Крвави злочини комуниста: Страдање породице Мандић, „Пасје гробље“ у Колашину
1 min read
"Пасја гробља" - комунистичка репресија
Пише: Миљан Станишић
Фељтон: Крвава зима на сјеверу: Злочини комуниста у срезу колашинском – „Пасје гробље“ (6)
У више наставака овог фељтона навео сам бројне монструозне злочине комуниста на Лугу крај ријеке Таре, названом „пасје гробље“, на којему је смрт нашло и по више чланова из једне породице. Од њих највише страдалих је било из породице Мандић из Крње Јеле, четири члана породице (Михаило Мандић са три сина: Машаном, Радосавом и Јованом). Навели смо да пор. Миљан Мандић, након што су протјерали комунистичко-партизанске снаге 25. фебруара 1942. године из Колашина, није хтио да правду за злочин узима у своје руке, него је рекао да ће то бити предмет послијератног суда, када би се организовало суђење за наведени и друге злочине.
Навешћемо и даљу судбину Миљана Мандића и његове породице, јер су комунисти 1947. године ликвидирали њега, а 1951. године и његовог четири и по годишњег сина, који је добио име по своме страдалом дједу Михаилу, чиме је употпуњена трагедија ове угледне, од комуниста многострадалепородице (што сам детаљније описао у књизи која убрзо излази из штампе „Братоубилачки и грађански рат у Црној Гори 1942. године“)
Миљан Михаилов Мандић је као одличан студент завршио Правни факултет. Служећи војни рок у школи резервних официра у Сарајеву, а на препоруку претпостављених официра, уписује се на Војну академију у Београду , коју завршава међу најбољима у класи и добија звање војно-судског официра, обављајући прије рата значајне дужности. Поручник Миљан Мандић је сматрао да је тринаестојулски устанак преурањен, али је у њему учествовао зато што је био огорчен стварањем назовинезависне Црне Горе и њеним одвајањам од Србије, 12. јула на Цетињу, тј. класичног италијанског протектората. Након преласка КПЈ надругу етапу револуције и методе масовних ликвидација оних које су они препознали као политичке противнике, прикључује се националном (четничком) покрету. Као способан официр у току рата је произведен у чин капетана, обављајући значајне командне дужности, међу којима и командант Колашинске бригаде. Навели смо да је Мандић у току рата спашавао многе, од чега сам навео свједочење Милована Чогурића, а било је и још таквих случајева. Међутим, нијесу се сви тако понашали као Мандић, па је познато да су у колашинском затвору многи страдали (било је то и из освете за злочине које су претходно починили комунисти). Након формалног завршетка Другог свјетског рата и преузимања власти од стране комуниста, многе познате личности нијесу се могле помирити с тим да живе у недемократском, комунистичком, диктаторском друштвеном уређењу, међу којима је био и капетан Миљан Мандић. Он је одлучио да остане у свом крају, чврсто вјерујући да ће државе западне парламентарне демократије онемогућити да у нашој земљи буде реваншизма, као и то да ће се одржати слободни парламентарни избори, на којима ће вриједности вишестраначке парламентарне демократије побиједити комунистичку диктатуру.
Међутим, како се то није десило, већ су комунисти наставили бруталне прогоне и убиства оних које су оквалификовали као „народне непријатеље“, иако је рат већ био завршен, Миљану Мандићу са сарадницима није преостало ништа друго него да се скривају, док се евентуано околности не промијене, или да покушају да напусте Југославију. Комунисти у његовом крају су мислили да је он живот окончао у одступници, и не помишљајући да се налази у њиховој близини. Одало га је то што су сазнали да му је жена Станојка трудна, па им је то био знак да се он налази негдје у близини. Станојку у поодмаклој трудноћи припадници Озне сузатворили и мучили да ода свога мужа, али у томе нијесу успјели. Према доступним подацима, акцијом хватања Миљана Мандића и осталих руководио је Јово Капичић. У пећини „Вратло“ са њим су били Драгутин и Јанко Илинчић, Миладин Кнежевић и Милорад Вуковић. Како се нијесу хтјели предати то је доведена родбина Мандића, Илинчића и Кнежевића, како би их они привољели да се предају, а у супротном да им служе као живи штит када буду упали у пећину „Вратло“, са намјером да их ликвидирају. Након мукотрпног путовања по великом снијегуи хладноћи у пећину су, у сутон, морале да уђу и мајка Миљана Мандића, Вукосава, његова супруга Станојка и кћерке Миланка (четири године) и Мира (двије године). Оне су им служиле као живи штит, па су приликом њиховог уласка у пећину то покушали да учине и они војници које су вође ове операције одредили да ликвидирају Миљана Мандића са дружином.
Како у томе нијесу успјели, већ је било и страдања војника, то су вође операције наредили да се пећина „Вратло“ минира великом и разорном количином експлозива. Од експлозије разорне моћи Мандић, Илинчићи и Кнежевић су страдали, док је правим чудом успио да се спаси Милорад Вуковић, који је касније убијен, јер га је издао кум који је био комуниста. У пећини су страдали и Миливоје Илинчић (отац Драгутинов и стриц Јанков), као и његова кћерка Мијојка, које су одредили да уђу у пећину. Миливоју су претходно вође операције дали пиштољ са задатком да убије Миљана Мандића, али Миливоје и Мијојка су радије изабрали смрт.
И поред трагедије породице Мандић, радост у њихову кућу је донијело рођење наследника пок. Миљана Мандића, Михаила. Међутим, ту није дошао крај страдању ове породице од комуниста, него су они имали план да прекину наследну лозу Миљана Мандића. Када је мали Михаило имао четири и по године, био се лакше разболио, па је одведен у болницу у Колашин, због повишене температуре. Како је он након неколико дана оздравио и требао да изађе из болнице, то су локални комунисти, затровани мржњом, приморали љекара Шоломона (Мађара јеврејског поријекла) да му убризга смртоносну инјекцију, од чега је дјечак умро (20. 10. 1951.), а он се због тога исповиједио у цркви, испричавши читав догађај и одселио се за Сарајево. Детаљан опис овог догађаја забиљежио је Михаило Ашанин („Вратло на ђавољем вретену“). Острашћени комунисти су играли и пјевали у вријеме сахране малог Михаила, и то у непосредној близини, како би што више мука задали од бола скрханој породици Мандић. Мира и Андрија Мандић су прије више од деценије, у име породице страдалих Мандића, поднијели кривичну пријаву против Јова Капичића, окривљујући га за страдање својих најближих. Али, судски епилог у вези са тим није угледао свјетлост дана, као ни за мноштво других комунистичких злочина, усљед тога што су њихови идеолошки наследници неокомунисти, наставили да и до данашњих дана владају на основу сличних и наслијеђених механизама власти.
И умјесто да се покају и извине занаведене злочине према породици Мандић (због политике својих претходника, чију политику братомржње баштине), они (ДПС-овско специјално тужилаштво, по угледу на Удбу и Озну) покрећу поступак против Андрије Мандића и осталих, са циљем да их стрпају, на правди Бога, у казамате. Али окреће се коло среће па један по један од њих иду тамо гдје им је и мјесто због својих непочинстава, па се надамо да ће тамо своје мјесто наћи и креатори монтираног и тзв. државног удара.
Како злочини никада не застаријевају тако се надамо да ће и неко ново независно, од партијских окова ослобођено тужилаштво покренути и питање злочина на „пасјем гробљу“, „Котор-јами“, „Кечиној јама“ и бројним другим, јер то захтијева и земаљска и Божја правда, како би се тиме помирили и живи и мртви и извукле поуке из тога ужаснога времена братоубилаштва, које нас као зла коб прати до дана данашњег.
Дакле, као први корак у оздрављењу овога друштва потребно је отворити тајна документа, архиве, досијее и утврдити истину о ужасном братоубилачком и грађанском рату (што до сада није био случај) како би се формирала свијест која би то спријечила (и да ниједан злочин не може остати некажњен) и онемогућила да било каква идеологија као што је била комунистичка, а потом и њени модификовани „montenegrinski“ ДПС продукт (који је пријетио новим братским погромима, али на срећу у томе није и неће успјети) подијели и посвађа житеље Црне Горе, тако да браћа, као тада, опет не дођу у искушење да поново кидишу једни на друге, већ да стварају друштво највећих степена демократских достигнућа.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Kako god, četnici su bili saradnici okupatora i to ništa ne može promijeniti!
Da, to ti je iz čitanke Edvarda Kardelja. Odrasti više čovječe, politički se opismeni, a i funkcionalno, i konqčno prerasti knjigu o dogodovštinama malog Jože, kog su Englezi proglasili petnaestim po redu diktatorom od postanka svijeta. Saradnici okupatora, domaći izdajnici i ostale floskule ostavi na raznim komunističkim plenumima koje su vam pratile tate lokalni doušnici udbe.
BJELOPOLJAC NE IZJEDNACAVAJ CETNIKE I USTASE MOLIM TE.USTASE SU BILI NAJKRVOLOCNIJI LJUDI U CITAVOJ EVROPI,PARTIZANI SU U SLOVENIJI POBILI 150 000 LJUDI BEZ SUDJENJA,A ZLOCINI SU POCELI OD 1941.G.VJERUJEM DA JE BILO I CETNICKIH ZLOCINA I SAMO O TOME SMO UCILI U SKOLI,A U INTERESU ,SADA SE VIDI LAZNOG ,BRATSTVA I JEDINSTVA USTASE NIKO NIJE NI POMINJAO I VECINU SU PACOVSKIM KANALIMA PUSTILI DA POBJEGNU UGLAVNOM U JUZNU AMERIKU.O ZLOCINIMA PARTIZANA NIKAD NI RIJECI,A STRADANJE PORODICE MANDIC LICNO MI JE POZNATO,A I OSTALIH VIDJENIH LJUDI KAO STO SU BRACA TADIC IZ PIVE ITD.SRBI SU BILI NA UDARU,A I DANAS SU TAKODJE U CG…..
Ne treba se zavaravati, djeca i unučad zlikovaca u službi Tita i Moša i dalje su prisutni u tužilaštvu i policiji zato se osjeća na svakom koraku zapah iz jama u koje su pobacani nevini jer su dželati ostali nekažnjeni na ovom svijetu.
Mali Mihailo … Koga je ponjela mengeleovska injekcija smrti, samo je još jedna stavka, njima je samo puki broj na smrtnom popisu Srba!
Ne obazire pašja sorta, potomci može bit’ i gori od roditelja krvnika, svaka im je dobra Srbina smrt!!!
Moramo da shvatimo Srbi, veli onaj gore … Da nam je svaka smrt Srbima dobra!???
I Mihajlova …
Pi pi, pi!
… Tugo!
I to danas živi među ljude!??? Hodi zemljom …
Boleština je njina, biće da je neizlječiva!
Pa ćemo mi opet, samo da nam se ukaže prilika, a hoće, Boga nema! … Sa ovakijema, svaka nam je budućnost ista ona prošlost!
Sa’će oni, samo što nijesu … Dočim priliku uvrebaju!
Neće im biti teško.
U krvi im … Svaka im je Srbinu smrt dobra. U račun im, dobar.
Rat je veliko zlo. Treba sve cinjeti da do njega ne dodje.
Stradali su i cetnici i partizani i komunisti i neopredijeljeni i nejac.
Nema porodice u nasoj zemlji u kojoj nije neko stradao . Koliko su Talijani, Njemci, folksdojceri ubili i sproveli u logore?
Najgore je sto su monstrumi smislili bratoubilacki rat i da se likvidiraju uceni, ugledni i neposlusni. To u raznim oblicima traje i danas, al to mnogi ne prepoznaju. Samo gude istu pricu : „cetnici i partizani“, ne videci u cemu je zamka za sve. Svi smo zrtve, svako ima svoju istinu i stradanje.
Dobro bi bilo da obradite ubacivanje preobucenih ustasa u partizanske uniforme i ubacivanje da cine zlocine dje mnogi pravi partizani nijesu shvatali u pocetku o cemu se radi. To se desavalo tokom rata, a posle kada su zauzimali pozicije i eliminisali prave rodoljube.
Vješto se zaoibilazi istina. Dosta laži je u ovom tekstu što se i očekuje kad je cilj autora da od četnika napravi rodoljube.
Jeste, u ovoj zemlji je udba zadužena za istinu.
Opet ti KUKADINE, nego što nego su bili rodoljubi, što su mislile komunjare, da će im neko okrenuti i drugi obraz, neko je morao početi prvi, a to ste bili vi jamari. Jedino kajanje kod vas takvih je što vaši predhodnici nijesu završili posao tada, iz vašeg ponašanja u sadašnjosti nama je jasno da ste itekako drski da isto pokušate ponoviti.
Kako te nije stid? Imas li trunku savjesti i svijesti?
У Загребу су 1943. године били Милован Ђилас, Владимир Велебит и Коча Поповић, на састанку са усташама и нацистима око договора о заједничкој борби проти Срба. Кочи је спремљена торта за рођендан. Ова фукарска делегација је пошла по налогу аустрогарског каплара Тита, шетала по центру Загреба руку под руку са усташама и њемачким фашистима. Од њих су добили оружје.
На засједању АВНОЈ-а, присутан је био и високи дужносник усташа, за шта постоје докази, као и за састанак у Загребу.
Претходно су Моша Пијаде и Миле Будак у Лепоглави потписали споразум усташа и комуниста о савезу против Срба. Иначе, Моша је имао црне тројке по Црној Гори и сам је убијао и вадио срце момцима по Дурмитору.
Пасје гробље је само један од злочина почињен у геноциду званом Лијева скретања, који је добио назив због убијања поштених комуниста, који нису хтјели да убијају браћу, кумове, родитеље … Након њих, клали су и убијали свештенике СПЦ, учитеље, жене, дјецу, домаћине …
Тито и Павелић су били двије стране исте медаље у заједничком учешћу у геноциду над Србима.
„Након формалног завршетка Другог свјетског рата и преузимања власти од стране комуниста, многе познате личности нијесу се могле помирити с тим да живе у недемократском, комунистичком, диктаторском друштвеном уређењу, међу којима је био и капетан Миљан Мандић. Он је одлучио да остане у свом крају, чврсто вјерујући да ће државе западне парламентарне демократије онемогућити да у нашој земљи буде реваншизма, као и то да ће се одржати слободни парламентарни избори, на којима ће вриједности вишестраначке парламентарне демократије побиједити комунистичку диктатуру.“
No coment…
Interesantno da se nigdje u tekstu ne spominje saradnja sa italijanima u borbi protiv partizana. Morate da shvatite da ste 1945 porazeni od partizana i rusa, cetnici i ustase zajedno ste bjezali
Dzabe ti to njima pricas, to nema ni stida ni srama koliko lazu i izmisljaju, jednostavno ignorisati i svaki kontakt sa njima prekinuti
Nakon što su sve pašje sorte nagrnuli na Srbe zafalili su još i Srbi na Srbe, nikad ga nije manjkalo …
Ubrzo su se srpski komunosatanisti proslavili krvavije pirom kroz srpske krajeve, mrtve trke sa ustašama i ostalom gamadi!
Srbi su se kako su znali i umjeli branili, svetili đe su stizali … Bila je to borba na život i smrt među poluđele Srbe ogrezle u bratomržnji!
Bolest je.
Koštala nas. Do u dane današnje!
Viđu samo te bolesne mržnje na “ četnike“, sto godina poslije, danas!??
Bez trunke razumnosti, empatije, kritičkog suda, pogotovo … Bezumlje je naše drugo ime!
Svejedno nam …
I ko je onomad krenuo nogu, zavrtio bezumno krvavo kolo međusob’ izguba?
Kako se zove onaj kome je borbeni program bio obračun sa komunistima i odbrana kutnjeg praga, a ko je onaj (ne)ČOVJEK kome je PARTIJSKI PROGRAM zapovedio OBRAČUN SA SRBIMA SAMO ZATO ŠTO SU SRBI??? Ko … KOJI JE ON?
I šta je konačni BILANS? Kako je ta opskurna priča o poluđelim Srbima OKONČANA? Što nam kaže RAČUNOVODSTVO SMRTI???
Račun, što nam on kaže?
Koga je to više, najviše na smrtnom popisu, ako nije Srba koje je ubijao ko je stizao, a stizao je, malo bilo, nema nama smrti bez nebrata srpskoga!
Zna li neko, ima li kakvog zvaničnog “ četničkog“ štabskog dokumenta koji NAREĐUJE da se pomori sve komunističko, da se “ ne obazire na na djecu, žene … „, sve ih pod nož, ima li ga????
A nesoji, pašja sorto đavolja traga, potomci dželata! ČekaTe li to novu neku priliku da nastavite đe su vam oči stali? Paščad bolesna!
… Protivan i jednima i drugima bez obzira na stepen krivice, svejedno je komunosatanistička neuporediva … Pošljedica teže one bolesti!
Da se i može razumjeti ratno ono doba, a ne može, što ćemo sa poratnim, u miru krvavim orgijanjem đavolje nahočadi od slovenačkih jama unaokolo, pa kroz Srbiju od grada do grada, svakoga joj sela i zaseoka! U MIRU! ??? Koji je Srbima presudio za duga vremena …
Protivan … Zgrožen tom bolesnom međusrpskom krvavom zađevicom koja nam i danas jednako viši nad glavom!
Zgrožen Vr(hu)mcem bjelopoljaca crnoga obraza, patološke mržnje na Srbe DANAS!???
Zgrožen nama onda, nama danas, jednako!
Pomoći nama nema Srbima.
Svaki nam je drugi neki neprijatelj melem na bratsku ranu!
Lakše nama smrti …
Zamisli da su se borili protiv „Partizana“ koji su pravili pasija groblja?!Prosto me čudi da neko može da se udruži s nekim da bi se borio protiv egzekutora i svaštočinja Jova Kape koji je silovao žene po Golom Otoku, Milovana Đilasa, tate pasijih grobalja, Moše Pijade koji je pobio pola Durmitora i slične krvoločne bande koji su cvijet komunista koji su se mučili 4 godine i pravih patriota posle rata pobili i poslali u logore, rasturili i iskopali im porodice, u crkve ugonili stoku, posjekli sve intelektualce i viđene ljude na početku rata… I zaista čudi takvo ponašanje, ko je mogao da se udruži s Italijanima da bi se borio protiv tako divnih ljudi?!! I molim te prekini svaki kontakt sa normalnima, kao svaka trula jabuka, to ti je jedino suvislo što si rekao.
Ko laže možemo vidjeti danas na osnovu vas potomaka jamara, koji i danas baštinite komunjarsku ideologiju. Danas vi njihovi potomci valorizovani u DPSu, SNPu, SDu, URI, SDPu podržavate naciste i njihove zapadne mecene da se zahvalite Rusima jer su vam pomogli u borbi protiv četnika, a mi potomci četnika stojimo na strani Rusije, kada ste toliko ispravni i časni a što svoje saborce poslaste na Goli Otok. Od srca pjevate ustaške pjesme i divite se njihovim koljačkim dostignućima kroz Tompsonove pjesme. Vi potomci jamara pozdravljate i otpozdravljate ustaškim i nacističkim pozdravima. Da se zahvalite Rusima što su nas sve kroz istoriju pomagali koliko su mogli i kad su mogli. Pa i kad su griješili nijesmo im zamjerali toliko da bismo od jeda bili protiv njih, a vi stadoste uz germane protiv njih. Na Antu Pavelića atentat izvrši Blagoje Jovović, Bjelopavlić, četnik, pripadnik JVuO, a neki Titov udbaš. E pa sad ko laže, i kome će se laž vratiti vidjećemo u vremenu koje dolazi. Zločin je zločin, kriv je svaki onaj koji je nevino čeljade lišio života. Onaj koji se osvetio nad zločincem ma koje on vjere, nacije i uvjerenja bio nije kriv, jer smo mi svi ljudi i nijesmo sveci.