Критика локалне етике

Пише: Митар Шушић, адвокат, предсједник одборничког клуба НСД у скупштини Главног града

Данима се над Црном Гором надвила мрачна сјенка извјесне Биљане Вучуровић, директорице познате црногорске средње школе: не спавају опозициони посланици, лгбт активисти и инспектори, разна друштва за заштиту свега и ничега. Све се дигло да убиједи министарку просвјете да би останак на функцији госпође Вучуровић, био суноврат и потоп, иначе цијењеног и савршеног црногорског образовног система. Стављају јој на терет, ако се може добро разумјети вапај ових невољника, да није лијепо васпитала једног јој колегу, те да затим није сама себи послала мејл о томе. Маше се најновијим налазом инспекције, барјачи прашњавим вибер порукама, а заклетве полажу на етичком кодексу.

Етички моменат читаве приче је скандалозан. Од жене, која је покушала да једну ситуацију ријеши на најбољи могући начин, покушава се направити непријатељ женског и уопште људског рода. Ситуација у којој се нашла, а која је могла да је се потпуно не тиче (дописују се неиживљени професор и бивша ученица, увелико пунољетна), законски није налагала директорици баш ништа, али је, очигледно свјесна етичких и моралних последица по све актере, она ипак предузела низ активности које су за циљ имале највеће могуће добро по свакога: заштиту интереса школе (што јој је посао и једина законска обавеза у свој тој збрци), разумијевање и правно савјетовање потенцијалне жртве (која се одлучила да своју подугачку конверзацију са данас напасником, ипак не пријављује, да не сјекира оца – збиља, како ли данас тај човјек ово подноси?), и какав-такав, у недостатку других правних и фактичких рјешења и могућности, укор једном морално посрнулом члану колектива (иако за то није имала обавезу, па испада да би данас боље по њу било да то није радила). Све је почело као лагана НВО поема, па већини пука није одмах било јасно да ова брижљиво спакована и чувана “афера” има интерес за моралне норме и етичке стандарде, таман колико и дежурни душебрижници из НВО сектора за достојанство и част једне успјешне жене, мајке и супруге, педагога и јавног функционера који очигледно ужива углед и у колективу, и у друштву.

Правни аспект је још занимљивији: жели се прекинути законити мандат због догађаја који се десио прије него што је тај мандат и започео! Наиме, наводни пропуст у вршењу директорских обавеза госпође Вучуровић догодио се у вријеме в.д. обављања послова директора, дакле прије него што је, тек 2022. госпођа Вучуровић именована на ту функцију у пуном мандату, који може бити прекинут само из прецизно наведених законских разлога. Правна гимнастика наставнице физичког, привремено маскиране у инспектора са истеклим мандатом, ту не помаже: мандат госпође Вучуровић који састављачица записника жели да прекине, у односном тренутку није ни започео, па се не може због тог догађаја ни прекинути. Баш као што је њен мандат, у њеном односном моменту вршења на(д)зора, изгледа – већ био престао, па су и правне бравуре и закључци инспекторке погодни само за оцјену да ли је тако именована прекорачила своја законска овлашћења. Даље, наводна неправилност не везује се за конкретну законску или подзаконску норму, већ за крајње описне и флуидне одредбе разних приручника и упутстава, у којима се опет не може пронаћи елементарна радња преступа.

Баш би било занимљиво прочитати то образложење одлуке о евентуалном разрјешењу, али се њен доносилац – у сасвим извјесном обарању такве одлуке на суду, не би баш могао лако заклонити иза правног незнања инспектора и избјећи сопствену одговорност, на коју га јавност, ево и овим – упозорава.

Коначно, у сваком оваквом случају најважнија и права страна приче је – политичка, а она је сваком постала јасна у само једном догађају: када је бивши премијер Абазовић, чувени критичар глобалне етике, у својој несхватљивој и самодеструктивној жељи да постане привезак ДПС-а, пошао да, као експерт за просвјету и морална питања подржи протест којим се не тражи ништа друго до политичка смјена директорке, окупљени су га испратили као издајника који је довео “ове” на влас’ и издао њихову верзију Црне Горе потписивањем Темељног уговора са СПЦ. Збунио се био бивши премијер и етичар, јер су му ови узвишени заштитници дјевојака које се дописују са проблематичним људима, а не би да их пријаве, за минут набројали због чега он никад неће бити њихов, чак ни привезак и због чега не виде у њему особу кадру да штити њихове интересе и вриједности. Све му на брзину поменуше, уз обећање да га ипак неће тући. Једино га нису питали шта мисли о теми, тј. порукама које су наводни повод протеста. Али и то је нека порука.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: