Ко би други без Србина истака’ се у том валу и уздига’ моћ духовну, у хришћана скоро палу?! А какав се низ деспота и још држа, турској бури и јунаци други српски што чинише по разури! Црнојевић, Херцег Шћепан, непокорне оба ћуди – њином маху и прегнућу дивиће се дуго људи, стихови су Николе Првог Петровића из његовог познатог историјско-родољубивог спјева ,,Пјесник и вила“, у којем је изнио своје патриотске мисли и жеље о слободи српства и тежњи ка његовом коначном уједињењу.