Крст носити нама је суђено
Николина Ћеранић
Није лако бити Србин. Тешко је бреме и уточиште његово, тежак је Крст који носи на плећа нејака и још тежи онај који носи на грудима. Тај народ белосвјетски не би умјео да изговори, тако му се “заломило”, иако нешто попут тога замишљају, слично да изговоре. Они у том Крсту не виде даље од распећа.
Србин види нешто узвишеније, Србин види непролазно, Србин види Небеску Литургију, Србин види Васкрсење и он му одлази. Одлазећи му у сусрет да га пригрли, носећи Крст на плећа нејака, носећи онај на грудима који му је мајка на рођењу даривала, мајчински и заштитнички, Србин се не одриче себе самога, Србин не продаје вјеру за вечеру, Србин признаје да је крив то што јесте Србин. Србин бранећи кћери и синове, предаке и потомке, Светиње, носећи Крст не одриче се ни Ћирилице ни Његоша, не одриче се Грачанице и Газиместана, Најсветијег поља и Видовдана. Србин зна да се част и образ чувају и по цијени главе и изговра “макар своју изгубио главу”.
Не жали Србин ништавно и пропадљиво тијело, жали душу ако му је отму свјетски трговци, да је распродају. Србин је непоновљив, није као остали Раб Божији, јер он своје Раб чува као најсветије знамење, Србин своју икону, свог заштитника Светог Саву поставља на трону дома свога. Није лако бити Србин. Да би био Србин мораш се такав родити, мораш тако дисати, писати, пјевати, молити се и прије свега никад не заборавити да заиста јеси то што јеси.
Није лако бити Србин, али је лијепо и Светосавно и Православно, за рад тога Крста на плећима и грудима, један због којег страдаш а други због којег Васкрсаваш, знаш да колико год на Земљи гинуо, Небо ћете Васкрснути. Није лако бити Србин, трновим вјенцем стегнут, овдје гажен и гоњен, на другој страни ваистину прослављен, Ореолом вјечно опјеван.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Nije lako biti Srbin,ali je lepo…
Lepo no sto! Lepo jer Srbin ne zna da mrzi…jer zna da je duhovno vječno a materijalno prokleto…jer zna da je vjera u Boga nesto najlepše i tako svoju djecu hrani najljepsom hranom..Lepo je biti Srbin i u CG jer ti mnogi zavide što to ne krijes.
Његоше не кевћи.
Pa ni nije, kad svi tako dobro znaju da nisu srbi a ti jesi
Nije lako biti Srbin…i ostale priče za laku noć.
Ako si izabrao Njegoševo ime za pseudonim, onda bar piši njegove riječi: „Ime mi je vjeroljub, a prezime rodoljub; Crnu Goru, rodnu grudu, kamen paše odasvudu; srpski pišem i zborim, svima gromko govorim: narodnost mi srbinska, um i duša slavjanska!“. Ali ni ja nijesam napisao baš kao Njegoš, jer je on pisao ćirilicom, i njemu su u Beču ćirilicom štampali knjige – prelistaj ih malo prvo, pa seonda javi da nas prosvijetliš, moj „Njegošu“…