Кроз Црну Гору својевремено шверцовао 600 килограма дроге у једном дану

Какве су размјере шверца дроге кроз Црну Гору биле прије петнаест година, најбоље говори податак да је дневно кроз нашу државу пролазило 600 килограма, а ако би се то претворило у новац са просјечним цијенама у то вријеме у то вријеме, то би то би износило око 1,3 милиона еура. 　

„Ако би се то помножило са тридесет дана, то је 39 милиона мјесечно. Пута дванаест мјесеци – 468 милиона годишње. Кроз Црну Гору само током једне године у то вријеме наркодилери су кријумчарили око пола милијарде еура. Та се цифра на западном тржишту удвостручује или утростручује. Наравно, говоримо само о дроги, не рачунајући друге шверцерске робе“, каже за Портал РТЦГ добро обавијештени саговорник.

Он је у то вријеме пратио токове наркотика свих врста и прича како је клан једног контроверзног косовског бизнисмена само у једном послу, 2011. године, пребацио преко Куле, кроз Црну Гору 250 килограма дроге.

Према његовим ријечима тај посао је врло добро испланиран, тако да је чак и „жртвован“ мали дио пошиљке, како би се скренула пажња полиције и царине са главног товара.

„То се у шверцерским круговима назива ‘припрема за ризик’. Једноставно се препусти полицији, као што је то тада учињено да, рецимо, на македонској граници ухвати двадесет килограма. Жртвују се и неки ситни курири. Полицији на Кули је практично поклоњен један контролни килограм. И црногрска и македонска полиција биле су задовољне заплијењеном дрогом и медији су навелико писали о ‘успјешној’ акцији. Истовремено је скренута пажња, и кроз Црну Гору несметано је прошло скоро читавих 250 килограма у једном дану“, подсјећа овај саговорник.

Како каже, истим методама контролних пошиљки и „жртвовања“ минималних количина, док главни товари пролазе, служио се и рожајски криминални клан, који је директно био наслоњен на клан контроверзног косовског бизнисмена, о чему говори један случај из 2008. године.

„Дванаестог августа те године у двадесет часова границу преко Куле, са извјесном количином дроге, прешао је син тог косовског бизнисмена. Његово одредиште је било  Беране. Оно што је битно, користио је аутомобил ‘ауди’ А4 беранских ознака, који је био регистрован на једног припадника рожајског клана. Тај ауто је био у возном парку клана косовског бизнисмена, што је говорило о директној вези тога клана са рожајским кланом“, прича наш саговорник.

Он је већ те 2011. године  изнио скоро невјероватан податак да шверцери наркотика кроз Црну Гору дневно транспортују чак шесто килограма разних дрога, или 18 хиљада килограма, односно османаест тона мјесечно.

„Када то помножите са дванаест мјесеци, онда добијате информацију да кроз Црну Гору годишње пролазило око 216 тона хероина, кокаина и мариуане, тј. сканка, као модификована марихуане“, каже овај саговорник.　　　　Објашњава да је та „роба“ углавном у транзиту кроз нашу државу, и да полиција у то вријеме није имала податак да се код нас евентуално негдје складишти.

Са Косовом тих година нису стајале тако. Међународне агенције за борбу против дроге тада су уцртале на мапама „авганистанску трансверзалу“, на којој је Косово означено као велико складиште хероина и дистрибутивни центар за Европу, па и остатак свијета.

Мађарски медији су, рецимо, писали да са Косова само у току једног дана изађе око стотину килограма хероина. Када је тај податак саопштен петнаест година, то је дјеловало као преувеличавање. Брзо је, међутим постало јасно да је то била слика оног што се стварно дешава на путу хероина и кокаина.

Један западни дипломата на служби на Балкану изнио је, тако, процјене обавјештајних извора да се на подручју Косова, Албаније и западне Македоније у сваком тренутку налази „бар седам тона хероина“ спремног за пут на Запад.

У анализи коју је Центар за мир на Балкану урадио прије више од двадесет година, подсјећа се на податак њемачке полиције која тврдила да косовски Албанци увозе 80 одсто европског хероина.

У овој анализи се наводи да је херион тада био вриједан 12 пута своје тежине у злату. Килограм хероина вриједан на Тајланду хиљаду америчких долара, у Канади је имао велепродајну вриједност 110 хиљада УСД, док му је улична вриједност достизала чак 800 хиљада америчких долара. Вриједност хероина који кроз Турску, Македонију, Косово и Албанију путује на западноевропско тржиште још тада је процијењена на око 400 милијарди америчких долара годишње.

„Тада се у једном маленом мјесту на Косову у сваком тренутку налазило лагеровано двије и по тоне хероина. У том мјесту на Косову налазила се и лабораторија за прераду наркотика. У овом косовском градићу постојао је засад хашиша површине од једног хектара“, прича наш саговорник.

Када су пали први килограми кокаина на путу од Луке у Бару, па даље преко сјевера Црне Горе, Берана и Рожаја, постало је јасно да су се у овим градовима укрстили путеви дроге. Хероина, који је долазио са Истока, и кокаина из Јужне Америке, односно са друге стране свијета. Такође је постало јасно да су се укрстили и криминални кругови у овом региону, и да веома добро међусобно сарађују.

Ако је ријеч о хероину, наш саговорник подсјећа да се Црна Гора налазила на једној траси такозване  авганистанске трансверзале. Хероин, наиме, из Авганистана, преко Турске, једним краком је ишао према Косову и Македонији и одатле стизао у Црну Гору и даље према западу. Друга авганистанска рута из Турске водила је преко Бугарске, Србије и Мађарске до западне Европе.

Кокаин из Јужне Америке у то вријеме најчеће је долазио до Хамбурга у Њемачкој, Антверпена у Белгији, Марбеље у Шпанији, затим до лука Ђоја ди Туро и Ђенова у Италији, Марсеја у Француској, Гдањска у Пољској, као и Солуна у Грчкој.

„Када се ради о бившим југослевонским републикама, кокаин из Јужне Америке стиже до Бара у Црној Гори, Ријеке у Хрватској и Копра у Словенији“, објашњава овај саговорник.

Саговорник Портала РТЦГ бавећи се оперативним радом већ тада је објаснио да са кокаином у Црној Гори раде двије зараћене стране, „односно два клана из Котора, као и двије барске криминалне групе“.

„Транспорт се обично обавља бродским контејнерима који се воде на лажне отпремнице, упућене на неку фиктивну фирму и треће лице“, причао је овај саговорник још прије петнаесет година.

Марихуана у Црну Гору, о чему је наш портал писао, стиже углавном из правца Албаније, и нешто мање са Косова.

Раније је шеф међународне асоцијације за борбу против дроге Марко Ницовић изјавио како момци из Црне Горе нијесу случајно одабрали Данску за омиљену  дестинацију. То је, према његовим ријечима, скандинавска, богата земља, са високом стандардом, а кријумчари иду увијек за новцем. Економски богатије земље су, разумљиво,  интересантније за кријумчарење од сиромашних. Тамо се дрога продаје скупље и зараде су боље.

И већ тада су међународне обавјештајне службе биле свему томе на трагу, о чему је наш портал такође недавно писао.

Шверц кокаина све већи проблем (Фото: Шпанска полиција, архива, илустрација)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: