Зоран Бећировић каже да је само обичан грађевински предузетник и тужи двије највеће црногорске дневне новине и једну организацију цивилног друштва због дугогодишњег извјештавања о његовим великим пословима са некретнинама и везама с политичким елитама које назива „неутемељеним тврдњама“.

Међутим, процурјели банкарски подаци и друга документа које су открили ОЦЦРП и њихов партнер у Црној Гори, НВО МАНС, откривају деценију и по дугачак траг сумњивих послова–– укључујући трансакције с фирмом и двије банке укључене у руске операције прања новца.

Различити документи откривају детаље сложеног уговора о куповини земљишта приватизованог бившег војног комплекса, за који је финансијски експерт навео да је “пун црвених заставица које указују на прање новца“.

„Мој клијент се увијек придржавао закона и прописа у свакој држави”, рекао је Бећировићев адвокат, одговарајући на питања о тим пословима.

Међутим, даља истрага Бећировићевих компанија, укључујући ону која је учествовала у куповини земљишта од бивше предсједнице Врховног суда, Весне Меденице, открива још сумњивије послове.

Перионица Троика

Бећировић је за куповину земљишта од Меденице користио фирму чији оснивач је његова друга компанија, Celdero Trading Limited, регистрована на Кипру. Процурјели банкарски подаци указују да је Caldero Trading обављао трансакције саофшор фирмом и двије балтичке банке које су се нашле у средишту двије мреже које су прале огромне количине новца из Русије.

Cldero Trading је током 2006. и 2007. године примио 3,4 милиона долара од офшор компаније под именом  Industrial Trade Corp. Сврха сваке од четири трансакције које су чиниле овај укупни износ је заведена као „рачунарска опрема“, иако није познато да се Caldero Trading бавио трговином техничке опреме, а у доступни годишњи извјештаји за наредне године се наводи као „инвестиционо холдинг друштво“.

Иако су разлози који стоје иза трансфера непознати, они су вриједни пажње јер се уклапају у шири образац: Кроз сличне сумњиве трансакције, Industrial Trade је изнио стотине милиона еура из Русије преко рачуна литванске банке Ukio Bankas у периоду између 2006. и 2013. године.

Офшор новац на рачуну Општине Будва

Постоји још један посао трговине некретнинама који је повезан са Перионицом Троика, а који укључује блиске сараднике Бећировића. Процурјела документа из банке Uniku Banks показују да је још једна компанија регистрована на Кипру користила Industrial Trade за пренос средстава непознатог поријекла када је куповала земљиште у Будви.

Компанија Danebrook Limited је 2006. године купила земљишну парцелу од Општине Будва. У купопродајном уговору за вриједну локацију у Режевићима је наведена цијена у износу од 4,6 милиона евра, коју је било потребно уплатити у двије рате. Међутим, процурјели банкарски подаци показују да обје уплате општини није извршио Danebrook, већ је у њихово име уплату извршио Industrial Trade.

Купопродајни уговор са Општином Будва, вриједан 4,6 милиона евра, у име компаније Danebrook Limited је потписао адвокат Бранко Чоловић.

Током 2006. и 2007. године Danebrookје наставио са куповином земљишта у Будви, овај пут од приватних власника. И у овом случају је новац је уплаћивао Industrial Trade, у укупном износу од 9,4 милиона евра.

Наредне године Danebrook је пренио власништво над свом купљеном имовином у Будви на своју кћерку компанију под називом DL Montenegro. У том процесу је укупна вриједност – барем на папиру – порасла са око 14 на 96 милиона евра.

Будући да су њене дионице пребациване између такозваних „фиктивних“ компанија, власници компаније Danebrook, која је регистрована на Кипру, су остали скривени.

Чоловић као тадашњи правни заступник Danebrook-a, такође није желио да одговори на питања о поријеклу средстава или о разлогу драматичног, наглог повећања вриједности имовине коју је та кипарска компанија купила.

Негирао је да је Бећировић укључен у овај посао, али је такође и одбио да саопшти ко стоји иза компаније Danebrook.

„Ја више не заступам ту компанију и немам овлашћење да било коме саопштавам информације о њеном пословању“, казао је Чоловић.

Осим Бећировићевог адвоката, још један његов блиски сарадник је био укључен у пријенос некретнина са компаније Danebrook на DL Montenegro.

Извршни директор компаније DL Montenegro је био Вукота Поповић, који је сада директор неколико компанија чији је крајњи власник Caldero Trading – она иста Бећировићева компанија која је била укључена у његову куповину земљишта од бивше предсједнице Врховног суда Црне Горе.

Сједиште DL Montenegro се тада налазило у Авали, хотелу у Будви који је купио Бећировић и барем још један руски партнер, кад га је Влада приватизовала 2004. године.

Руска Перионица

Caldero Trading је такође учествовао у још једној серији сумњивих трансакција, када је 2007. године купио и убрзо потом продао земљишну парцелу на црногорској обали, уз велику зараду.

Приватизовани бивши војни комплекс у Режевићима, 2005. године су купили руски инвеститори преко своје компаније Спартак регистроване у Црној Гори. Међутим, иако су Руси платили само 2,3 милиона евра, двије године након тога, Бећировићев Caldero Trading је потрошио 14,2 милиона на куповину њихове компаније, која је као једину имовину имала ту земљишну парцелу.

Caldero Trading је пребацио средства на рачун власника Спартака у банци Traste Komercbanka. Летонска банка је била једна од финансијских институција у средишту другог механизма за прање новца који је открио OCCRP а назван је Руска Перионица. Мрежа је између јануара 2011. и октобра 2014. године опрала 20,8 милијарди долара средстава из Русије.

Та куповина је представљала раст вриједности земљишта од 500% за само двије године – али само неколико дана касније, вриједност је још једном порасла, овај пут скоро троструко. Недјељу дана након куповине тог земљишта, Бећировић га је још једном продао 6. септембра 2007. године. Caldero Trading је добио 41,7 милиона евра за ту имовину од фирме регистроване на Британским Дјевичанским острвима под називом Montenegro Real Estate Investment Company Limited.

Банкарски изводи

Купопродајни уговор је потписала правна заступница фирме – Ђукановићева сестра Ана Коларевић. Компанија са Британских Дјевичанских острва је основана 30. августа 2007. године, дан прије него што је Caldero Trading уговорио куповину Спартака и њиховог земљишта од Руса.

Реј Блејк, финансијски експет из Велике Британије, је рекао да је низ трансакција које укључују некретнине “пун црвених заставица које указују на прање новца“.

Знаци упозорења су укључивали „велико повећање привидне вриједности имовине без јасног разлога и нетранспарентне корпоративне/правне структуре – опет без јасног разлога, осим да би се прикривао идентитет одређених особа“.

„Брзина и начин на који су трансакције биле реализоване “ су такође требали упалити аларме, наводи Блејк у свом и-мејлу.

Правни заступник Бећировића није коментарисао драматично повећање вриједности имовине и поријеклу средстава коришћених за куповину, али је навео да Бећировић нема ништа са избором банке коју је купац земљишта одабрао за пренос средстава.

Стварни власници компаније са Британских Дјевичанских острва, која је купила земљу од Caldero Trading-a, нису познати. Међутим, као њен директор је наведен Мохамед Борхан Рацхид, канадски држављанин, који је, чини се, исти човјек који је 2012. године осуђен за корупцију великих размјера у Палестини.

Приватизациона грозница

Приватизациона грозница у Црној Гори се поклапала са одвајањем Црне Горе од Србије 2006. године, када је стицање независности обиљежило коначно цијепање република које су некад сачињавале Југославију. Процес приватизације је надзирала Ђукановићева Демократска партија социјалиста, која је основана 1991. године од остатака Комунистичке партије, која је Црну Гору водила од Другог свјетског рата.

Бећировић и његови партнери су били међу онима који су убрали плодове приватизације, купујући државну имовину по багателним цијенама.

Отприлике у исто вријеме кад је купио и продао приватизовани војни комплекс, Бећировић је био укључен у још један контроверзни посао са земљом који је привукао пажњу локалних медија.

Преко компаније регистроване на Британским Дјевичанским острвима, под називом Beppler & Jacobson Ltd, он и његови партнери су 2006. године купили скоро 300 хектара државног земљишта у Колашинуна сјевероистоку Црне Горе, за само 120.100 еура. Имовина је била дио банкротираног државног пољопривредног предузећа које је приватизовано.

Међутим, четири године касније, када је имовина пренешена на једну од његових компанија, овлаштени процјенитељ је процијенио вриједност земљишта на 9,8 милиона евра – више од 80 пута већа вриједност него што је платио.

Бећировић није одговорио на питање које му је достављено преко његовог адвоката Чоловића о томе зашто је вриједност ове имовине тако драматично порасла у тако кратком временском периоду.

Увјерен да није био у шеми прања новца

Документација банке Ukio Bankas такође указује да је Industrial Trade платио Бећировићевом адвокату Бранку Чоловићу око 26.000 евра за трошкове правног заступања током 2007. и 2008. године. Чоловић је одбио да коментарише то, позивајући се на повјерљивост односа између клијента и адвоката.

Те операције су поставиле Industrial Trade у средиште масовне операције трансфера новца, коју је OCCRP открио 2019. године. Названа Перионица Троика (Troika Laundromak), јер ју је иницирао Trioka Dialog, некада највећа руска инвестициона банка, систем је прао огромне количине новца широм свијета.

Бећировић није директно одговорио на питања о тим трансферима или другима трансферима који су извршени преко институција укључених у прање новца, али је његов адвокат, Бранко Чоловић одбацио тврдње да је његов клијент може имати везе са њима.

„Мој клијент нема законску обавезу да чува документацију о 15 година старим пословима, али је увјерен да никада није био укључен у било какву шему прања новца„, казао је Чоловић.

„Мој клијент контролише само своје пословање и своје пословне одлуке”, рекао је. „Ваши покушаји успостављања веза између мог клијента и наводних непримјерених активности других особа, компанија и банака су неутемељени.”

Палестинска веза

Мохамед Борхан Расхид је био економски савјетник Јасера Арафата, који је био на челу Палестинске Управе (ПУ) од када је основана 1994. године до Арафатове смрти деценију касније. Расхид је био на челу компаније за јавна улагања Палестинске Управе за вријеме владавине Арафата, а палестински суд га је 2012. године у одсуству осудио због проневјере више од 30 милиона долара.

Палестинска управа јенаводнозатражила од Канаде помоћ у проналажењу дијела украдених средстава. Расхид, који је такође познат и као Кхалед Салам, је добио канадско држављанство 2003. године, под мистериозним околностима. И даље се не зна гдје се сада тачно налази, иако су палестински тужиоци тада рекли да вјерују да живи у Лондону. Као што је чест случај приликом транслитерације с арапског на латиничну абецеду, Рашидово име се пише на различите начине.

2017. године Middle East Eye је објавио документ Међународног кривичног суда (МКС), у којем се наводи да је Расхид под истрагом, заједно с Мохамедом Дахланом, због наводних злочина почињених током грађанског рата у Либији. Међународни кривични суд је навео да су ове 2 особе тражене у вези са Саифом ал-Исламом Гадафијем – сином бившег либијског диктатора Омара Гадафија – који је био оптуженза злочине против човјечности, укључујући убијање цивила.

Дахлан је, баш као и Расхид, повезан и са Палестином и са Црном Гором. Наводни “бивши шеф палестинског обавјештајног сектора” је добио црногорско држављанство 2010. године. Дахлан је учествовао у пословима с некретнинама у Црној Гори и фотографисан је заједно с предсједником Ђукановићем.

Везе са породицом Ђукановић

Бећировић је,према Чоловићу, неко вријеме живио у Русији, преселивши се тамо након што је одређени период провео на Кипру. Кад се вратио у домовину, Бећировић је блиско сарађивао са некима од најмоћнијих људи у земљи. Међу њима су били и Ђукановићи, а тај однос се показао као обострано користан.

Док су му Ђукановићи помагали у пословима као што је била куповина хотела Авала, Бећировић је и њима чинио услуге. Кад је Прва банка Црне Горе – коју контролише предсједников брат Ацо Ђукановић – имала проблема са плаћањем рачуна и исплатом штедиша, Бећировићев Caldero Trading је задржао своје рачуне у тој банци, по каматној стопи од само 2 посто, док су остале штедише добијале од 5 до 8 посто.

Према ревизорском извјештају у који је OCCRP имао увид, а који је црногорска Централна банка наручила од PricewaterhouseCoopersa, Прва банка је кршила законе против прања новца, дајући зајмове Бећировићевим компанијама и другим клијентима – углавном пријатељима и сарадницима власника – а да их није претходно правилно анализирала. Црногорска влада је на крају морала да спашава Прву банку, након што је банка онемогућила клијентима да подижу своја средства, јер није имала средстава да то покрије због невраћених кредита које је давала повлашћеним клијентима.

Из ревизорског извјештаја се такође види да је Бећировић Ацу Ђукановићу пребацио укупно 5,6 милиона евра. Сврха ових трансфера није јасна, Чоловић није дао објашњење, док Прва банка није одговарала на питања послата канцеларији директора банке.

Кредити и банкарске гаранције Бећировићевим компанијама и њиховим партнерима су биле предмет пажње Централне банке Црне Горе. Централна банка је наложила Првој банци – у којој је и Бећировићев брат Драган био мањински акционар – да смањи своју изложеност овом бизнисмену. Прва банка се није придржавала тог налога.

Чоловић је негирао да су Ђукановићи или друге елите у Црној Гори годинама помагале његовом клијенту приликом пословања.

Нагласио је да је Бећировић на крају морао “да потражи правду кроз врло скуп и захтјеван судски процес” у Великој Британији, након што је након куповине хотела Авала дошло до размимоилажења између њега и руског предузетника Лазуренка.

„Увјеравам вас да, супротно општем увјерењу, мој клијент није имао користи од својих личних веза у Црној Гори, али често је било управо супротно”, рекао је његов адвокат.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: