Кримска стратегија Украјине: од блокаде до тероризма

Аутор: Кирил Губа, политички аналитичар са Крима
Превод: Антонела Бијелић

Украјински владајући врх тешко се мири са чињеницом да је пре 2,5 године Крим добровољно ушао у састав Русије, и да је немогуће поново га вратити под контролу Кијева, ни мирним ни војним путем. Схватајући да им није успело да натерају Крим да се врати, украјински властодршци одлучили су да максимално униште живот Кримљанима, и да их казне због безусловног историјског избора у корист Русије.

Украјина је изабрала тактику дестабилизације Крима најсуровијим, нецивилизованим и нехуманим методама, које су биле усмерене директно на здравље и живот грађана.

Упечатљив пример те агресивне и бесмислене политике Кијева била је блокада Крима, која је имала неколико етапа.

У априлу 2014. године, буквално месец дана после присаједињења Крима Русији, украјинска страна је заузела Северно-Кримски канал, који снабдева полуострво свежом водом (85% свеже-слатке воде на Крим долази из Украјине). Та мера је била огроман удар кримској пољопривреди и делу становништва које живи на северу полуострва. Водена блокада натерала је Републику Крим да пређе на режим штедње воде. Паралелно је почело копање нових изворских бушотина, и рад над пројектима за уклањање минерала из слане воде, такође у оквиру стварање нових водених резервоара на Криму. Данас се регион сусреће са одређеним потешкоћама због недостатка воде, али успева да се избори сопственом снагом.

Приближно у исто време, када је Киjев успоставио транспортну блокаду Крима, престало је и саобраћање железнице. Баш железничка пруга је била, „прозор у свет“ већини становника Крима, и баш возовима је маса туриста лети долазила на полуострво. Касније је украјинска страна забранила и аутобуску везу са Кримом, и тако коначно прекинула његове саобраћајне везе са светом. У тим условима путничка комуникација Крима са континенталном Русијом одвијала се морским (трајектом кроз Керчки мореуз) и ваздушним путем. Аеродром Симферопољ и трајекти повећали су обим рада, као и своје капацитете. Осим тога, за период од две године, очекивао се и завршетак радова на изградњи ауто-железничког моста преко Керчког залива.

У јесен 2015. године почела је трговачка блокада Крима, коју је, због незаконитог и антихуманог карактера, кијевска влада остваривала уз помоћ оружаних украјинских и кримско-татарских радикала.

Посебно су се као преступници показали активисти „Меџлис кримских татара“ и „Десног сектора“ (обе организације у Русији су заведене као екстремистичке и забрањен им је рад судском одлуком, али њихови лидери Рефат Чубаров и Дмитриј Јарош су посланици украјинског парламента), као и борци украјинских добровољачких прекршајних батаљона, који су терорисали становнике Донбаса. Бандити су утврђивали бункере на ауто-путевима, непропуштајући камионе са храном и другим производима из Украјине на Крим. Али, и овде Кијев није дошао до жељеног циља. После прекидања доставе украјинске хране, њихово место на кримском тржишту брзо су заменили руски производи. Данас је зависност Крима од украјинских производа равна нули, иако је раније та зависност била врло висока.

Завршни удар била је енергетска блокада Крима. У новембру прошле године исти украјински и кримско-татарски радикали-националисти разнели су торањ за пренос енергије, и тако уништили напајање електроенергијом, која је на Крим долазила из Украјине. Ако ћемо ствари називати правим именима-онда можемо рећи да је извршен напад, али кијевска власт је попустила његовим извршиоцима.

Крим је скоро 90% зависио од украјинске електричне енергије, и тако су разбојници и Кијев који је стајао уз њих, успели да створе озбиљне проблеме Кримљанима. Регион је неколико месеци живео у режиму ванредне ситуације, када су домови имали струју само неколико сати дневно. Али, тај криминални поступак Украјине није сломио житеље Крима. Напротив, они су се још чвршће ујединили и преживели тешка времена. Без сумње је чињеница да је Крим опстао захваљујући помоћи руског руководства. Русија је пребацила на полуострво мобилне електростанице, и почела изградњу две нове термоелектране, и на дну Керчког мореуза до полуоства поставила неколико „навоја“ кабла за напајање. Крим је потпуно прешао на руску електроенергију.

Без обзира на покушаје украјинских групација да наруше нормалан живот на Криму, прекид веза са Украјином није довео до појаве суше, глади, таме и хаоса. Русија је урадила све да блокаде од стране Украјине, Крим преживи максимално безболно. Насупрот надама Кијева, деструктивна дејства довела су до прекидања свих веза Крима са Украјином, и самим тим убрзан је процес интеграције полуострва с Русијом.

Данас нормалан живот на Криму не зависи од Украјине, па се сав бес Кијева преселио у системску политику терора против полуострва. У Украјини су почели да смишљају како да изврше диверзантске нападе на Криму. Срећом, руске службе безбедности још увек на време успевају да спрече акције подземља на полуострву.

● У августу ове године на Криму је ухваћена диверзантско-терористичка група. Њени чланови су били кадровски сарадници Главне управе обавештајне службе Министарства одбране Украјине, који су планирали нападе на важније објекте инфраструктуре Крима. И то: Керчки мореуз, аеродром Симферопољ, ауто-путеве. Својим деловањима украјински диверзанти су очекивали да ће уништити летњу сезону на Криму и упропастити имиџ полуострва као безбедног региона за одмор. То би био болан ударац и многим кримским становницима који се баве туризмом.

● Ево још једне свеже вести: 9. новембра руске специјалне службе задржале су у Севастопољу још једну украјинску диверзантско-терористичку групу, која се бавила прикупљањем података и планирала нападе на инфраструктурне и војне објекте Крима. Члановима групе одузете су картице са схемом циљева за саботажу, оружје, муниција, и специјална средства за комуникацију. Важно је споменути да диверзанти и овај пут, нису били неки украјински националисти-ентузијасти, већ добро припремљени војни извиђачи. Ова чињеница пориче речи званичног Кијева, да нема никакве везе са стањем на Криму.

● Убрзо се појавила још једна вест. У престоници Крима, Симферопољу, 16. новембра, полицајци су привели сарадника војне обавештајне службе Украјине, нашавши код њега гранату, пиштољ и делове потребне за експлозивне направе.

Дестабилизација ситуације на Криму преко је потребна Кијеву из неколико разлога. Прво, западном друштву и украјинским грађанима потребно је показати пропагандску „слику“ која би потврдила како неке „патриоте Украјине“ воде партизански ослободилачки рат на Криму против „руских окупатора“. Самим тим, Украјина покушава да убеди Запад, и пре свега окружење новоизабраног председника САД-а Д.Трампа, да је неопходно наставити притисак на Москву у кримском питању.

Друго, напади на Крим извршавају се како би одвукли пажњу Украјинаца од унутрашњих проблема земље, као што су бедан социјално-економски положај и политички хаос.

Треће, кримски инциденти за руководство Украјине, представљају добар изговор да одбију испуњење Минског договора. Другим речима, сви ти деверзантски напади на Криму дужни су да испровоцирају Русију да спроведе реалне војне мере према Украјини, што би и довело до прекида договора из Минска.

На кварну политику Кијева западни свет затвара очи, не примећујући рушења права Кримљана и претњу за њихов живот од стране Украјине. Осим тога, Англосаксонци су саучесници украјинским злочинима. Рачунајући и менторство САД-а над Украјином, скоро да не морамо да сумњамо да су напади украјинских војних диверзаната на Криму усклађени са америчким специјалним службама. Страни војни инструктори могу бити директно ангажовани за припрему украјинских диверзантско-терористичких групација за нападе на Крим. У сваком случају, Запад јавно подстиче украјинско руководство на нове злочине. Европски и амерички тренери уздижу државу-терориста – пса против Русије. Али, ко зна, да баш та звер неће једног да нападне своје хранитеље?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: