Крст на стени
У кавкаском кланцу ја знам једну стену,
још орао може на оштрицу њену,
ал дрвени крст се с ње црни, и зури,
и гњили и цвили по киши и бури.
Без трага је много одлетело зора
откако се види са далеких гора;
И свака ће рука да се к њему дигне,
јер он би сам облаке хтео да стигне.
О, кад бих се како ја попео тамо,
колико бих плакао, молио се, само,
стресао бих најзад и животне ланце –
олују за брата примио над кланцем.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: