Краповић: Неистине Абазовића, циљ оптужби је да се осујети пројекат набавке патролних бродова

Министар одбране Драган Краповић казао је да оптужбе од стране предсједника и посланика Грађанског покрета УРА Дритана Абазовића, али и „једног дијела медија“, имају за циљ да се осујети пројекат набавке патролних бродова потребе Морнарице Војске Црне Горе.

Краповић је данас сазвао конференцију за медије због, како каже, Абазовићевих оптужби на његов рачун.

„Парламент је одлучио да то одложи, али тежина оптужби је захтијевала од мене да већ данас сазовем прес. Оптужбе од стране Абазовића, али и једног дијела медија имају за циљ да се овај пројекат набавке патролних бродова осујети. Оптужбе за корупцију су оптужбе и за црногорску и за француску страну, јер фирма од које набављамо је у већинском власништву (62 одсто) француске владе“, рекао је Краповић новинарима.

Осврнуо се на Абазовићеве оптужбе и ријечи да ће неко да се „угради“ 19 милиона и захтјев да се изнесе име пољске компаније која је наводно посредник.

„Не постоји пољска фирма која је укључена у овај посао или посредује у њему. То је ноторна неистина, како има обичај Абазовић. Те тврдње су злонамјерне и вођене дневном политиком, по узору на његове идеолошке узоре ДПС“, рекао је Краповић.

Каже да би Абазовић, „који све зна“, требало да зна да је министар унутрашњих послова у његовој Влади Филип Аџић, који је координирао Министарством одбране, овластио Крста Перовића, тадашњег државног секретара у ресору одбране, да формира комисију која има задатак да сходно понудама три фирме направи извјештај о понудама.

„Абазовић је, у суштини, оптужио Перовића и Аџића да су, на неки начин, управљали процесом погрешно. Био сам слободан да контактирам Перовића, који је указао да је једна од најзначајнијих активности била покретања процеса за набавку нових пловила. Сматрам да је комисија сачинила извјештај професионално и да је компанија Кершип дала најбољу понуду“, рекао је министар.

Каже да су а Француском вођени разговори преко аташеа и да није било фирми посредника.

„Очекујем да се Абазовић извини у парламенту. Јако је ружно да на овакав начин покушате да компромитујете државни пројекат“, казао је он.

„Апропо цијене од 120 милиона еура, захтјев за уношење у буџет за 2024. те цифре је предложила 43. Влада. Цијели пројекат је водио пуковник Владан Мартић, бивши директор Директората за логистику, који је постављен на то мјесто током координације Аџића“, додао је Краповић.

Каже да се Абазовић сврстао на страну „Пеђе Бошковића и Драгана Самарџића“. „Абазовићу ово није први пут“, рекао је.

На питање новинара о куповини нових бродова, с обзиром да је Јадранска обала заштићена од стране осталих НАТО чланица, он је казао да је то било записано у НАТО циљевима.

Истакао је да је Црна Гора неспособна да контролише суверена војна права на мору постојећим пловилима.

Он је додао да ће Црна Гора учествовати у акцији „Сеа Гуардиан“ тако што ће бити на туђим бродовима, а да би кредибилитет био подигнут ако би послали брод на такву акцију.

„Направили смо најбољи могући избор“

Краповић је рекао да нису тачни наводи Абазовића да је он започео процес набавке, јер „он ништа није потписао и пред парламентом је јасно шта се односи на француску страну и тек онда ће бити потписан уговор, а одлука је донесена у мом мандату“.

Он је то одговорио на питање „Вијести“ када је тачно донешена одлука о набавци бродова типа Керсхип ОПВ-60, имајући у виду да је МО у одговору на питање листа у марту ове године тврдило да дефинитивна одлука још није донешена и да се настављају разговори са неколико заинтересованих бродоградилишта, док бивши премијер Абазовић тврди да је још његова Влада договорила тај посао са Французима за 120 милиона еура.

Краповић није могао одговорити на питање „Вијести“ шта је урачунато у цијену набавке бродова Керсхип ОПВ-60 од максимално 120 милиона еура – које наоружање и сензори, да ли је у ту цијену урачуната и обука посада, односно контингент резервних дјелова, појаснивши да је под степеном тајности.

На питање листа у чему се овај процес набавке патролних бродова разликује у односу на процесе набавке средњих вишенамјенских хеликоптера за Ваздухопловство ВЦГ, односно лакооклопљених патролних возила за Копнену војску ВЦГ, а које су реализовали бивши врх МО и ВЦГ на челу са адмиралом Драганим Самарџићем и да ли су у ове претходне двије набавке расписивани тендери на којима се бирала економски најповољнија понуда и ако не, зашто нису, казао је:

„Разлика је у томе што је процес много транспарентнији. Тад није било тендера, већ је МО договарало комплетан посао са фирмама – преко Пентагона, односно са канадском фирмом. Овај поступак је много транспарентнији самим тим што је предложено пред Скупштином и пред јавношћу. Кроз све фазе овог поступка, јавност је извештавана и вјерујем да ћемо на понос државе набавити бродове, те да ћемо подигнути кредибилитет Црне Горе у свијету“.

„Вијести“ су питале Краповића и има ли сазнања да је бивше руководство МО и Генералштаба ВЦГ око евентуалне набавке патролних бродова својевремено преговарало са бродоградилиштем Бродосплит БСО из Сплита за патролне бродове типа „Омиш“ какве користи Хрватска ратна морнарица, те у чему се разликују хрватски од француских бродова, по цијени, опремљености…

„Немам информацију, Самарџић је причао. Колико знам, бродови ‘Омиш’ су намијењени за обалску стражу, која је у Хрватској у склопу војске. Мислим да француски бродови превазилазе могућности бродова класе ‘Омиш’. Кершип је наш избор из огромног броја разлога. Сматрам да смо направили најбољи могући избор“, казао је министар.

„Обезбиједио сам све да ланац одбране функционише“

Краповић се дотакао и питања начелника Генералштаба ВЦГ, бригадног генерала Зорана Лазаревића.

„Уочи формирања 43. Влада, Абазовић и Ђукановић су се срели, а услов предсједника ДПС-а је био да се смијени Ђуровић са те позиције и постави Лазаревић“, рекао је.

На питање новинара да ли је захтијевао сједницу Савјета за одбрану и безбједност на којој би Лазаревић био смијењен, Краповић је рекао да одлуку о пензионисању доноси Фонд ПИО, а не Министарство одбране.

„Одлука да се смијени Лазаревић није прихваћена од стране Милатовића, он има право на то, а грађани ће рећи шта мисли о томе“, истакао је.

Одговарајући на питање шта ће се десити ако предсједник државе Јаков Милатовић поново буде против, Краповић је казао да је Министарство одбране покренуло престанак службе, а да неко ком је служба престала мора бити разријешен.

На питање новинара да ли ће, уколико се ипак Милатовић не сагласи, Војска остати без командујућег, Краповић је казао да у закону постоје јасно прописани механизми како се поступа у том случају.

„Ја сам у Министарству одбране обезбиједио све да ланац одбране функционише“, саопштио је.

Краповић је, на питање новинара зашто је смјена Лазаревића условљена смјеном генерација, узимајући у виду да су у земљама у региону на мјесту начелника Генералштаба људи блиски Лазаревићу по годинама, одговорио да је Лазаревић годину прије његовог доласка на чело МО стекао услов за пензију.

„Шта ће да раде у Словенији, Македонији, Мозамбику – то је ствар тих држава. Уколико ја донесем одлуку, биће по сили закона“, казао је.

На питање колико је логично да подмлади кадар, кад се војницима продужава радни вијек до 58 године, он је казао да се ради о замисли која још није предложена.

Он је додао је поништио рјешење Аџића, али не рјешење о престанку службе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: