити –
Ни у свијет преко њега
Није мога’ часниј’ бити.
Повјесница не биљежи,
Да се икад изложила
Шака људи овом св’јету
Опачила и бјеснила;
Ко би други без Србина
Истака’ се у том валу
И уздига’ моћ духовну,
У хришћана скоро палу?!
А какав се низ деспота
И још држа, турској бури,
И јунаци други српски
Што чинише по разури!
Црнојевић, Херцег Шћепан,
Непокорне оба ћуди –
Њином маху и прегнућу,
Дивиће се дуго људи!
И свега су патријари
Дух народа кријепили,
Док су могли и док су се
Из Србије иселили.
Косово је Србу славно
И ако би понор среће;
Да Срб јунак није био –
то бар рећи нико неће.
Она храброст Лазарева
И прегнуће Обилића
Напајаће са гордошћу
Једра прса у Српчића….
Бродоломље српске лађе
Није Српство утопило,
Од мука се и од рана
Мал’ по мало свијестило;
Непокорни Срб се маче
Да слободни ваздух срка
У планине и гудуре,
Побједнику ћеф да брка;
Косово је твоје горе
Населило јунацима –
Рањенијем и славнијем
Преживјелим остацима;
У њима је ковчег оста’
Лазаревих аманета,
И слободе завјештаји:
Борбе на смрт – и освета!
У мукама на камену
С ваганчићем голе чорбе
Није горштак твој се никад
Откањива’ свете борбе;
Духовним се пићем пита’,
Барјак му се славни вио;
У слободи – у планине
Вазда мали цар је био!
Милошевце повезане
Бранио је и светио,
А Вуковце и лакомце
Презирао, срамотио….
Ах, пјесниче, за Косово
Не изреци ријеч лошу;
Укопница то је славна
И Лазару и Милошу;
С Косова је повјетарац
Распаљива’ српске груди
И цјелива’ ведра чела
У јунака и у људи;
Косово је Црног Ђорђа
Занијело, опојило,
Те у мало све се Српство
Под њим није сјединило;
Косово је дух издигло
Шумадијске некад раје,
Те сад јој се млада круна –
Богу хвала – дивно сјаје;
Косово је надисало
Твога дома мученике
И књажеве и војводе
И велике свештенике; –
Јек потоње српске пјесме
Његошевом лиром јечи –
Звеком сабље Лазареве
Данилова сабља звечи!
Прочитајте још:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Nije vas bas volio pred kraj zivota. Niti je umro kao Srbin.
Hvala ti viteski kralju Nikola još jednom na svemu,na svakom redku ovom.Rijedak čovjek,car junaka,pravi Petrovic-Njegus,Srbin u srcu i dusi.Srbi se tobom ponose Nikola,a ovi odrodi koji lazno kukaju nad tobom,neka se stide,jer na rod Srpski pljujuci,na tebe Kralju nas Nikola oni pljuju.
Ovim teletabisu montenegrinskom,ruzi,cvecu veljovom i slicnima,samo ovoliko da kazem.Sve i da smo se ogresili o viteskog kralja Nikolu,a obican narod nije i nikada nece,sve smo okajali za 100 ljeta.Oprostio nem je viteski kralj,jer zna da niko od Srba njega dicnog medj nama ne unizi,niti ce ikad.Tako da ne zaleci se u stenu,mi njegove zastave i danas farbamo i ukrasavamo Crnu Goru,a vi ih brisete.Hocete da otmete crkve i Svetilista,za koje je on davao sredstva i podizao ih u Slavu Boga i Svetih,posebno Save,Petra i Vasilija,nije ih otimao ka vi,nego pomagao.Toliko ko smo mi a ko vi i ko vise voli Kralja Nikolu.
fino ste se vi srbi ogrijesili o kralju nikoli…negove staracke suze peci ce sve crnogorce za sva vremena…drzi sirotu za svoju sramotu…vi ste nam uvijek mac nad glavom crne gore…
Kralj Nikola je bio srpski kralj, kao i Petar Karađorđević. Oba su se borila za ujedinjenje. To svedoči i ova pesma. Nakon ujedinjenja mogao je da vlada samo jedan. Nije to borba između Srbije i Crne Gore, jer su u do tada nezavisnoj Crnoj Gori živeli Srbi u tri vere, niti borba dve ideje, jer je bila ista – ujedinjenje. To je borba dve dinastije. A i Karađorđevići i Petrovići su mnogo manji i nebitniji od ideje zajedništva. Kao mali narod, menjaćemo i vladare i društvena uređenja ali ono što jedino mora ostati nepromenjeno to je ideja borbe za ujedinjenje. Ta ideja je bila ista i tada i sada. A pravi greh čine koji dele narod, jezik i na kraju veru. To je toliko veliko zlodelo jer, ne daj bože, može u budućnosti da stvori još veće podele i na kraju mržnju. Za to nam na žalost ne trebaju primeri iz daleka.