Крвави Васкрс 1944. : Савезничко бомбардовање Београда које је српску престоницу завило у црно

Тог 16. априла 1944. године, 600 бомбардера полетело је из Фође са југа Италије. Била је недеља, био је Васкрс, био је то дан када је Београд завијен у црно. Био је то тад који ће остати упамћен као Крвави Васкрс 1944.

У 11:56 небо над српском престоницом било је испуњено савезничким авионима Б-17 под командом 15. америчке ваздушне армије. Београђани су им махали мислећи да се враћају из борби са немачким трупама.

Само тренутак касније, одјекнуле су прве детонације, а ужас је избрисао осмехе са лица људи на улици који су панично покушавали да нађу заклон. Хиљаде њих никада се нису домогли спаса од 2.739 тона бомби које су савезници сручили над град.

Бомбе падале и на војне циљеве

Уместо да бомбардују нафтну рафинерију у румунској Плоешти и тако пресеку снабдевање горивом немачких трупа, „летеће тврђаве“ сејале су смрт по Београду. Жртве су се налазиле на сваком кораку.

У ратним дневницима америчке ваздушне армије тога дана забележено је:

„Мисија на Плоешти напуштена услед густе облачности над циљем. Гађане секундарне мете у Београду, аеродром, ранжирна станица и фабрика авиона. Извештаје поднело укупно 178 посада. Бачено је више од 500 тона бомби. Изгубљена два авиона, Б-17 „Ел Диабло“, серијски број 42-32065 из 99. групе, Вилијам Хендрик пилот, 2 заробљена, 8 погинулих, и Б-24 Литл Исус, серијски број 42-52395, из 461. групе, погођен из ПВО топова, срушио се у близини Београда, пилот поручник Флојд В. Водард.“

Званично, као легитимни циљеви наведени су колосеци Београд-Сава, Земунски аеродром, фабрике авиона Рогожарски и Икарус, фабрике Данубијус, Змај, Телеоптик, земунска железничка станица и аеродром. Међутим, поред ових циљева на Крвави Васкрс 1944. бомбе су пале на породилиште „Краљице Марије“ у Крунској улици, данас је то Студентска поликлиника, Бајлонијеву пијацу са ближом околином где је живот изгубило 200 људи, као и Каленићеву пијацу. Бомбардована је Палата Албанија у којој је погођено склониште у коме су на месту погинули сви који су ту били сакривени, а истовремено су Теразије практично поравнате са земљом. На мети су били Технички и Правни факултет, више болница, међу којима и она у којој су се налазили на рехабилитацији болесни српски заробљеници из Немачке. Страдала је црква Александра Невског, Централни хигијенски завод, Дечија болница, Дечији диспанзер, Болница за заразне болести, Дом слепих, Ортопедски завод, Државни дом за мушку децу, Државни дом за женску децу, два дома за децу српских избеглица из НДХ…

„Према поузданим обавештењима Врховне команде Југословенске војске, на Београд је пало 1.457 бомби првог и другог дана православног Васкрса. Порушено је укупно 687 зграда, а 20. априла је у рушевинама пронађен 1.161 леш. Број тешко повређених био је 1.468“, пише у радиограму упућеном 21. априла у Лондон.

Прави број жртава никада није утврђен. Спекулише се да је било између две и 20 хиљада убијених, али оно што се поуздано зна јесте, помало иронично, да су током Крвавог Васкрса погинула укупно 382 немачка војника.

Према броју жртава и материјалној штети Крвави Васкрс био је сличан немачком Бомбардовању Београда 6. априла 1941. године, а последице су биле видљиве и 70 година касније.

Зашто су савезници бомбардовали Београд?

Све околности које су довеле до Крвавог Васкрса у Београду ни данас нису најјасније. Бројне су спекулације о томе ко је тражио и желео да се Београд нађе под тако силовитим нападом савезнчких бомбардера. Док једни говоре да је све урађено према захтеву Јосипа Броза Тита, други говоре да иза свега стоји Дража Михајловић, а трећи спомињу Винстона Черчила.

Занимљиво, званични документи Балкан ер-форса, који је 1944. под британском командом 11 пута бомбардовао Београд и друге српске градове, и даље су под ознаком тајности.

С друге стране, британски обавештајац Мајкл Лиз, човек који се 1944. налазио у Јабланичком округу, својевремено је изјавио да се „Стаљин сигурно грохотом смејао док су савезнички бомбардери убијали Србе за рачун његовог пулена Тита“.

Овој верзији приче иде у прилог чињеница да је Би-Би-Си, на дан Крвавог Васкрса, објавио да су савезници на захтев маршала Тита бомбардовали Београд.

„Почетком априла 1944. Черчил је у Лондон позвао бригадира Фицроја Меклина свог изасланика код Тита, и Владимира Велебита, који је био Титов официр за везу прво с Немцима, а потом с Британцима. Они стижу у штаб генерала Вилсона, команданта Средоземља 15. априла, а већ сутрадан је први пут бомбардован Београд… Успостављена је координација између Балкан ер-форса, односно команде у Барију и мисија које су се налазиле при врховном штабу НОВЈ и главним штабовима република који су слали своје предлоге за бомбардовање о којима су одлучивали Меклејн и Тито“, изјавио је својевремено Милослав Смарџић, аутор књиге „Крвави Васкрс 1944“.

На другој страин бомбардовање важних војних циљева у Србији тражено је и од стране Југословенске владе у избеглиштву и војске Драже Михаиловића још 1942. и 1943. године. Априла 1944. они су тврдили да су савезницима сугерисали списак циљева за бомбардовање у Београду, а да је пристанак за све дао Слободан Јовановић, ондашњи потпредседник избегличке владе.

Све у свему питање је да ли ће права истина икада бити позната.

Споменик жртвама Крвавог Васкрса 1944

Спомен-гробље страдалих у савезничком бомбардовању Београда на Ускрс, 16. априла 1944. године подигнуто је 1966. на Новом гробљу.

Ауторка Спомен-гробља била је архитекта Милица Момчиловић. Према њеној идеји 15 мермерних плоча налази се на 11 озиданих бетонских хумки које подсећају на ровове у којима су примарно сахрањивани погинули. На посебним плочама исписана су имена 313 идентификаваних жртава и подаци о 78 неидентификованих мушкараца, 71 жене и 16 деце.

Извор: 011info.com

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: