Крст части као знак љубави и поштовања према отаџбини
Они који су у темеље Црне Горе уградили крст части и поштења као знак љубави и поштовања према отаџбини, тешко да би данас могли разумјети ову и овакву Црну Гору, рекао је Јован Душанов Пејовић на промоцији збирке пјесма „Под крстом части“.
У организацији Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори, синоћ је у Књижари Матице српске одржана промоција збирке пјесма „Под крстом части“ Јована Душанова Пејовића. Присутнима су обратили јереј Предраг Шћепановић, Миомир Бошковић, Миодраг Милошевић и академик Зоран Лакић. Медијатор вечери био је Милорад Рашовић.
Јереј Предраг Шћепановић рекао је да је књига поезије „Под крстом части“ покушај Пејовића да се издигне изнад баналне свакодневице, и крсту врати епитет части.
„Ова књига је покушај да се крсту врати епитет части, вапај за старом Црном Гором, које више нема. Пејовићеве теме су вјечне теме – Бога, правде, кривде, истине и лажи“, рекао је Шћепановић.
Књижевник Миодраг Милошевић казао је да се књига „Под крстом части“ лако чита, али да оставља „на нашим челима још једну сјенку забринутости и запитаности“.
„Књига поезије „Под крстом части“ је скуп исказа, моралних ставова, порука и поука, који надилазе оно поетској у њој и она постаје непоткупљиви доказ времена у коме живимо и пјесниковог односа према њему“, рекао је Милошевић.
Новинар Миомир Бошковић рекао је да је прва пјесма у књизи – „Глава мудра“, посвећена митрополиту Амфилохију.
„У књигу „Под Крстом части“ пјесник нас уводи дивљењем умној и духовној снази митрополита Амфилохија, чиме поново апострофира насушну потребу саборности око крста и вјере – симбола који водили наш народ кроз сва историјска искушења и помогли му да опстане“, нагласио је Бошковић.
Глава мудра
Митрополиту Амфилохију
Носити крст части у земљи чуда,
гдје мач власти у руци држи Јуда,
може Светости,
само Ваша глава мудра.
Бошковић је истакао да се Пејовић у свом поетском исказу опредијелио за, донекле, оригиналну форму разбијеног или можда развијеног стиха – у зависности како га ко доживљава.
Академик Зоран Лакић казао је да збирка није случајно насловљена „Под крстом части“, и додао да је у свим досадашњим књигама поезије овог аутора доминантна тема родољубља.
„Збирка коју промовишемо није случајно насловљена – „Под крстом части“. Ова збирка, баш као и сваки нови хришћански храм, враћа достојанство вјери и вјероучењу, које им је било одузето – од вјерника, уствари невјерника. Хришћана, а не неких других. Од идеологије и идеологизираних појединаца, чији усамљени глас никако да умукне, оцијенио је академик Лакић.
Аутор књиге поезије Јован Душанов Пејовић рекао је да је крст свједочанство свете љубави и да ко то свједочанство не покаже нема свете љубави у себи.
„Они који су у темеље Црне Горе уградили Крст части и поштења као знак љубави и поштовања према отаџбини, тешко да би данас могли разумјети ову и овакву Црну Гору“, сматра Пејовић.
Пејовић је истакао да је његова одговорност као аутора утолико била већа, јер, како каже, Крст части је предодређен само за одабране.
„Зато сам се највише плашио наслова своје књиге свјестан да и ја као и моји стихови тешко можемо стати под Крстом части који је предодређен само за одабране“, рекао је Пејовић.
Он рекао да је писање поезије „лијек за душу“ у, како каже, времену недостојном истинске Црне Горе.
„Онима који покушавају да пишу да поезију, у чију групу сврставам и себе самог, писање стихова причињава лијек за душу, једино мјесто гдје из себе можемо истјерати незадовољство што живимо вријеме које није достојно истинске Црне Горе и Крста части који су кроз историју поносно носили њени најбољи и најсловнији преци, које је као такве препознавао и номиновао народ, а не власти“, закључио је Пејовић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Лијеп наслов књиге! Честитке!
Отац Предраг Шћепановић, добротвор и духовник свих правих српских пјесника!
Bravo, Jovane! Očekujem knjigu na poklon!
,,pod krstom časti,, BEZ MIKROFONA, naroda kao u bioskor ili pozorište NEKAD, da li je ikad bio član SK, a posle neke stranke, dođe li mu nešto ona koja je gl avna ZA KRAĐU NA CETINJE.JE LI MNOGO ovo primijetiti, pitati, znati. POŠTO KNIGA