Крвава превара кроз времена
1 min read
Жељко Чуровић Предсједник Савеза Срба ЦГ
Пише: Жељко Чуровић
Не желим да узнемиравам јавност, само изводим закључке крвавог пира антисрпских пројеката:
Ватиканско- бечки ствараоци „великосрпског хегемонизма“, већ стотину година врше „оправдане“ злочине над српским народом.
– Због „великосрпске хегемоније“ извршена је анексија Босне и Херцеговине.
– Због „великосрпске хегемоније“ донијета је одлука 1914. г. да се разори Србија и побије 40% њеног становништва.
– Због „великосрпске хегемоније“ донесен је закључак на дрезденског Конгресу КПЈ за разбијање Краљевине Југославије, да се разбије на шест Република и двије Покрајине.
– Због „великосрпске хегемоније“ 1943.г. донесена је одлука КПЈ у Јајцу, да се прогласе македонска и црногорска нација.
– Због великосрпске хегемоније, након голооточког злочина, донесена је уредба, да се сви грађани Ц.Г. морају писати национално црногорци. До тада су муслимани били Срби мухамеданске вјере, од тог тренутка постају Црногорци мухамеданске вјере. Католици су били Срби римокатоличке вјере, од тог тренутка постају Црногорци римокатоличке вјере. Срби су до тада били, Срби православне вјере, од тог тренутка постају Срби без вјере. Није ни чудо, после братоубилачког рата, кад смо постали оцеубице, братоубице и кумоунице, кад су побили свештенство на челу са митрополитом, кад су сахрањивали Бога, скрнавили цркве, пунили јаме и пасја гробља Србима, кад су сваког Србина и ако је био њихов комуниста послали на Голи оток…Количина страха која је завладала након тих злочина, нагнала их је да се пишу Срби без вјере.
– Због „великосрпског хегемонизма“, проглашена је „македонска аутокефална црква“ из ЦККПЈ 1956.г.
– Због „великосрпске хегемоније“ Уставом из 1974.г. донесена је одлука на право вета српским покрајинама Војводини и КиМ у Скупштини Србије и проглашена је муслиманска нација.Све је то прво прошло кроз одлуке ЦККПЈ.
– Због „великосрпске хегемоније“ дошло је до распада Југославије и ратова у оквиру ње деведесетих година.
– Због „великосрпске хегемоније“ створена је национална држава Словенија, у којој Срби ни данас немају право гласа, иако су многи рођени у Словенији и имају држављанство. Постали су грађани другог реда, само зато што су Срби.
– Због „великосрпске хегемоније“ Хрвати настављају Старчевићеву политику, трећину побити, трећину покрстити и трећину протјерати. Тако су наставили политику фашистичке НДХ, у којој су од већинског српског народа уочи другог свјетског рата, свели данас на 4% Срба у новој НДХ. У Јасеновачким логорима су побили 700 000 Срба, од тога 40 000 дјеце. Једини су Хрвати имали концетрациони логор за дјецу у историји постојања свијета. Зато је рекао Јован Дучић „Хрвати су једини народ који нема стида.“
Под заштитом међународне заједнице са запада, направили су етничко чишћење и прогнали 250 000 Срба у такозваној Олуји. Направили су националну државу Хрвата. Данашњи Црногорци иду на поклоњење „великој Хрватској побједи“ у злочиначким пировима над српским народом. Од Хрвата су данас срамнији и гори, сви они који су им то дозволили и они који их данас прихватају такве какви јесу, поносни својим злочинима.
– Због „великосрпског хегемонизма“ проглашена је бошњачка нација и прва муслиманска држава у Европи.
– Због „великосрпског хегемонизма“ од већинског српског народа у Македонију (старој Србији), Срби су постали статистичка грешка.
– Због „великосрпског хегемонизма“ са КиМ, на коме је било уочи Другог свјетског рата већина Срба, у току рата је протјерано 220 000 Срба. Након рата Броз и ЦККПЈ забрањују повратак Србима на КиМ и отварају границе Албаније такозваним албанским избјеглицама, који „бјеже“ од Енвер Хоџиног режима. Албанци који долазе, заузимају српске куће и имања. То исто се десило и 1999.г. кад је уз помоћ међународне заједнице са Запада прогнато 250 000 Срба са КиМ, који не могу да се врате на своја огњишта, која су у већини заузели шиптари. Данас на КиМ живи око 10% Срба под изузетно тешким условима.
– Због „великосрпског хегемонизма“ новокомпоновани Црногорци, потомци идеолошких предака и оца њихове нације Броза, партијским одлукама проглашавају „црногорску аутокефалну цркву“, „црногорски језик“, црногорско писмо“, доносе „закон о вјероисповијести“ којима подржављују – отимају цркве, манастире и црквену имовину СПЦ…
Признали су такозвану државу Косово, ушли у НАТО, увели санкције Русији…
Њихов партијски и државни програм се темељи на антисрпству, што говори и задња одлука, коју је саопштио у име црногорског режима министар Симовић, да не желе да прихвате хуманитарну (респираторе)помоћ од Србије!? То се дешава у проглашеном ванредном стању, кад нова пошаст (Корона вирус) не бира људе по националности, вјероисповијести, нити годинама старости, већ коси редом кога стигне.
Грађани Ц.Горе, је ли вам се ова њихова одлука чини реална, нормална, људска, или ретардна?
Не поштовани грађани, оваква одлука је донесена из мржње и ината. Па да ли је нормално да државом управљају људи, чији је главни основ политике, мржња и инат.
Они се овим доказују газдама који су осмислили флоскулу „великосрпски хегемонизам“. Овим понашањем подхрањују србомрзитеље.
Из мржње према српском народу, велики центри моћи су створили: великохрватски хегемонизам, великоалбански хегемонизам, велико муслимански хегемонизам и великоцрногорски хегемонизам.
Из свих тих хегемонизама створена је мржња и раздор међу свима. Убијали смо се немилице,за туђе интересе. Остављали су нас на миру и онолико колико треба да преживи, за будуће свађе, из којих ће они да извлаче профит. Ми остајемо ту гдје јесмо, ко преживи, убрајајући мртве, тугујући за ближњима који су побијени, прихватајући реалност вјечитог роба који ради за туђе интересе.
Умјесто, да се опаметимо, да пружимо једни другима руку, без обзира на разлике и размирице. Мржња никоме добра није донијела. Ако то нијесу умјели наши очеви и дједови, урадимо ми, измирио се ради будућности наше дјеце.
Господо неодговорни режимлије, зар има разлике ко умире, осим ваших ближњих?
Будите одговорни пред својим грађанима, они су ваши послодавци, не они са којима смишљате мржњу и заваде и дијелите профит, да би на тим крилима владали. Чињеница је да послодавац може отпуштати свога радника који не ради онако, какав је интерес послодавца. Ви сте очигледно лоши радници, који раде тридесет година на штету послодавца.
Поштовани грађани Црне Горе, стрпите се док прође ова пошаст. Дошло је вријеме да уручите отказ својим радницима, које сте изабрали , због њихове неодговорности на радном мјесту, које сте му ви повјерили. Они су вас, послодавце довели до банкрота и опасности по живот вас и ваших породица.
Прочитајте ЈОШ:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
E zato danas ko najviše mrzi Srbiju i Srbe su bivši Srbi iz svih republika bivše nam zajedničke države.
„ОСОВИНА“ НАТО ПАКТА И НАТО НАЈАМНИКА ЈОСИПА БРОЗА ТЗВ. „ТИТА“
Констатоваћемо да је великохрватски хегемониста, агент извесних европских и америчких империјалистичких обавештајних сервиса, крвави диктатор, масовни убица, најамник НАТО пакта Јосип Броз тзв. „Тито“ – алијас Јаромир Хавличек (Jaromir Havlicek), папин хаџија, који је у највећој тајности посетио злогласног папу Пија XII у Риму у току 1944.године (Види: Др Веселин Ћуретић, „Савезници и југословенска ратна драма“ – Тријумф тактике и заваравања, „Политика“ 16. Фебруар, Београд, 1992) припремио Југославију за распад и за експериментални полигон НАТО пакта и крвави грађански рат, када је цео цех платио ни крив ни дужан наш несрећни, обезглављени, обесправљени, окупирани и понижени српски народ.
Имајући у виду да је у току 1950. године успостављена у Југославији војна мисија НАТО пакта по плану и намерама НАТО најамника Јосипа Броза тзв. „Тита“, који је у потпуности уживао заштиту и подршку завојевачког НАТО пакта, што сведочи између осталих и бивши амерички амбасадор у Југославији, Лорен Силберман у једној студији коју је објавио под насловом “Yugoslavia’s ‘old’ communism: Europe’s fiddler the roof “ – „Стари“ комунизам Јyгославије, виолиниста Европе на крову“, где између осталог, стоји:
„Током педесетих година, као и у следећој деценији, ми смо Титов режим снабдели огромним количинама војничке и економске помоћи и давали му несхватљиву али важну политичку подршку – („Throughot the 1950s, and into the next decade, we supplied Tito’s regime with enormous amounts of military and economic aid, as well as intagible but significant political support…“).
Иако је та помоћ, током развоја југословенске привреде, постепено била укидана, наша политика се ипак још увек заснива на застарелој психологији, с обзиром на негативне последице које Југославија има на разне америчке интересе. Шта више, нема разлога да се верује, како би инсистирање на реципрочности у односима између Америке и Југославије одвело ову другу у совјетски блок. Напротив, настављање једне неодлучне политике према Југославији вероватно ће имати далеко опасније последице за совјетско-југословенске односе.
Године 1948. светски комунизам и совјетска империја били су на истој таласној дужини, па је отпор совјетској империјалистичкој експанзији био стварно једини спољнополитички циљ. Зато је наша бланко потпора Југославији, земљи која је тежила да се ослободи испод руског јарма, била нешто неизбежно. Међутим, непрестани успон западноевропских комунистичких партија – које, као и Југославија – бране структуралну и бар делимичну идеолошку независност од Москве – представља нову и суптилнију претњу индустријским демократијама. У независном комунизму Југославије ми смо на почетку видели начин, да се ослаби совјетска контрола у Источној Европи, а при томе нисмо могли да схватимо да подстоји и једна друга димензија, наиме она у Западној Европи…
Тако смо ми у исто време и прећутни савезници и активни противници Југославије: савезници зато што имамо заједнички циљ да смањимо совјетску доминацију у Источној Европи…
Постала је проста истина – али истина која води рачуна о сталним геостратегијским стваронстима – да се каже, како је Југославија, без совјетског утицаја, од критичне важности за садашњу равнотежу снага у Европи. Без обзира но то да ли се ради о изолацији јужних савезника НАТО-а – Грчке и Турске – због чега влада страх да ће их совјетска сила одвојити од њихових северних савезника, или влада забринутост што се тиче равнотеже средоземних поморских снага, опет у страху да ће совјетске базе на Јадрану бити у стању да дадну подршку совјетској флоти, или било да се удара акценат на психолошку претњу Западној Европи која може да доведе да и у њој почну да „падају домине“ – јасно је, да би положај НАТО-а био тешко погођен уколико би Југославија постала део источноевропске совјетске империје…
Да ли то значи да би сваки совјетски покушај да насилним путем из основа промени статус Југославије приморао Америку, да такође одговори војном снагом? То је важно питање. У своме спорном и непријатном предавању у Лондону прошле године о америчкој политици према Источној Европи, Хелмут Соненфелдт је био створио конфузију у председничкој кампањи, када је садашњи статус Југославије описао, као статус земље „која се граничи са нашим виталним интересима“ – ( „…bordering on our vital interest…“ (Види: Laurence Silberman, Yugoslavia’s ‘old’ communism: Europe’s fiddler the roof, Foreign Policy, New York, Spring 1977, стр. 3-6).
Не улазећи ни у какве друге коментаре, како бисмо одбили сваки приговор пристрасности, на крају да видимо што комунисти-интернационалисти сами кажу о себи. У априлском издању „Нове Борбе“, органу југословенских комуниста- политемиграната у Чехословачкој , објављен је чланак под насловом „ОСОВИНА“ ТИТОФАШИСТА И МОНАРХОФАШИСТА“, где између осталог, стоји:
„У америчком систему организовања агресије против СССР и земаља народне демократије, чије је језгро Атлански пакт, недостајала је нападачка
комбинација, која би обухватала читаво подручје Средоземног мора са Балканом, Блиским и Средњим Истоком. Постојање народно-демократског режима у Југославији и огромни размах народно-ослободилачке борбе грчког народа онемогућивали су остварење таквих планова на Балкану.
Контрареволуционарни удар Титове банде империјалистичких шпијуна и убица, продаја наше земље америчким потпаљивачима рата, забијање ножа у леђа грчкој демократској армији, дало је империјалистима могућности да приступе ковању планова за стварање система организоване агресије на подручју Балкана, а тиме и Средоземног мора.
Непуних десет дана пре заседања министара војних ресора и начелника генералштабова земаља Атланског пакта у Хагу, у Атини су се састали амерички амбасадор у Москви Кирк и амбасадор САД у Београду Ален. Дипломати су стигли у Атину у пратњи војних и политичких „саветника“ и „експерата“, а конференцијама је присуствовао и претставник америчког министарства иностраних послова, Мајрон Блек.
Ова конференција америчких дипломата изазвала је нарочиту пажњу империјалистичке штампе, која отворено пише, да су Ален, Кирк, Блек и њихови „експерти“ расматрали питање стварања „осовине“ Београд-Атина, тј. закључења војно-политичког савеза титофашиста са грчким монархофашистима.
У вези са тим питањем грчки лист „Елефтерија“ каже, да је Ален имао у Београду вишечасовни разговор са Титом, од кога је добио поруку за грчку владу. Чим је стигао у Атину, Ален се састао са грчким министром иностраних послова. Грчки лист „Махи“ примећује, да је „Југославија данас постала центар интереса САД на Балкану.“
Припремање војно-политичког савеза Београд-Атина, пише западна штампа, значи у ствари приступањња формирању основног дела толико ишчекиваног Средоземног пакта, логичног наставка и допуне Атланског пакта.
Службена саопштења о атинским разговорима „доларских“ дипломата јасно указују на чињеницу, да потпаљивачи новога рата користе своје агенте титофашисте и грчке монархофашисте за стварање нових центара империјалистичке агресије на Балкану и у Средоземљу.
„Осовина“ Београд-Атина значи увлачење Југославије у злогласни Атлански пакт, значи претварање наше земље у плацдарм империјалистичке агресије, значи продају наших радних људи империјалистима као „топовско месо“ за амерички напад на најбољег пријатеља југословенских народа, на моћни Совјетаки савез…“ (Види: „Нова Борба“, бр. 6. (35), 8 април 1950, Орган југословенских комуниста-политемиграната у НР Чехословачкој; Никос Захаријадис, Стварање осовине „Атина-Београд“ опасност по мир, „Напред“, Орган југословенских комуниста-политемиграната у НР Бугарској, бр. 12 (29), 15. јул 195; Титова клика даје нове и нове концесије америчким монополистима, „За социјалистичку Југославију“, Орган југословенских комуниста-политемиграната у СССР, број 13, 5. октобар 1949; Амерички официри као „инстуктори“ Југословенске армије, „За социјалистичку Југославију, Орган југословенских комуниста-политемиграната у СССР, бр. 13.Х.1949; Титова фашистичка влада приступа Средоземном пакту, „Под заставом интернационализма, Орган југословенских комуниста-политемиграната у НР Румунији, бр. 11, 15.Х1949; Шпијунске везе титоваца и англо-американаца, „Под заставом интернационализма, Орган југословенских комуниста-политемиграната у НР Румунији, бр. 10, 1.Х.1949. Титова клика је одавно издала интересе народа Југославије, „Под заставом интернационализма, Орган југословенских комуниста-полтемиграната у НР Румунији, бр. 10, 1.Х.1949, Управљачи Југославије – агенти обавештајне службе САД, „Под заставом интернационализма, Орган југословенских комуниста-политемиграната у НР Румунији, бр. 10, 1.Х.1949…).
Такође, не улазећи даље ни у какве друге коментаре, цитирали бисмо чланак Н. Лорана, који је објављен под насловом „Подјармљивање Југославије од стране англо-америчких империјалиста“, који у скраћеном обиму гласи…
Н. Лоран:
ПОДЈАРМЉИВАЊЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ ОД СТРАНЕ АНГЛО-АМЕРИЧКИХ ИМПЕРИЈАЛИСТА
За 26 март ове године у Југославији су одређени „избори“ за Народну скупштину. Основни циљ тих избора јесте да се замаскира фашистичка суштина режима клике Тита-Ранковића. Припрема за „изборе“ спроводила су у условима гестаповског терора и разуларене демагогије. За обезбеђење „поретка“ за време избора мобилисано је 700 хиљада полицајаца и десетине хиљада жбира државне безбедности. У току припреме за изборе олош Волстрита- поглавник фашистичке банде Тито и његови доклавници – држали су говоре у којима су под плаштом фразирања о „домократији, слободи и социјализму“, покушали да сакрију крајње тешко, управо катастрофално стање економике Југославије и њену потпуну зависност од англо-америчких империјалиста. Овим „изборима“ титовци још једанпут раскринкавају себе као експоненте буржоазије, као англо-америчке шпијуне и фашисте.
Политика фашистичке клике Тита-Ранковића у потпуности је усмерена на подржавање планова америчких потпаљивача рата. Београдски управљачи, испуњавајући наређења својих господара, чине све могуће да претворе Југославију у војни плацдар, а југословенске народе у топовско месо. Али то за титовце није нова ствар, јер се они већ одавно налазе у служби енглеске и америчке шпијунаже. Као што је познато, за време другог светског рата Титова банда била је повезана са англо-америчким империјалистима, добијала од њих одређене задатке и одговарајућу помоћ. Сада пак, титовци не скривају то. Иступајући 18-ог фебруара ове године у Ужицу Тито је цинички изјавио, да „смо ми за време рата од Запада добијали велику помоћ“.
Англо амерички империјалисти сада отворено подржавају клику Тита-Ранковића. За кратко време титовци су већ добили два америчка зајма у износу од око 50 милона долара. Та помоћ са Запада добија се такође по линији развијања трговинских веза и указивања војне подршке југословенским фашистима. Већ сада, уједно са другом робом, из САД у Југославију се лиферују авионски мотори, радио апаратура, авионски делови и други војни материјали. Између САД и Југославије закључен је споразум о ваздушном транспорту, у Југославији се граде нови аеродроми преуређују се стари, граде се касарне и друмови који воде према границама земаља народне демократије.
Истовремено, под надзором америчких војних саветника, повећава се бројност армије, полиције, специјалних пограничних јединица, и врши се њехова нова предислокација. Армија, пограничне и специјалне јединице порасле су у 1949 години, у поређењу са 1948 годином, отприлике за два пута. Економски, финансијски и војни амерички саветници
изучавају материјалне и људске резерве и могућности Југославије за будући рат.
У сагласности са директивама англо-америчких империјалиста клика Тита-Ранковића претворила је Београд у амерички центар шпијунаже и антикомунистичке пропаганде. По налогу Волстрита београдски управљачи воде дивљу, чудовишну, клеветничку пропаганду против Совјетског Савеза и земаља народне демократије, служећи се најгнуснијим измишљотинама позајмљеним из арсенала хитлероваца.
Претварање Југославије у војно-стратешку базу америчког империјализма захтева и преуређење њене економике у сагласности са антисовјетским, антидемократским и војним плановима САД и Енглеске. Услед тога клика Тита-Ранковића активно наставља са политиком ширења и јачања снага капитализма унутар земље. Државна индустрија престала је да буде народно добро и служи америчкој фирми Тито и Ко., као параван за капиталистичку експлоатацију трудбенички маса. Најважнији заводи и рудници прелазе у руке англо-америчког монополистичког капитала. Буржоаски економисти, који раде за клику Тита-Ранковића, уз помоћ англо-америчких „саветника“ разрађују такве „планове“, који се уопште не базирају на унутрашњим финансијским и техничко-економским могућностима, већ полазе од зависности економике Југославије од САД и Енглеске…
Англо-америчка штампа их подржава. Тако је енглески часопис „Трибјун“ 9 марта ове године писао: „Југословенска економика се налази сада на најнижем нивоу… Само ефективна помоћ од стране западних држава може извући Југославију из садашњег тешког стања…“ (Види: Н. Лоран, Подјармљивање Југославије од стране англо-америчких империјалиста, „За социјалистичку Југославију“, Орган југословенских комуниста-политемиграната у СССР, бр. 12 (35), 30. март 1950).
koja si ti AVETINJA
Ovaj tekst je kontraproduktivan „srpskim interesima“!
Pa evo 3 dekade slušamo pljuvanja po Crnogorcima, CG I Titu!
„Komunizam“ i socijalizam, su cvijeće, po kojem sada pomamljeni velikosrpski šovinisti urnišu i
kukumavče!
Crnogorska nacija i narod su odredili svoje
svjetonazore i agendu budućnosti!
Horovođe prekrajanja istorije sami sebe zapliću!
Ima Simović pravo autonomije svojih odluka, koje su legitimne i podržane!
Naime dosta je bilo plaćenog „davanja“, na koje se
prigovaralo, napokon je i to „prepoznato“ i
spriječeno! Bravo Simoviću!
Što se tiče „srpskog korpusa“ IN4S, ne treba da se obraća „građanima CG“ (ne-srbima) , jer Mi smo lojalni vlastima CG, ma se i ne slagali sa svim odlukama ili čaki i ne glasali , ili bili apolitični!
Da, nećemo pod Srpsko-Rusku kapu!
Sami biramo prijatelje i politike !
Dakle sikter neprilagodljivima …..
Koga je uopšte briga za „hegemone“ i intereždžije
iz Singidunuma?
koja si ti AVETINJA