Кратак рапорт из рова
1 min read
илустрација
Пише: Раде Живковић
Не радим, не излазим, осим када морам, једем од 7-9 пута на дан, пијем кафу три пута (никада нисам пио кафу), филозофирам под маском и тражим решење за нешто до чијег решења не могу доћи ни много паметнији од мене, три пута дневно држим састанке кризног кућног штаба. Дјеци сам одавно, а жени од скоро досадио, те смо донијели одлуку да убудуће породичне састанке одржавамо преко Скајпа ( свако из своје собе).
Пустио сам мозак на отаву и пса у двориште, до мене се може доћи само преко ,,инбокса“ у Фацебооку, перем руке, а онда поново, јер нисам сигуран да ли сам их школски опрао, нико ми не прилази, никоме не прилазим, сви ме се плаше, сваког се плашим, лежим на силу, устајем такође и тако, из дана у дан водим борбу и против невидљивог противника и против себе?
Ја мислим да сам заслужио орден за заслуге из овог рата, исто мисле моја жена и дјеца да су они заслужили, јер кажу ко је самном био у изолацији ни дует Венди и Карлеуше му неће тешко пасти.
Ратне залихе полако понестају, ускоро ћу морати да извршим десант на Лидл или неки други мега маркет. Никада нисам упадао под маском у продавницу, ајде и то да пробам. Знам неке којима је то била одскочна даска за велике домете, чак и министарске. Ко зна, можда се испод ове маске крије будући министар. Никад се не зна ?!
Прочитајте ЈОШ:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Kako može biti oduzeto nešto što nije tvoje nešto što nisi platio pohlepa je tolika kod pojedinih rukovodilaca da misle da je sve njihovo još ako su glupi to je kataklizma uma