Кратка историја

Пише: Стефан Грломан

Све је било, све је прошло

Нисам први којем је оваква „могућност“ заголицала машту. Наиме, можда смо већ могли да записујемо „све“ на хард дисковима, микро чиповима, цд-овима итд. Можда смо могли некада, а онда је нестала струја човјечанству, у међувремену до настанка Тесле и новог доласка стује људи су писали на камену – и дакако оне поруке на пирамидама, уклесане за вијек вјекова имају космичку тежину, симболизују планету Земљу као камен у универсуму, камен са поруком. Сваки данашњи „фајл“ је ограничен временом, меморијом рачунара, а на крају и black outom – нестанком струје. Са тим у вези не бих ни оне цртеже у пећинама узимао за неозбиљне – озбиљно је врло прије свега то колики траг носе, у које доба сеﾞу. Несагледива моћ записа – цртежа.

Мит

Дозволиш у себи да наставим да скачем кроз времена без неких правила, да историју сагледавам као ток гдје се можеш попети на извориште и спустити се низ кањон цијелим током и дивити се водопадима – тренуцима свијетле историје, блиставости човјечнаског ума – то су на ријеци мјеста бијелих и бучних животних – водених бравура. Исто тако се са мјеста увирања вратити на извор, но то је теже, зар не? Пењати се на планину, опет, уз кањон?! Е у томе је снага! Тешко је сагледати далеко назад, пратити изворе – коријене.

Прича

Историја нема побједника, историја није битка – она је ријека, ток! Покушавају је бранама преусмјерити, затворити, угушити и прогласити „званичном“, побједници Направити од ње вјештачко језеро у коме ће се купати несоји, вјештачки људи – заустављени у времену – невремену. А мит је ток што се тихо чује испод хука воде! Мит који говоримо са кољена на кољено, од уха до уха, шапућемо забрањено. Истину славимо. А сила хоће да угуши, забрани, омаловажи, сатре, маргинализује, искриви истину. Зато је и ријеч мит оклеветана, кажу мит је лажан, нестваран. Не! Управо је митско једино истинито!

Андрић

„О причи и причању“, тако гласи наслов бесједе приликом додјеле Нобелове награде. Није ли нам овај генијалац у наслову поручио нешто? Зар не би звучало логичније „О причи и писању“ ? Поручује нам Андрић да је он сакупљаћ митова! Зато је божанствен у нашим очима. А сасвим је обичан човјек. Амбасадор краљевине Југославије у оној Хитлеровој Њемачкој – на самим почецима, додуше – а зар нису почеци ( рађања ) и најважнији? човјек који је имао (не)прилику да се дружи са прокелтницима из „Проклете авлије“, био је сакупља? митова.
Мит је невидљиво али и најчвршће тло на којем стојимо. Земља на којој мислимо да јесмо и постојимо на крају нас прогута. Небо је оно на којем уствари (по)стојимо!
Мит има своју јачину. что душе траје, што више времена „превали“ тиме је боље урезан у човјеку. Али и све је мање оних који се успењу уз онај кањон и пођу по мит! Ријетки су то. Остане ли само један човјек који носи дубоку поруку и чија је снага духа величанстевна – тај је Исус, живи знак поред пута – пута времена. Тај је водопад. И још неки су кроз историју били Један.

Тесла

Гуслајте ако сте у Њу Јорку. Будите своји да би вас вољео Њу Јорк. Тесла је уз помоћ гусала одлазио неколико вјекова уназад и превалио океан, Пиринеје и Алпе и стизао у своје крајеве. Досезао је да види јуначка времена и сретао се са МИТСКИМ ликовима! Музика – инструмент за ослушкивање времена. Тесла је дакле пролазио кроз вријеме и простор са гуслама, а како не би онда његова струја кроз проводнике?

Брисање кода

Уништавање колективне свијести пут је као уништењу мита. Заправо само покушају уништења. Када једном народу скупите све оне тихе приче од уха до уха и запишете их на фајл – онда угасите струју и све му то избришете, онда је он табулараса, спреман за нови унос – нови запис. Стварање новог мита, McDonald’s историје, нике и хамбургер повјести. Не кажем да је то лоше, већ само „како то иде“. Његушки пршут неће више бити Његушки јер је са Његуша, већ ће се звати Његошев, ва на вакуминаром паковању биће глава владике, владара и пјесника. Јешћемо Његошеву буткицу. Знате, наш мит ће постати предмет спрдње, и јефтиних прехрамбених производа и козметике. Имаћемо помадице „краљица Јелена“. Јер тако хоћемо зар не?
„Ко на брду ак и мало стоји“ тај је дошао по мит! „У памет се“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: