Кратак рапорт из рова

Пише: Раде Живковић

Не радим, не излазим, осим када морам, једем од 7-9 пута на дан, пијем кафу три пута (никада нисам пио кафу), филозофирам под маском и тражим решење за нешто до чијег решења не могу доћи ни много паметнији од мене, три пута дневно држим састанке кризног кућног штаба. Дјеци сам одавно, а жени од скоро досадио, те смо донијели одлуку да убудуће породичне састанке одржавамо преко Скајпа ( свако из своје собе).

Пустио сам мозак на отаву и пса у двориште, до мене се може доћи само преко ,,инбокса“ у Фацебооку, перем руке, а онда поново, јер нисам сигуран да ли сам их школски опрао, нико ми не прилази, никоме не прилазим, сви ме се плаше, сваког се плашим, лежим на силу,  устајем такође и тако, из дана у дан водим борбу и против невидљивог противника и против себе?

Ја мислим да сам заслужио орден за заслуге из овог рата, исто мисле моја жена и дјеца да су они заслужили, јер кажу ко је самном био у изолацији ни дует Венди и Карлеуше му неће тешко пасти.

Ратне залихе полако понестају, ускоро ћу морати да извршим десант на Лидл или неки други мега маркет. Никада нисам упадао под маском у продавницу, ајде и то да пробам. Знам неке којима је то била одскочна даска за велике домете, чак и министарске. Ко зна, можда се испод ове маске крије будући министар. Никад се не зна ?!

Прочитајте ЈОШ:

Дезинфекција за Шкрељу

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: