Крвави сукоб кавачког и шкаљарског клана: Плаћена убиства коштају више од милион евра

У борби против црногорских кланова важно је побољшати интегритет не само у полицији, већ и у судовима, тужилаштву и безбједносним обавјештајним агенцијама, оцијенила је Глобална иницијатива за борбу против организованог криминала (ГИ-ТОЦ) у новој анализи о организованом криминалу на Балкану.

Та анализа посвећена је процјени даљег развоја догађаја у сукобу кавачког и шкаљарског клана. Глобална иницијатива наводи да је за нека плаћена убиства у том мафијашком рату плаћено преко милион евра, а указује и да су водећи чланови ових кланова сада ван балканских земаља.

Шкаљарски и кавачки кланови су моћне криминалне организације из Црне Горе које се баве глобалном трговином кокаином. Њихов крвави сукоб довео је до смрти више од 60 људи од када је започео 2015. године. Неколико кључних чланова је или мртво или у бјекству или у притвору, што би могло да утиче на односе моћи кланова и њихов удио у илегалном пословању“, истиче се у анализи Глобалне иницијативе за борбу против организованог криминала.

Ова анализа процјењује да ли ће се сукоб наставити, који клан ће бити боље позициониран у илегалној трговини кокаином и какав би утицај будући институционални напори могли да имају на незаконите активности кланова.

„Неколико кључних чланова је или мртво или у бјекству или у притвору, што би могло да утиче на односе моћи кланова и њихов удио у илегалном пословању. Овај чланак процјењује да ли ће се сукоб наставити, који клан ће бити боље позициониран у илегалној трговини кокаином и какав би утицај будући институционални напори могли да имају на незаконите активности кланова“, пише у анализи Глобалне иницијативе за борбу против организованог криминала.

Како се истиче, црногорски кавачки и шкаљарски кланови су некада били дио веће криминалне организације, которског клана, формираног 2010. године.

„Которски клан је наводно био повезан са операцијама трговине дрогом злогласног нарко боса Дарка Шарића. Након Шарићевог бјекства као одговор на полицијску операцију 2009. године, которски клан је наставио са радом. Међутим, убрзо су се појавиле размирице између чланова јер више није постојала јасна хијерархија“, пише у анализи Глобалне иницијативе за борбу против организованог криминала.

Истиче се да се прва борба унутар которског клана десила се 2012. године, али да се коначан расцјеп догодио 2014. године у Валенсији, Шпанија, због посла са кокаином.

Тада је, пише у иницијативи, наводни вођа которског клана, Јован Вукотић, вјеровао да је други припадник клана, Горан Радоман, покушао да прода 200 килограма кокаина без његовог знања.

„У фебруару 2015. године, Радоман је убијен у Београду, Србија, чиме је постао прва жртва крвавог сукоба који је раздвојио которски клан на шкаљарску и кавачку фракцију. Вукотић је имао кључну позицију у шкаљарском клану до септембра 2022. године, када је убијен у Истанбулу. Турска полиција сумња да припадници кавачког клана стоје иза његовог убиства. Против Вукотића је спроведено шест поступака због злочина који укључују удруживање ради вршења кривичних дјела, покушај убиства, подстицање на убиство и утају пореза“, у анализи Глобалне иницијативе за борбу против организованог криминала.

Како се истиче, Радоје Звицер се сматра вођом кавачког клана. Он је више пута био мета шкаљарског клана, а траже га и судски органи Србије и Црне Горе, који су за њим издали међународне потјернице, а против њега се воде најмање четири кривична поступка.

„Црногорско тужилаштво га је оптужило за формирање кавачког клана као групе умијешане у убиства, трговину дрогом, проневјеру и изнуду“, наводи се у Глобалној иницијативи за борбу против организованог криминала.

Велика вјероватноћа да кланови одржавају свој посао са кокаином

Црногорски кланови су као предузећа, гдје неки чланови или сарадници дјелују као инвеститори, обезбјеђујући средства за куповину кокаина у Јужној Америци. Други су извођачи и подизвођачи одговорни за паковање, транспорт и продају кокаина у Европи. Њихова предност је у доказаној међународној логистичкој мрежи за куповину и дистрибуцију. Иако је сукоб међу клановима генерално ослабио ове криминалне групе, неки кључни чланови су и даље на слободи и показали су отпорност захваљујући својим финансијским ресурсима и способности да обезбиједе политичку заштиту, пише у анализи.

Истиче се да је посао са кокаином златна карта од које шкаљарски и кавачки кланови неће одустати и понуда и потражња за кокаином расту.

„Пошто је овај посао профитабилан, кланови ће наставити трговину, блокирајући појављивање других играча. Изгубљени ресурси ће се допуњавати кроз нова партнерства са другим криминалним групама или из сопствених редова, који нису занемарљиви – процјењује се да шкаљарски и кавачки кланови имају по 105 и 140 чланова, тим редом. Они ће наставити да пажљиво прате политичке догађаје и бирају политичаре који су вољни да користе њихов новац за личне или политичке интересе. Недавно насиље у Еквадору можда чак помаже клановима да учврсте свој положај у трговини дрогом“, наводи у анализи Глобалне иницијативе за борбу против организованог криминала.

Крваво ривалство ће се наставити

У анализи се наводи да је помирење након седам година сукоба мало вјероватно, посебно када су нека од убистава почињена пред члановима породице.

„Поред тога, нико није довољно моћан да смири или растури ове кланове. Сукоб ће остати, али број убистава се неће повећати због њихових трошкова – постоје извјештаји да циљана плаћена убиства ривала коштају више од једног милиона еура. Поред тога, неке од главних мета су већ убијене. Они који су још увијек на слободи или у бјекству биће пажљивији у погледу својих кретања и комуникација и уложиће више у заштиту. Такође постоји ризик да ће ангажоване плаћене убице бити убијене како би се спријечило њихово потенцијално свједочење на судовима. Члан кавачког клана и наводни плаћени убица, Игор Манчић, убијен је јануара 2023. године у Љубљани, Словенија“, наводи се у Глобалној иницијативи за борбу против организованог криминала.

Како се у анализи истиче, вјероватно је да ће се припадници сакрити ван Балкана, посебно ван Србије и Црне Горе, гдје су познати полицији.

Када бирају локацију за скривање или вођење посла, криминалци прикупљају информације о политичкој клими и осигуравају довољну заштиту подмићивањем званичника сектора безбједности. Они имају тенденцију да бирају земље у којима је корупција релативно висока, попут Грчке, гдје има мање људи са Балкана и где међународна полицијска сарадња није развијена. Неки чланови су изабрали да се сакрију у Украјини. Тамо су се догодили покушаји убиства, који су вјероватно укључивали високе полицијске званичнике. До сада нема показатеља да су црногорски криминалци радили ни у Украјини ни у Русији, али ако се тамо скривају, то би могло представљати нове пословне могућности, наводи се у анализи.

Мијењање среће

Како се наводи, до 2020. године изгледало је да кавачки клан побјеђује у рату, а био је и боље позициониран у послу са кокаином, а високи припадници шкаљарског клана били су убијени, док је наводни вођа кавачког клана преживио покушај убиства у Украјини.

„Постоје сумње да ухапшени чланови могу несметано да раде иза решетака у Црној Гори, што је показала конфискација мобилних телефона скривених у њиховим ћелијама у јуну 2021. и новембру 2022. године. Иако је вођа шкаљарског клана убијен 2022. године, моћ се помјерила у њихову корист низом хапшења припадника кавачког клана 2021. и 2022. године и издавањем међународне потјернице против особе за коју се сумња да је њихов вођа. Суђења припадницима кавачког клана у Србији, Црној Гори и Словенији ослабила су њихов положај у редовима органа за спровођење закона и царине. У међувремену, нека лица за која се вјерује да су блиски сарадници шкаљарског клана, као што су Филип Кораћ и Лука Бојовић, више нису у била притвору. Брат убијеног вође шкаљарског клана, Игор Вукотић, наставља да избјегава правду упркос томе што је издата потјерница против њега 2018. године“, пише у анализи Глобалне иницијативе за борбу против организованог криминала.

Како се истиче у анализи, чини се да тренутна ситуација фаворизује шкаљарски клан, упркос чињеници да су током сукоба претрпјели значајније жртве и били оптерећени међународним потјерницама – што је додатно повећало неједнакост која је већ постојала усљед мањег броја њихових припадника.

„Будући баланс моћи дијелом зависи од нивоа договора између црногорских и српских припадника шкаљарског клана, али углавном од тога ко је бољи у управљању трговином кокаином и обезбјеђивању личне безбједности и политичке заштите како се сукоб наставља. Он зависи и од будућег утицаја Дарка Шарића у кокаинском бизнису“, пише у анализи.

Успјешан одговор зависи од институција кривичног правосуђа

У анализи у Глобалне иницијативе за борбу против организованог криминала наводи се да и учинак кривичног правосуђа у Црној Гори и Србији отежава борбу против активности кланова, те да судски поступци трају дуго.

„Оптужени су у бјекству, а мало је свједока који сарађују, што значи да је тешко доказати оптужнице на суду. Чланови нижег ранга, који углавном дјелују као курири, преузимају одговорност у замјену за новчану надокнаду и правну заштиту. То је супротно ономе што се дешава, на примјер, у САД и Румунији, гдје се чланови кланова ефикасније процесуирају“, истиче се у анализи.

Како наводе, четири фактора ће обликовати институционални одговор на кланове.

„Прво, резултати сарадње Србије и Црне Горе са страним кривично-правним институцијама. Друго, да ли се Скy ЕЦЦ комуникације сматрају прихватљивим као доказ на суду. Треће, да ли високо рангирани чланови имају информације које се могу користити за сузбијање тероризма, које могу да пруже у замјену за блаже казне. И на крају, коришћење информација које чланови кланова имају о могућој умијешаности политичких актера могла би да им омогући да раније изађу из притвора или да успори судске процесе“, истиче се у анализи.

Наводи се да ако се комуникације из апликације Скy ЕЦЦ искључе из судских предмета, вјероватно је да ће већина оптужби против осумњичених чланова клана бити одбачена, те да ће то само ојачати кланове.

„У будућим истрагама, органи спровођења закона би требало да се ослањају на више од само Скy ЕЦЦ-а и да раде на обезбјеђивању нових доказа и свједока. Судије ће вјероватно инсистирати на више доказа од комуникација, као што је приказано у предмету против полицијског инспектора у Србији који је пружао повјерљиве полицијске податке трећим лицима у замјену за новац. У том контексту, органи спровођења закона у Србији и Црној Гори би требало да наставе да учествују у међународним истрагама“, наводи се у анализи.

Како се истиче, требало би да имају више заједничких истражних тимова, да паралелно врше истраге и да заједно контролишу испоруке.

„Правосудна сарадња путем узајамне правне помоћи је од кључне важности јер је то једини начин да се обезбиједи пуна доказна снага на суду. Додатни прикривени исљедници – по могућности страни држављани – и домаћа обука могли би да помогну у постизању резултата. Требало би обновити прошле разговоре о балканском налогу за хапшење – поједностављеном прекограничном поступку судске предаје – за кривично гоњење или извршење казне затвора или налога за притвор. Такође постоји потреба за побољшањем интегритета, не само у полицији, већ и у судовима, тужилаштву и безбједносним обавјештајним агенцијама. Могло би да буде корисно пружити подршку бугарској иницијативи за креирање мреже за унапријеђење регионалне сарадње јединица унутрашње безбједности“, наводи се у анализи Глобалне иницијативе за борбу против организованог криминала.

РТЦГ

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: