Краповић: Нисам за обавезан војни рок

У овом тренутку нисам опредјељења за увођење обавезног служења војног рока, иако би предности биле боља попуњеност и могуће дугорочни бенефити за систем одбране.

То је у интервјуу “Вијестима” казао министар одбране Драган Краповић, наводећи да би, с друге стране, тај модел сигурно пратило “много веће напрезање постојећег људства”, као и додатна финансијска издвајања.

“Односно потребе већих улагања у адекватну инфраструктуру која је сада недостатна кад се ради о капацитетима за обуку, смјештај и исхрану, а која без сумње прати и ангажман толиког броја младих људи”, истакао је.

Он је, између осталог, рекао да Влада Милојка Спајића ужива повјерење унутар НАТО-а и да је Црна Гора “уважена чланица Алијансе”. Поручује да ће држава у потпуности поштовати међународне уговоре и обавезе.

Какво сте стање затекли у Министарству, а какво у Војсци Црне Горе (ВЦГ) по ступању на функцију министра?

Ако узмемо у обзир чињеницу да је од мог преузимања дужности протекао кратак временски период, који обухвата и врло изазован крај године, а који је захтијевао да се одмах посветимо припреми буџета за наредну годину, није било реално сачинити свеобухватну анализу стања. Свакако, неки од мојих првих корака ишли су у правцу израде свих неопходних анализа, које би, кроз један холистички и професионалан приступ, са сигурношћу требало да пруже све релевантне информације за креирање средњорочних и дугорочних стратегија на којима мора почивати визија савремене и модерно опремљене Војске Црне Горе. Генерално говорећи, цијеним да је систем одбране у овом тренутку функционалан, са значајним бројем позитивних аспеката.

Међутим, у свом досадашњем раду детектовао сам и пропусте, као и системске изазове који захтијевају озбиљан и одговоран приступ у циљу значајног побољшања и унапређења свих аспеката одбрамбеног система.

Шта су, конкретно, приоритетни циљеви Министарства, с обзиром на то да у експозеу премијера Спајића нису прецизирани, већ уопштено формулисани?

Приоритетни циљеви Министарства одбране усаглашени су и недвосмислено подупиру спољнополитичке циљеве и приоритете 44. Владе Црне Горе. Војска Црне Горе, као дио система безбједности наше државе, и даље ће испуњавати законски дефинисане мисије и задатке. Такође, фокусираћемо се на развијање и оснаживање капацитета и способности за извршење намјенских мисија и задатака, како у земљи, тако и у оквиру колективног система безбједности.

Кроз јачање одбрамбене политике обезбјеђиваћемо даљи развој капацитета и способности, усклађен са НАТО процесом одбрамбеног планирања, прилагођавајући се изазовима савременог безбједносног окружења. Основни механизми у том процесу су ефикасна употреба свих ресурса и капацитета у циљу постизања захтијеваног нивоа интероперабилности. Стога, у односу на смјернице макроекономске и фискалне политике, за 2024. опредијели смо најмање два одсто БДП-а за сектор одбране, од чега је 35,24 одсто буџета планирано за опремање, а за развијање инфраструктуре 28,6 одсто, гдје се јасно могу идентификовати неки од приоритетних циљева.

Ресор одбране биће фокусиран и на испуњавање обавеза које доприносе изградњи и очувању мира, јачању билатералне и мултилатералне сарадње, као и повећања способности за испуњавање задатака из оквира III мисије Војске Црне Горе.

Такође, предузимамо кораке за унапређење стандарда и статуса припадника Министарства одбране и Војске Црне Горе, гдје се намеће потреба јачања капацитета и здравствене заштите за припаднике Министарства, односно Војске. Да би се обезбиједио захтијевани ниво, неопходно је систем одбране прилагођавати савременим токовима који подразумијевају сталан и константан процес усклађивања правног и институционалног оквира са правним тековинама ЕУ и системом безбједности НАТО-а.

Сматрате ли да Црна Гора треба да издваја више од два одсто БДП-а за одбрану, колико су се чланице НАТО-а обавезале да ће достићи до 2024?

Убијеђен сам да Црна Гора, сходно закључцима НАТО самита из Виљнуса, треба да издваја минимум два одсто БДП-а за сектор одбране, јер то не представља само закључак, већ и нешто што омогућава кредибилно чланство унутар НАТО савеза, које подразумијева преузимање одговарајућег равномјерног дијељења терета. С друге стране, наведено издвајање омогућава модернизацију, развој и напредак, а самим тим и јачање капацитета и способности Војске Црне Горе за испуњавање дефинисаних задатака.

Буџетом за 2024. предвиђено је могуће кредитно задужење до 160 милиона еура за куповину два патролна брода и два хеликоптера. До кад Министарство планира да набави бродове и хеликоптере, и да ли сте тим поводом већ разговарали с неким државама, односно компанијама? Ако јесте, с којим?

Током 2022. године формирана је комисија Министарства одбране са задатком испитивање тржишта за набавку два нова патролна брода, који ће дугорочно бити у могућности да испуне потребне стандарде у достизању захтијеваног НАТО циља способности. Наведени бродови би се превасходно користили за одбрану земље, односно реализацију задатака дефинисаних у првој мисији Војске Црне Горе, као и за учешће у међународним мисијама и операцијама.

Свакако, нови патролни бродови морају испуњавати обавезне, као и препоручене критеријуме који обухавтају захтијевану модуларност, аутономију, као и захтијевану опрему и саму величину бродова. Наведени критеријуми се крећу у распону од минималних до максималних стандарда, што свакако утиче и на цијену истих.

За потребе набавке вишенамјенских хеликоптера за потребе Војске Црне Горе буџетом су опредијељена средства у износу од око 40 милиона еура. Наведени хеликоптери би се превасходно користили за једну од мисија Војске Црне “подршка цивилним институцијама”, односно пружање помоћи становништву приликом природних и вјештачких изазваних несрећа и катастрофа.

Такође, савремени изазови, ризици и пријетње које детерминишу стање у глобалном безбједносном окружењу само су једна од компоненти која директно утичу како на цијену, тако и на вријеме испоруке нових бродова, па је у овом тренутку незахвално лицитирати са прецизним роковима за набавку истих, али свакако, стручни тимови Министарства одбране и Војске Црне Горе раде на изналажењу најповољнијих рјешења.

Колико је војника запослено у ВЦГ, како планирате да попуните око 400 упражњених мјеста у војсци, односно чиме намјеравате да анимирате младе људе да би дошли у војску?

Посебан фокус у раду Министарства одбране посве ће се односити на попуну, као и на подмлађивање кадра, а у складу са важећом систематизацијом и формацијом Војске Црне Горе. У циљу реализације овога процеса, током 2024. планиран је пријем у службу 100 нових војника по уговору.

У складу са савременим потребама друштва, планирамо иновативне маркетиншке приступе посебно на пољу дигиталних медија и социјалних мрежа, као и сарадњу са универзитетским, факултетским и средњошколским установама у циљу едукације и информисања што већег броја младих људи како бисмо им адекватно приближили војни позив, као и могућности запошљавања, школовања и усавршавања у систему одбране. Циљ је да војни позив постане атрактиван младим људима, којима ћемо на овај начин предочити све његове предности кроз истицање и цијењење људских и професионалних вриједности у сваком тренутку.

Скоро сте изјавили да питање враћања обавезног војног рока треба да буде предмет врло озбиљних анализа. Подржавате ли поновно увођење те обавезе, и шта су за вас њене предности, а шта мане?

У овом тренутку нисам опредјељења за увођење обавезног служења војног рока, иако би предности биле боља попуњеност и могуће дугорочни бенефити за систем одбране. С друге стране, овај модел би сигурно пратило много веће напрезање постојећег људства, као и додатна финансијска издвајања, односно потребе већих улагања у адекватну инфраструктуру која је сада недостатна кад се ради о капацитетима за обуку, смјештај и исхрану, а која без сумње прати и ангажман толиког броја младих људи.

Да ли су тачне гласине да су запослени у Министарству и ВЦГ подијељени на ‘’комите’’ и ‘’литијаше”? Ако таквих или сличних подјела има, како ћете изаћи на крај са њима?

Нажалост, свједочимо чињеници да подјеле које оптерећују наше друштво дужи временски период погађају све његове поре, укључујући и систем одбране. Неопходно је да заједничким снагама сви допринесемо да ове и сличне подјеле потпуно искоријенимо. Радећи на визији савремене, инклузивне и снажне војске, те градећи систем у ком се радни однос, напредовања у служби, упућивања на школавање и усавршавање искључиво заснивају на процјени способности, вредновању заслуга, воље и жеље за доприносом, а не нипошто на бази политичких и личних својстава, можемо превазилазићи све подјеле и учвртстити војску која спремно одговара свим изазовима савременог свијета.

Хоће ли бригадни генерал Зоран Лазаревић остати на функцији начелника Генералштаба ВЦГ, с обзиром на то да се ваша партија (Демократе) противила разрјешењу његовог претходника Милутина Ђуровића, тврдећи да је Лазаревић био заправо предлог доскорашњег шефа државе и Демократске партије социјалиста Мила Ђукановића? Ако намјеравате да предложите разрјешење Лазаревића, кога планирате за његовог насљедника на позицији?

Неопходно је истаћи да политичке партије не предлажу, нити смјењују начелника Генералштаба. Сходно Уставу и закону, то ради Савјет за одбрану и безбједност, и генерално ставови политичких партија неће утицати на професионалну судбину било ког појединца, па ни самог генерала Лазаревића. Такође, сматрам да је генерал Ђуровић часно и одговорно обављао дужност начелника Генералштаба те да, у том периоду, није било разлога за његову смјену. Меритократија је принцип којем остајем до краја досљедан, сматрајући га најважнијим и суштински најзначајнијим у функционисању сваког прогресивног друштва и јаких институција.

Хоћете ли предложити разрјешење вршиоца дужности (в.д.) генералног директора Обавјештајно-безбједносног директората (ОБД) у Министарству Јанка Лаковића, којем је већ неколико пута продужаван в.д. мандат? Ако хоћете, зашто ћете то учинити, и ко ће доћи на ту функцију умјесто њега?

Свима, па и в.д. генералног директора ОБД-а, г. Јанку Лаковићу, дата је прилика да у раду покажу своје способности и конкретне резултате. Као и за генерала Лазаревића, још увијек је рано да заузмем дефинитиван став о раду и учинцима г. Лаковића, као и ОБД-а под његовим вођством.

Средином децембра били сте у сједишту НАТО-а у Бриселу, гдје сте се састали са замјеником генералног секретара Алијансе Мирчеом Џоаном. Какве сте поруке добили од њега, с обзиром на то да дио опозиције и њима блиски аналитичари тврде да НАТО нема повјерење у Црну Гору и да је сарадња на ниском нивоу?

Сагласно стратешким опредјељењима, као и спољнополитичким приоритетима 44. Владе Црне Горе, природно је да моја прва званична посјета буде Бриселу, сједишту Сјеверноатлантског савеза. Такође, са замјеником генералног секретара Алијансе г. Мирчеом Џоаном имао сам веома конструктиван и садржајан састанак. Било ми је важно да пренесем изразито јасне поруке, које се тичу спољнополитичких приоритета Црне Горе, кредибилног и посвећеног чланства у оквиру НАТО савеза.

Позитиван исход сусрета карактеришу и охрабрујуће поруке од уваженог г. Џоане, који је са пуним уважавањем и недвосмисленом подршком говорио о Црној Гори и ангажману 44. Владе, и о мени лично, као министру одбране. Том приликом, имао сам важне и охрабрујуће разговоре и са представницима Квинте при НАТО савезу.

Посебно истичем сусрет са новоименованим помоћником генералног секретара НАТО за обавјештајне послове г. Скотом Брејом, који је протекао у позитвној атмосфери уз охрабрујуће поруке. Мој чврст закључак је да 44. Влада Црне Горе ужива повјерење унутар НАТО савеза, те да је Црна Гора уважена чланица Алијансе.

Хипотетички, да ли би Црна Гора поштовала члан 5 Вашингтонског уговора (ако једна чланица НАТО-а буде нападнута, све остале ће јој помоћи) ако би Русија напала неку од држава Алијансе?

Као озбиљна држава и кредибилна чланица НАТО-а Црна Гора ће поштовати у потпуности међународне уговоре и обавезе.

Постоји ли у црногорској власти, као код неких других европских влада, забринутост да би Сједињене Државе могле да напусте НАТО ако се на чело те земље врати Доналд Трамп?

У овом тренутку не бих прејудицирао резултате избора у САД-у, који су планирани у 2024. Такође, не бих ишао толико далеко да коментаришем хипотетичке ситуације везано за спољну политику САД-а, и увјерен сам да је САД земља која кључно доприноси НАТО савезу, а поред тога је и наш кључни савезник кад се ради о сектору одбране.

Хоће ли Црна Гора наставити да шаље Украјини војну помоћ за одбрану од Русије? Колико је вриједна помоћ у наоружању и војној опреми која је до сада послата Украјини?

Црна Гора ће наставити да пружа војну, хуманитарну, финансијску и политичку подршку Украјини у мјери својих капацитета и могућности, до када то буде било неопходно. До сада, Министарство одбране је у осам наврата, у укупној вриједности од око 10 милиона еура, обезбјеђивало Украјини донације у виду хране, заштитне опреме, различитих типова муниције, резервних дјелова, као и противваздушне опреме.

У колико међународних мировних мисија учествује Црна Гора и колико је припадника ВЦГ ангажовано у њима? Залажете ли се за то да се повећа учешће у мисијама?

Војска Црне Горе снажно је опредијељена за допринос и очување свјетског мира и стабилности. Укупно 50 припадника Војске Црне Горе учествује у шест мисија и операција. У 2024. планирано је повећање учешћа, и то у још три НАТО, ЕУ и УН мисије.

Шеф државе Јаков Милатовић позвао је прије пола године генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга да посјети Црну Гору, поручујући да би то могла бити прилика да се заједнички ода почаст невино страдалим жртвама НАТО агресије на СРЈ 1999. Подржавате ли идеју г. Милатовића?

Свакако треба истаћи да су жртве из 1999. године цивилне, подржавам иницијативу предсједника Црне Горе и сматрам изузетно значајним да г. Столтенберг посјети Црну Гору, а идеја о одавању почасти невиним цивилним жртвама је на мјесту.

Недавно сте казали да на Сињајевини највјероватније неће бити војног полигона, и да постоје неке друге локације које би биле адекватне за то, али који нису у државном власништву. Пошто сте рекли да не бисте лицитирали с тачним локацијама, можете ли рећи на територији којих општина се оне налазе?

Иако је Црна Гора територијално мала, не можемо лицитирати са њеним локацијама. Свакако, радимо на изналажењу најповољнијих локација које се могу узети у разматрање, а које ће пружити најоптималније услове да јединице и припадници Војске Црне Горе могу реализовати неопходне вјежбе и гађања. Кад дођемо до најприхватљивијег рјешења, јавност ће о томе бити упозната.

За случај Радановићи најодговорнији они с највећим чиновима

’’Вијести’’ су скоро објавиле да нисте задовољни одлуком дисциплинског тужиоца у Министарству да покрене поступак против поручника који је био командир обезбјеђења војног конвоја који се није зауставио да укаже помоћ повријеђенима у саобраћајној несрећи у Радановићима, посебно због тога што је поручник био тек пети по чину у том конвоју. Шта ћете предузети тим поводом, сматрате ли да у наведеном случају постоји командна одговорност?

Уважавајући оправдано интересовање јавности, организовао сам посебну конференцију за медије, цијенећи озбиљност предметног случаја који захтијева транспарентан и отворен приступ. Том приликом, износећи све релевантне податке, истакао сам да наведене информације нијесу тачне.

Кад се ради о овом дисциплинском поступку и укупно о поступку сагледавања чињеница и околности у вези предметног догађаја, става сам, нема никакве сумње, да је било пропуста, као и да су најодговорнија лица, по природи ствари, која имају највеће чинове.

Овај поступак је и даље у току, и из тога разлога га не бих даље коментарисао, али подвлачим да је мени, као министру који управља и руководи цјелокупним системом, наведени случај јако индикативан и да је додатно освијетлио бројне изазове и пропусте који захтијевају хитну реакцију и одлучне потезе, чему ћемо посветити посебну пажњу у наредном периоду.

Бићу задовољан ако будем обављао дужност као отац

Колико Вам значи то што сте 23 године након што је Ваш отац постао министар одбране СРЈ, и Ви постали министар војни?

Сплетом животних околности десило се да смо мој отац др Слободан Краповић и ја, у различитим временским периодима, добили част и привилегију да будемо министри одбране. Он некад СР Југославије, а ја данас Црне Горе. Сматрам да је у том периоду, који је био тежак и изазован, мој отац на квалитетан и одговоран начин обављао функцију министра одбране СР Југославије, и уколико и ја током свог мандата будем на висини задатка да на исти начин штитим интересе Црне Горе и доприносим унапређењу система одбране, бићу изузетно задовољан својим учинком.

Наравно, суд о мом раду, као што је мој отац урадио, остављам грађанима Црне Горе.

Нескромно, поносан сам на ову чињеницу, као и моја породица, стога имам додатан мотив и обавезу да дужност министра одбране Црне Горе обављам часно, поштено и одговорно, на корист свих припадника Војске и грађана Црне Горе.

Планирамо слање кадра у НАТО центар за сајбер одбрану у Естонији

Зашто Црна Гора нема представника у НАТО Центру изврсности за кооперативну сајбер одбрану у Естонији, у ком се обучавају сајбер стручњаци, иако је приступила том центру?

Истина је да је Црна Гора донијела исправну одлуку и приступила наведеном НАТО центру. У вези са тим, буџетом за 2024. опредијељена су средства за поменуту намјену и планирамо упућивање припадника Министарства одбране у наведени центар.

С друге стране гледано, таква врста профилисаног кадра је од изузетне важности за Црну Гору и представља групу дефицитарних занимања. Водећи се чињеницом кредибилне чланице Алијансе, а водећи рачуна о сопственим рањивостима хибридних пријетњи, немам сумње да ћемо пронаћи оптимално рјешење и извршити одабир кадра за упућивање у поменути НАТО центар изврсности за кооперативну сајбер одбрану у Естонији.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: