КРИК, ЦИА, БИА, МУП и Скај: Ко сад подгрева оптужбе о Дарку Шарићу, и каква је улога Француза?

Портал „Крик“ објавио је текст којим се подгрева стара прича, коју је српска јавност и раније чула – у међувремену проверена и одбачена – а у чијем су центру бивши министар полиције Небојша Стефановић и високи функционер БИА Марко Парезановић. Они су оптужени да су, наводно, „два моћна представника државе који су помагали нарко-босу Дарку Шарићу“.

Као основ за отварање ове приче новинарима „Крика“ је послужила полицијска кривична пријава поднета Тужилаштву за организовани криминал још пре скоро две године (15. априла 2022. године) а о којој су поједини медији и раније извештавали. „Крик“ тврди, и то на основу „полицијског документа из предмета Шарић“, како тужилац Парезановића и Стефановића није процесуирао.

Парезановић у саопштењу који је портал објавио уз ову причу наводи супротно.

„Сви надлежни органи, укључујући Тужилаштво за организовани криминал, надлежни сектор за унутрашњу контролу БИА и СБПОК МУП-а Републике Србије, у предистражном поступку спровели су све законом прописане и потребне активности, при чему није установљен никакав облик незаконитости у мом поступању„, истиче високи службеник БИА.

Он подвлачи да се никада није срео или разговарао са Дарком и Душком Шарићем нити је на било који начин био повезан са кланом Шарић. Додаје и да никада није користио Скај апликацију нити користио било који уређај на коме је она била инсталирана.

И Јавно тужилаштво за организовани криминал је у својој реакцији навело да је спроведена истрага о овом питању, те да „полиција у прилогу кривичне пријаве није доставила ниједан материјални доказ да се надимак ‘Едо’ и ‘Марку’ односе на Небојшу Стефановића и Марка Парезановића“, као што се тврди у тексту портала „Крик“.

Имајући у виду да је „Крик“ сад објавио „бајату“ и притом већ оповргнуту причу, која је упркос томе добила значајан публицитет у делу медија на српском језику, немогуће је избећи три значајна питања: 1) зашто је текст баш сада објављен, 2) ко покреће ту тему и 3) шта је њен циљ, односно ко је мета – питање утолико оправданије што бивши министар полиције Небојша Стефановић више није политички релевантан јер нема ни државне ни страначке функције.

Ако се позабавимо одговором на прво питање („зашто у овом тренутку“) немогуће је не приметити интересантан тајминг – иако је реч о пријави поднетој пре скоро две године, у фокус јавности она долази у периоду формирања владе у коме се различите струје боре за позиције и утицаје.

На све то, прича се уклапа и у предизборну кампању пред предстојеће изборе у Београду – тако да је „Крик“ практично, објављивањем овог текста у овом периоду (прозападној) опозицији дао муницију.

Медији „Јунајтед групе“ наклоњени том делу српске политичке сцене увелико експлоатишу тему, а већ је јасно да ће покушати да се окористи и прозападна коалиција Србија против насиља.

Наиме, кључни део те коалиције, Странка слободе и правде Драгана Ђиласа, моментално је искористила текст „Крика“ не би ли председника Србије Александра Вучића оптужила да је баш он „Оскар“ из (тобожње) шифроване преписке на Скају, од кога су Парезановић и Стефановић, наводно, примали наређења.

„Нема друге особе од које су Стефановић и Парезановић добили налог да ураде све што су урадили осим Александра Вучића. Оскар је човек кога мафија назива ‘свемоћним званичником’, и за кога каже да ‘само један човек који може да реши њихов проблем'“, тврде из ССП-а Драгана Ђиласа.

При анализи објављених оптужби, тим пре кад су политички употребљиве, мора се поставити и питање и њиховог извора, а тиме њихове кредибилности. Ко, дакле, (баш) сад експлоатише ову тему?

„Крик“ је полицијски документ који „ексклузивно“ објављује могао да добије из МУП-а или из Тужилаштва. Будући да се Тужилаштво у овом случају оптужује да није радило свој посао, логична је претпоставка да је прича процурила, односно пуштена управо из Министарства унутрашњих послова.

Проблематичан је и други извор „Крикових“ информација. Српски државни органи, наиме, ни у једном тренутку не могу да виде сиров, необрађен материјал који је (тобоже) скинут са Скај апликације, већ „Крик“ свој „случај“ против Парезановића и Стефановића базира на препричаним порукама са апликације „Скај“ које је „успела да дешифрује“ француска полиција.

Французи су, наиме, српском тужилаштву доставили „поруке које се тичу Шарићеве групе, укључујући и оне које се односе на функционере који су опслуживали нарко-картел“. „Истина“ којом баратају истраживачки новинари, дакле зависи само од интерпретације француских полицајаца, а нама остаје да је узмемо здраво на готово и верујемо на реч – без обзира на то што уопште немамо увид у то шта су они анализирали.

Ствар је утолико проблематичнија што Париз на овим просторима има своје интересе и (гео)политичку агенду. Па самим тим не може да се сматра за непристрасног асистента у овој истрази – управо услед сумње да би истрагу могао да „спинује“ у правцу који одговара интересима француске политике на Балкану. Укључујући, на пример, и криминализовање неких неподобних актера овдашње политике и безбедносне сцене.

С тим у вези, интересантан је и педигре самог „Крика“.

Нешто о њиховом залеђу могло се сазнати и на једном од брифинга за штампу америчког Савета за националну безбедност из 2001. године.

Тема је била корупција, а новинарима су високи званичници Савета за националну безбедност САД тада рекли да са невладиним организацијама и истраживачким новинарима који се баве корупцијом у свету – сарађује ни мање ни више него ЦИА. У том контексту, изричито се спомиње једино ОЦЦРП (Organized Crime and Corruption Reporting Project), односно мрежа која је подржала оснивање и развој „Крика“.

„Активисти за борбу против корупције повремено подстичу америчку владу да користи своја различита средства и могућности, укључујући обавештајну заједницу, да разоткрије конкретне случајеве корупције у иностранству… Америчка влада у неким случајевима пружа подршку овим актерима. Постоје линије помоћи које су покренуле истраживачке новинарске организације. Оно што ми одмах пада на памет је ОЦЦРП, као и страна помоћ која иде невладиним организацијама, у крајњој линији, које се баве и истражним радом о борби против корупције“, рекао је тада један од америчких званичника.

Тако да су, уз Французе, у читаву причу изгледа умешани и Американци – и то њихове обавештајне службе.

Кључно је и питање „зашто“ – односно, с којим циљем овај истраживачки портал у овом тренутку актуелизује иначе ни најмање актуелну причу о наводно сумњивим везама два човека, који иначе могу да се сумњиче за симпатије за сасвим супротне стране геополитичког спектра. Те се њихово стављање у исти оквир чини поприлично натегнутим.

С једне стране, наиме, Марка Парезановића лично је Мило Ђукановић својевремено оптужио да стоји иза организовања литија у Црној Гори – али и да је „најекспониранији руски агент у Србији!“. А руске „агенте“, волели би то и поменути Французи и Американци, треба неутралисати.

Насупрот томе, Небојша Стефановић се својевремено позивао на амерички ФБИ као гаранта своје невиности, демантујући да има везе са кланом Вељка Беливука. Како Стефановић већ дуже време није на једној функцији, очигледно је да циљ подгревања ових оптужби не може да буде компромитовање његовог положаја, преноси РТ Балкан.

Парезановић је, насупрот томе, због утицаја и значаја своје функције „идеална мета“ којој је потребно наћи „адекватну замену“. Поготово кад му се на терет ставља неопростива „русофилија“. А ако истовремено још и прозападна опозиција у предизборном моменту добије прилику да забележи политички поен, ситуација је такорећи „идеална“…

Парезановић: Никад нисам радио незаконито, користио СКАЈ апликацију, срео Шариће, а о свему сам информисао директора БИА Братислава Гашића

Реаговање челног човјека српске Службе објављујемо интегрално.

,,Поводом злонамерних тумачења која се повремено појављују у средствима јавног информисања, а којима је циљ криминализација моје личности и урушавање професионалног угледа грађеног током две и по деценије каријере у Безбедносно-информативној агенцији, али и стављање у негативан контекст највишег државног руководства Србије, те последично изазивање сумње у систем субординације и законито поступање Агенције у целини, желим да вас информишем о следећем:

Никада нисам користио СКАЈ апликацију или поседовао уређај на којем је она била инсталирана.

Никада се нисам сусрео или разговарао са Дарком или са Душком Шарићем, нити сам имао било какву личну, материјалну или евентуалну другу лукративно-интересну повезаност са „кланом Шарић“.

Сви надлежни државни органи, укључујући Тужилаштво за организовани криминал, надлежни сектор за унутрашњу контролу БИА и СБПОК МУП Р Србије су у предистражном поступку спровели све законом прописане и потребне активности у датом контексту, при чему није установљен никакав облик незаконитости у мом поступању.

Сходно томе, у пуном капацитету сам, као и до тада, наставио да обављам одговорне послове у области заштите националне безбедности у БИА.

Када су у питању моји непосредни контакти и комуникација са припадницима МУП Р Србије, која у делу јавности покушава да се представи у крајње негативном светлу, наглашавам да сам остваривао искључиво контакте професионалне природе са високим руководиоцима овог Министарства у статусу овлашћених службених лица.

О природи и карактеру, као и о резултатима свих контаката који се могу довести у везу са предметном темом, без изузетка и одлагања сам у складу са службеним процедурама информисао тадашњег директора БИА Братислава Гашића, у то време, мог непосредног претпостављеног.

Проф. др Марко Парезановић.“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: