Крипта Храма Светог Саве – архитектонска раскош и богатство српске традиције под врачарским тлом

Тек што ће се над Краљевином Југославијом надвити сјенке Другог свјетског рата, на београдском Врачару било је великог повода за свечаност. Много свијета окупило се пред зидовима храма који ће деценијама касније постати једна од најраскошнијих православних цркава на Балкану.

Од данашњих 40 метара висине, зидине Храма Светог Саве тада су сезале тек десетак. Године 1939., осветивши камен темељац, патријарх Гаврило дао је благослов за изградњу. Црквена церемонија окупила је све виђеније политичаре тога доба, али даље зидање храма убрзо је осујетио рат.

Дуго се након тога чекало на наставак градње. 88 упућених молби патријарха Германа – уз исто толико одбијања – одложили су радове за читаве 4 деценије. Но, будући је Храм, сем зидина над земљом, чувао и детаљ о коме се није много знало. Још мање су о томе слутили грађевинари који су, зашавши му под темеље, открили – налазиште нафте.

Тако су бар претпоставили у тренутку кад је из подземља шикнуо млаз црног злата. Ипак, ово необично откриће, испоставиће се, имало је логично објашњење.

Ратна машинерија скривана под темељима Храма

„Нафтна бушотина“ откривена средином ’80-тих година прошлог вијека крила се под Храмом Светог Саве деценијама уназад. Није било познато, све до Другог свјетског рата, да се испод темеља налазило озидано удубљење. Кад су Њемци почели бомбардовати главни град, бројни су Београђани, наводно, спас потражили у овом подземном уточишту. Убрзо су га и окупатори препознали као „сигурну кућу“ за властиту ратну машинерију и у њу смјестили цистерне са горивом. Када је војска измарширала из града, дио цистерни је остао под Храмом све док их радници на реконструкцији поново нису пронашли.

Некадашње складиште, ипак, остало је нетакнуто. Уз реконструкцију је најприје требало обновити темеље оштећене у рату. Подземна одаја испод олтара Храма стога је остала намијењена превасходно похрани посмртних остатака српских патријарха, а једина одлука донијета по том питању била је да гробна црква која се ту налазила буде посвећена кнезу Лазару.

Гробница под Храмом, пак, простирала се тек на око 250 кватратних метара. У међувремену, Храм Светог Саве већ је увелико примао на хиљаде вјерника, оправдано се нашавши на мапи града као туристичка и културно-историјска знаменитост. Године 2001. први пут је заживјела идеја да се подземна просторија прошири, те да се од ње начини Храм испод Храма.

Величанствени сјај који оставља без даха

Уз благослов патријарха Павла, уређење гробнице започето је вађењем око 15 хиљада кубика земље до дубине од 7 метара. Штавише, испрва је планирано да подземни Храм буде укопан још дубље. Ово се напослетку показало неизводљивим, будући да траса метроа која се завршава код Карађорђевог парка пролази управо испод Храма. Само шест мјесеци од почетка радова, Крипта Спомен-храма Светог Саве – односно, Храм световеликомученика кнеза Лазара како је званично названа – примила је 2002. године прве вјернике на Божићној литургији. Уз то су били окончани и радови на плафону Крипте, а сама одаја сада се простирала на готово 2.000 метара квадратних.

Уђете ли данас у највећу престоничку богомољу, лијево од главног улаза уочићете степениште које води у подземље. Благо освјетљење оставља дојам као да се спуштате кроз загасити тунел, али само док вас мермерне степенице не доведу до велелепне, свијетле одаје.

Иако сте 7 метара под земљом, први утисак могао би бити понешто надземаљски. Иза полуосвијетљених лучних стубова, са зидова и са сводова, помно проматрају ликови светитеља и апостола. Било да сте вјерник, поштовалац народне баштине, или вас је до врачарског подземља довела пука знатижеља, овај светлом окупан спој традиције и раскоши свакако оставља без даха. Ако сте, пак, имали прилике присуствовати литургији, богослужењу, духовном концерту или свечаностима попут вјенчања или крштења, тешко да сте остали потпуно равнодушни.

Како су се спојили традиција и умјетност

Дух византијске архитектуре, уз монументалне пропорције саме Крипте, међу одликама су које ово мјесто чине посебно импресивним. Откад је започето њено уређење, планирано је да гробна Црква Светог кнеза и мученика Лазара остане у централној позицији Крипте. На кнежев лик својом декорацијом подсјећа и камени иконостас њеног олтара, смјештеног тачно испод олтара „надземног“ Храма.

У старој крипти патријарха, пак, под свјетлима кандила иза олтара, нашли су се саркофази са посмртним остацима поглавара Српске православне цркве. По жељи израженој у свом тестаменту, овде почивају и мошти патријарха Варнаве који је, поред патријарха Германа и Гаврила, био међу најзаслужнијима за почетак градње. Предвиђено је притом да остатак Крипте постане простор који би, иако адаптиран у савременом маниру, задржао деценијско и вековно наслеђе једне вјере и једног народа. Стога је наум био да се ова ризница постави у западни дио Крипте. Од сачуваних трагова историје, до драгоцјености у посједству Српске православне цркве – све би чувале зидне витрине иза сигурносних стакала. У простору изнад и између витрина били би изложени фрагменти живописа из порушених српских цркава и манастира, при чему би и сам под ризнице био реконструкција пода из призренског манастира Светог Арханђела.

Ништа мање импресивна није ни умјетнички израђена браварија, у првом реду преграда са двокрилним вратима постављена западно од гробне Цркве. Заправо, цјелокупна умјетничка обрада Крипте – од израде декоративних елемената до фресака и мозаика – у великој мјери истиче њену раскош и љепоту. За ликовне приказе религијских мотива заслужни су наши иконописци: дијелом као мозаике, а дијелом као фрескописе, изводило их је, од 2013. године, седам радионичких иконописних група.

По завршетку радова, на иконопису површине од 1.800 квадратних метара оживјели су прикази сцена из Светог писма. Посебно мјесто припало је мотивима из живота Светог Саве и кнеза Лазара, при чему је највећи дио иконописа урађен на лицу мјеста. Преостали дјелови, пак, рађени су на платну и касније монтирани у Крипту.

Архитектонска раскош у срцу Београда

Свако ко је зашао под источни дио Врачарског платоа без изузетка је остао фасциниран љепотом овог здања. До њега ће вас довести широка алеја из правца Светосавског платоа, са главним приступом кроз Спомен-храм Светог Саве. У саму Крипту, пак, улази се са сјеверне и јужне стране – од укупно 4 улаза, један од њих смјештен је у близини Христовог распећа.

Од почетка уређења, Крипта Храма Светог Саве постала је мјесто гдје се састају традиција и модерност. У ред најљепших престоничких здања без преседана је стављају њена беспрекорна архитектонска и умјетничка адаптација. Но, куриозитет је да се у Крипти и даље може видјети освештани камен од ког је још 1939. године започета градња.

Крипта је временом, ипак, далеко превазишла своју искључиво религијску намјену: као здање од изузетног културног значаја, до сада је пробудила интересовање неколико стотина хиљада посјетилаца. Званично отворена прије двије године, Крипта Храма Светог Саве постала је незаобилазна дестинација за туристе.

Није, додуше, ни планирано да јој намјена буде искључиво религијска. Поред сахрањивања српских патријарха у простору иза и поред гробне Цркве – о чему суд доноси Свети архијерејски сабор СПЦ – у Крипти се налази ризница у склопу сталне поставке музеја СПЦ. Истовремено, унутрашњост Крипте намијењена је и културним садржајима попут предавања, изложби, трибина и духовних концерата. И мада ју је тешко замислити без асоцијације на Храм Светог Саве, сама Крипта замишљена је и адаптирана као самостални подземни објекат. До коначног завршетка радова на Храму одбројаћемо још коју годину – а до тада, љепота и раскош по коме је већ надалеко познат огледаће се и у крипти под врачарским тлом.

(Марта Леваи, 011 инфо)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: