Куда идеш, Црна Горо?
Црна Горо, ти си била
Од давнина земља света
Постојбина горских вила
Ђе се крвник, с пушком срета.
Ти никада ни пред киме
На кољена не хтје пасти
Држала си одувијек
До образа и до части!
На бранику твоме храбро
Јунаци су многи пали
Носила си име славно
СРПСКОМ СУ ТЕ СПАРТОМ ЗВАЛИ!
На тебе су ишле војске
Из Азије и Европе
Али своје земље никад
Не даде им једне стопе.
Кроз твоје је горе громко
Од пушака плотун јеча
Чак и онда кад је Турчин
Пред бедеме стајо Беча.
Ни пред ким се не покори
Без отпора и без гласа
Сретала си на нож оштри
Ћуприлића и Латаса.
Јер понизно никад не хтје
Да крај нечих клечиш скута
Твоја сабља посјекла је
И Смаила и Махмута!
У своју си историју
Уградила крв и сузе
Храброшћу си задивила
Бонапарту и Французе.
И Поћорек на Србију
Када крену преко Дрине
Ти истури срце храбро
Против моћне царевине!
И тада си бројем својим
Била мала и нејака
Ал’ на твоме пријестолу
СЈЕДИО ЈЕ ЦАР ЈУНАКА!
И у земан сва Европа
Кад дрхташе од фашизма
Ти недаде да те гази
Хитлерова моћна чизма!
Испред Москве кад се свете
Вијорио крст кукасти
Ти си и тад гордо стала
На бранику своје части!
На сабљу си и на пушку
Срела многе освајаче
Вазда била против оних
Што народе друге тлаче!
Али има већ одавно
Мене тмурне мисли море
Чини ми се нема више
Оне старе Црне Горе.
Још облаке Ловћен пара
Дурмитором вјетар вије
Море хучи, тече Тара
Ал’ времена старих није!
Да ли су нас уздрмале
Ратне кризе или врења
Чини ми се нема више
Старе славе и поштења.
Или нам је страх од нечег
У грудима понос смрска
Сад нас зову МОНТЕНЕГРО
А били смо СПАРТА СРПСКА!
Постадосмо поданици
Америке и Запада
Злијем путем без повратка
Кренула је наша влада.
Са Косовом, српском роду
Задали су тешку рану
Мјесто према светој Москви
Окрећу се Ватикану.
Углед Црне Горе руше
Рад сопствених интереса
Не марећи што их Његош
Гледа озго са небеса!
С душманима нашијем се
Без имало друже срама
Од Русије и од Срба
Дражи им је Еди Рама!
Од помисли саме на то
У души се нешто смрачи
По Црној се Гори шета
И зликовац Хашим Тачи.
Окрећу се пут Лондона
Пут Берлина и пут Беча
Мрска им је Америка
Од Русије свете преча!
И у мрежу смртоносну
С ђаволом се црним плету
Што глад, болест и ратове
Шири свуда по свијету.
Ђе год њина сјенка падне
Појаве се страшне слике
Руше владе и државе
Убијају предсједнике.
Крв започне одма тећи
Ђе уплету своје прсте
Над њиховим недјелима
Анђели се божји крсте.
Војска њина куда прође
Ту завлада зло и тама
Бог са неба још их куне
Због судбине Вијетнама.
Народима многијем су
Ископали гробну раку
Сијали су смрт стравичну
По Либији и Ираку!
Садама су великога
Објесили кано кера
Ради пара и рад нафте
Убили су Муамера.
Са њихових мрских лица
Већ давно је пала маска
Проклињу их рушевине
Триполија и Дамаска!
И Слободан Милошевић
У клетом је умро Хагу
Само зато што не хтјесмо
Покорит се црном врагу!
На закон се позивају
Веле да су демократе
А народи многи због њих
У мукама тешким пате.
И с Косова сваке ноћи
Тужно јече реска звона
Стари српски манастири
Куну Блера и Клинтона!
У сновима својим често
Још крваве видим слике
Чујем звуке авиона
Разнесених људи крике.
Видим куће и мостове
У ваздуху како лете
Цак и дјечја игралишта
Њихове су биле мете.
Бог са неба судиће им
За сва ова срамна дјела
За невину српску дјецу
Што су само живљет хтјела!
Пред њиме ће испаштати
Мог народа, сваку рану
И платиће за Милицу
За Бојану и Снежану!
Гдје животе дјеце наше
Авионске бомбе жању
Убили су без милости
И Стефана, Марка, Сању!
Мирослава, Оливеру
И малену Јулијану
Бомбама су разнијели
У крвавом једном дану!
Од снова ме тијех клетих
Често хвата јад и страва
Сто анђела маленијех
У гробнице хладне спава!
Ја знам и вас браћо моја
Да гробови боле њини
А никад нам не рекоше
Ни опрости, ни извини.
Но војнике зову наше
Да за корист њину гину
У крвави Авганистан
У Сирију, Украјину.
Да за њине интересе
Крваримо бајонете
Да с пушкама јуришамо
На бедеме Москве свете.
Кад год помоћ требаше нам
Русија је била прва
Да је не би, већ одавно
Не би нам се знало стрва!
А ми нашој заштитници
Окрећемо данас леђа
Та мисао у души ме
Љуто боли и вријеђа!
Па свак’, ко нас на њу хушка
Историје нек се сјети
Да га озго са небеса
Не прокуне Петар свети!
Црногорац, док је себи
Неумрлу славу ствара
Више но у самог Бога
У руског је гледо цара.
Вјековима од душмана
Штитили су нашу земљу
Наша срца, куцала су
Гледајући према Кремљу.
Један дио те љубави
Сваки од нас, чува у се
Нема тога Црногорца
Да не воли браћу Русе!
Зато вам је све узалуд
Свака прича, моћ и паре
Кад из наших срца грми
ВОЛИМО ТЕ РУСКИ ЦАРЕ!
Аутор: Славко Перошевић
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Maka mika, baka buka,
tuti maki, e moj Maki.
Mara bara, bara Mara,
tutu ba, babari,
piki muki, baki caki.
Bus, bus, bus, mali trus,
bas, bas, bas, mali tras.
Cakarika mali bika,
cakaraka mali Baka.
Ово је већ блиско традицији Ђорђа Марковића Кодера.
Ево:
Ah! o goro, lišila se lada.
Unutrica trenni vispriptica,
Urevica Žubor ‘tiburčića,
I sitnica Majkine dušice
I dosad su odlazili druzi,
Ali nisu pomerili puta.
I ti, lovče, ptičja Žiznogono,
Dabogda ti iskočilo Zrnce
Ono zrnce, što ti pita srce.
Al’ sam tužna ja kratkoga veka
Zorica je naš sastanak splela
Ko Jesendan štono svede svilu
Veče nas je rastankom proklelo.
O Meseče! kazuj kratke pute,
Potočiću, di se drug moj bavi
— Di grlice gode iz Zvezdica
Oboreni u vodi grančica —
Zamutiću kljunom bistru vodu,
Požalku ću Suncu namenuti,
Oprosticu druga izgukati,
U bistracu Nebo ću zaneti
Razvaditi sve protivne senke,
Nek s’ vodica sa Zvezdama ljubi,
I odane grešno na Zemljici.
Pri priblišku prestolni blisticah,
Napiću se, život prekinuti,
Nek s’ rastanak grli sa sastankom,
I venčaju vedri Zraci s’ mrakom.
Tanka žico! žizni osnovico!
Preko tebe neravnice leti
Iz srdačke kideljak-cepuljak,
Po gorice nicku i pronicku
Čunčić plovi, što srdačku doji.
Žedno srce gorkom kapljom poji. —
Zar je takva grlice sudbina?
И слично…
Dobar Perosevic, dobar. Za malu dlaku, bolji Djuranovic. A i Nikola je ovu Turcinu dobro skrojio.
Sunce, sija kisa pada,
trava zeleni.
Ide Mara preko brda,
opsa sa, opsa sa.
Crna Goro majko nasa,
trala la, trala la.
Tvoja brda i doline
i kilometri plaza divnih,
sve hoteli do hotela,
Narod divan, djevojke posebno,
luka Bar i nosaci aviona.
demokratski front blago nama.
Zivjela sloboda, svaki dan, svaki dan.
Zivijo! .
Kralju…
Јако добро ломите синтаксу и хватате занимљив унутрашњи ритам духовне ишчашености, пуштате да свакодневна фразеологија посрне под бесмислом понављања и напрсне у грчу усиљеног достизања радости позом.
Рекао бих да вам поезија припада сасвим другој линији песништва уобличеног у оквирима црногорског сегмента културе народа, у односу на епски: Новица Тадић, Бећир Вуковић, рани Матија…
Само напред!
Narod divan, djevojke posebno,
luka Bar i nosaci aviona.
Milane i meni se svidja ovo sto napisa ovaj iz Komana.
Док Црногорци,када се све сабере,у оквиру НАТО пакта има више од деценије тренирају за учешће у активном обуздавању Русије,додуше чачкајући нешто око санитета и провијанта, ка и вазда,најљепши ваздух најљепше српске планине трепери јеком гусалах.
Да се најежиш.
Јебеш то што нам ђеца не уче српски,што их у школи трују лажима,што су Срби у ЦГ политички,економски и културно потпуно обезглављени,што умјесто да говоримо о српском народу у ЦГ сада већ још једино можемо да говоримо о Србима појединцима ,што је једина преостала институција око које се ти појединци са породицом данас могу окупити у већем броју,а за какав празник,јесте Црква.
Ни да је средњи вијек.
Нема се кад,је ли,од „поправљања“ Црне Горе .
Зато,није се чудити што писменијим Црногорцима напор уложен да се ток стварности преокрене на тај начин служи за спрдњу.Јер ако ћемо право,,а и чему би друго.
Један велики Србин би рекао:Књиге,браћо моја,а не звона и прапорце.
Свога посла!
Sto ne rece dobri pjesnik
Kad zategnu tanke strune
AJMO AJDE,SVI U NAPAD !!
Pa da svaki junak sune
Aha !
NATO-u su gace pune…
Jedan je Slavko,na ponos svim Uskocima!
Reče li naš vladika“pokolenja djela sude“,iza našeg Slavka će ostati njegove pjesme da oplemanjavaju sledeće generacije Srba,a šta će ostati iza ovih anonimusa?
Ništa, do praznina i ogromna glupost!
Blago djeci vasoj, jadni malisani, bas ce im zivot biti lijep sa vama mitomanima, isperite im mozak dobro, nemoj slucajno u svijet da izadju nedje , da vide nesto, napunite im glave krvlju protivnika
Nema to veze sa mitomanijom već sa poštovanjem predaka i tradicije.
Valjda je svakome jasno da bez onoga čukun,čukun….djeda nebi bilo ni nas i da njihovo ismijavanje (naših predaka)od nekih ovdje samo govori kolike su u stvari oni sami repe bez korjena!
Guslari guslari.
Као и увек, епска поезија, жанр на чијој промоцији би Црна Гора требало много посвећеније да ради, јер то је оно што заиста може да је репрезентује у свету. Војвода Мирко Петровић, Војвода Симо Поповић (баш пре неких дан читах „Освојење Никшића“, па то је монументално ремек-дело) , Требјешки, Драшко Ђурановић, Славко Перошевић… Е сад, једини проблем су те политички некоректне теме, величање Српства и Русије, не знамо како решити ту шизоидну позицију, могло би се посаветовати с Турском, како она као чланица НАТО-а успева да усклади своје обавезе са славном борбом против „кавура“ из прошлости? Шта су иронични обрти, два заклета непријатеља могла би да се нађу на истом задатку и то око поезије која описује како су се тукли међусобно.
Турчину
….Et moi je ne crois pas
Qi’il soiy digne du peuple en qui Dieu se reflete
De joindre au bras qui tue une main qui soufflete.
Victor Hugo
Што те руже, лаве стари,
источнога царе св’јета,
орле, који сред запада
у походе нам дол’јета?
Што те руже? – А да н’јеси
лака крила уморио
низ државу Лазареву,
докле си је покорио, –
крик твој стари би се чуја’
чак до мора сјевернога;
а Латинин роб твој би ти
хата вода’ големога;
калдрмама древног Рима
и пољима Италије: –
назват’ ћаше „Добро јутро!“
вјеренику од Адрије!
Што те руже? – Још да није
рода мога спрам те било,
море твоје, силно море,
крст устрашен би сплавило!
Што те руже, о витеже?
Што те руже, бојни громе?
А прегнућа кавге – цар си,
ти стравични круноломе!
„Отоман је страшљивица“
– и то ти се још говори –
а ни Грци, ни Римљани
пар ти н’јесу, гдје се бори!
Теби лаве, то се збори:
а Европа сва задрхта,
кад одјаха сератлијски
с пратњом малом твога хата
на праг грчке империје,
ни да речеш: „Добро вече!“
испред тебе забуњено,
поплашено, све утече!
Пошто сједе домаћински
у Једрену и Стамболу,
круну ломећ’ Лазареву,
видје Будим на помолу!
И у њему и Призрену
заусопке смјело сједе,
отолен те мах јуначки
под бијели Беч поведе!
Зелену ти видје чалму
и Верона и Линц равни;
с Минћије се воде напи
твој коњаник одабрани!
Латинку си и Њемицу
сједа за се на терћије;
њихов народ страшио им
клепетом ти бакрачлије!
Од залива аравијског
до обале Хиндустана,
што ти харач не доноси,
би ли бега, би ли хана?
Па жа’ ми је што те руже,
премда си ми крвник стари,
питам: у бој ко то може
да се с тобом барабари –
до нас шака сиромаха!?
Па сад, кад се добро знамо,
остаје нам један другом
да јуначку пошту дамо.
А народи уморени
да почину, да одахну;
нек им рада и науке
благодатни дни освану!
Борба страшна и велика
настане ли изновице:
задиме ли бојном маглом
наша брда и равнице;
кроз ту маглу засјају ли
сабаља нам бистри знаци….
Ми ћемо се иза тога
опет штоват’ ка јунаци.
1879
Bjezi ne ometaj pjesnika avetinjace.
Odosmo mi put Zapada tako da moze jedna druga aktuelnija; A sad adio…
… Niko nas kao pjesma nije i neće razumjeti!
Srbe iz Crne Gore, Crnogorce!
Koji smo iz pesme!
… “ JOŠ OBLAKE LOVĆEN PARA
DURMITOROM VJETAR VIJE
MORE HUČI, TEČE TARA,
SOBOM ONA PLAHA VALJA
VELIČAJNA VREMENA STARA …
Ne zamjeri što te dopisah iz čiste slobode Peroše, pero sokolovo!
Браво брате.Без грешке.
Браво, Славко! Црна Гора, Србија, Русија!
Odlicno deset bravo perosevicu
Зато вам је све узалуд
Свака прича, моћ и паре
Кад из наших срца грми
ВОЛИМО ТЕ РУСКИ ЦАРЕ!
E to tako ,pa neka ni p… u p…!
Jel ovo djile pomagao pri kovanju ovoga junackoga spjeva?
A što ti misliš, kako ništa ne misliš, jadi ga znali!
Sto si na kraj srca, moze li se nasalit ponekad?
Ako ćemo pravo, može!
A i šteta je najmanja!
Nego se ti uzmi u pamet, ne zadevaj bez nužde i prijeke potrebe!
Ne prepeglavaj Srbe “ ćetnicima „, jadi ga znali!
Ne remeti …
Za druge se mi spremamo, ne za našu braću, daleko bilo!
Izučili smo mi to krvavo u njihovo vrijeme … Koje više nije!
Što se ove posrbice kriju vizavi crvenog barjaka? Bizarno.