Куда смо то наумили
Емило Лабудовић
Пише: Емило Лабудовић
Настојање да се проникне у будућност, да се завири иза завјесе која скрива сјутра, старо је скоро колико и човјечанство. Од нас обичних смртника, преко шарлатана са картама и кристалним куглама па све до чувених пророка као што су били Нострадамус и Баба Ванга, вођени су истим циљем: сазнати шта нас чека сјутра. Наравно, на сасвим другом полу те исте жеље су озбиљни футуролози који, анализом онога што је било, покушавају да предвиде шта ће бити. Шта се ваља иза бријега који заклања поглед у недоглед, питање је које није изгубило на актуелности ни данас када се човјек издигао високо у свемир и заронио на дно океана.
Зато је сасвим нормално и очекивано настојање, како актера тако и озбиљних и објективних посматрача, да се актуелна политичка ситуација у Црној Гори, доминантно дефинисана спорењем око Закона о слободи вјероисповијести, сагледа и анализира. И то не само са становишта онога што је видљиво већ и са аспекта могућег расплета и будућег развоја.
Шта се жели постићи Законом, зашто је баш сада донешен, зашто циља на имовину само једне вјерске зајднице, ко ће а ко неће попустити, шта се дешава ако остане на снази … питања се само нижу. А могући одговори, могуће је, не слуте на добро.
Много прије него је амерички мајор Едвард Марфи формулисао свој чувени апокалиптички закон да ће „све што може да крене наопако, кренути наопако“, наш народ је то поједноставио изреком „да је свако ко је предвиђао зло на крају био у праву“. Не присвајајући ни у примисли себи аналитичку способност овог нивоа, дубље сагледавање могућих импликација спорног закона буди бојазан да је он тек почетни корак на путу ка поништењу осам вјекова православља у Црној Гори и повратка у крило католицизма.
Спадамо у народ кратког историјског памћења и брзог заборављања. Зато и није чудно што су нове прилике олако грнуле у сјенку чињеницу да од стицања независности није било црногорског челника и званичника да није био у Ватикану. Од Мила Ђукановића, Игора Лукшића, Ранка Кривокапића, Ивана Брајовића, па до амбасадора Влаховића и Дармановића (извињавам се онима којих се нисам сјетио). Дода ли се томе и посјета државног секретра Ватикана, кардинала Пјетра Паролина, Црној Гори, није тешко закључити да је, по интезитету и дигнитету, веза званичне Подгорице са Ватиканом одмах иза оне са Вашингтоном. Знам, многи ће рећи: па шта? Везе са Светом столицом одржавају сви, па и Москва и Београд. Али, укупни контекст нове црногорске спољнополитичке орјентације ипак наводи на сумњу да ту има нечег и већег и дубљег од стандардне дипломатије.
Када је пао Берлински зид, чувени амерички стратег и геополитичар Збигњев Бжежински је славодобитно изјавио: „комунизам је готов, на реду је да уништимо Православље“! Свјесни да би директан атак изазвао жесток отпор, стратези су се опредијелили за тактику подривања изнутра, а за главне мете таргетиране су Руска и Српска православна црква као доминирајуће. За подривање Руске пројектована је Украјина, јединство Српске треба да разбије Црна Гора.
Стварање партијске Православне цркве у Црној Гори би требало да буде прва фаза а онда би, по јавно изнесеној жељи неких „дукљанских академика“ пут ка сједињавању са „мајком црквом“ из које нас је, на превару, извео Свети Сава, био шири од аутопута до Матешева. Стога се, по оној „да се Власи не досјете“, у први план истиче полемика око имовине СПЦ а, бојим се, зец лежи у грму који је подаље од назови бојишта: у плану да се она апсолутно ампутира из Црне Горе. Темељни уговор и најављена посјета Папе Црној Гори само су прве назнаке настојања да се процес прозападног профилилисања нове Црне Горе, илити Монтенегра, заокружи и новим вјерским идентитетом. А то без протјеривања Српске православне цркве и њених епархија није могуће.
Волио бих да све ово остане само нагађање једног докоњака који има вишак слободног времена а мањак памети, али стално ми је на уму да су они који су се зла прибојавали и слутили га вазда били у праву.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Јадранско јонски аутопут како су га политичари већ испланирали треба да ПОСЕБНО обележи ПРАВОСЛАВНЕ територије ХЕРЦЕГОВИНЕ И ЦРНЕ ГОРЕ које су Ватикан и Запад преотели. Наводно тај аутопут је стигао до Чапљине. До оне Чапљине која се у данашње време опевава у песми овим речима: „Кроз Имотски камиони журе, возе црнце Францетића Јуре, У Чапљини клаоница била, пуно Срба Неретва носила. Ој Неретво теци ниса страну, носи Србе плавоме Јадрану“. Елем политичари из Хрватске, БИХ, Црне Горе, итд. већ су се договорили да тај пут од Чапљине води до Стоца, затим до Љубиња и Требиња, а у Црној Гори преко Грахова и Чева и Подгорице надовезаће се на Албанију. Добро да након договора нису и запевали као Томпсон. ПОВОДОМ: „Стварање партијске Православне цркве у Црној Гори би требало да буде прва фаза а онда би, по јавно изнесеној жељи неких „дукљанских академика УСЛЕДИО пут ка сједињавању са „мајком црквом“ из које нас је, на превару, извео Свети Сава… „
Nema Jeda,Gospodo…Vjernici ste i Znam da ni Vi ne podrzavate da Vam pa makar i Amfilohije bio,Vrijedja Bracu,Kumove,Rodbinu..samo jer ih nije uspio posrbit u ovih 30 god..bioloski,Na zalost il Srecom,Nece dugo jos…pa cemo Bez Uvreda ,Bratski ka Jedan,Uzvisit Majku Nasu,Crnu Goru
One koji su to planirali je bogami zateklo i zaprepastilo koliko je mnogo ljudi na ulicama od Pljevalja do Bara i Podgorice. Ne znaju ni oni sta ce ocekivali su drugacije, racunali na svadju, zuri im se
One koji su to planirali je bogami zateklo i zaprepastilo koliko je mnogo ljudi na ulicama od Pljevalja do Bara i Podgorice. Ne znaju ni oni sta ce ocekivali su drugacije, racunali na svadju, zuri im se
Nije ovo prvi put da se unijate srbi. U Dalmaciji i Austriji u 17 i 18 veku je bilo slucajeva kad katolicke vlasti korumpiraju nekog mesnog vladiku i ovaj sazove unijatski sabor. Sta su srbi radili u Dalmaciji. Skupe se na taj sabori i lincuju vladiku unijata. Isto po vojnoj karajinu u Austriji. U vojvodini su ih trovali.
Samo jedna unija je uspela. Ona Marcanska, i svi koji su tada postali grkokatolici su danas hrvati.
Posle par lincovanja, em niko vise od nasih izdajnika nije smeo da se z*ajebava sa unijom, em su katolicke vlasti digle ruko od kolektivnog prelaska na katolicanstvo, nego su se fokusirale na individualne prelaske i individualnu korupciju pravoslavaca (sto je naravno mnogo skuplje i sporije).
Milu bi bastalo da se proglasi za kralja i po uzoru na engleskog upravlja novom Crkvom, a Miraš da mu bude kantaberijski biskup, sa SPC će mu to ići malo teže.
Poslije nasilnog ukidanja Pećke Patrijaršije ostale su dvije Eparhije u srpskoj Crkvi koje su svaka na svoj način organizovale život, onako kako su to prilike dozvoljavale. Miropolija u CG i Karlovačka u Ausriji, nikad, ni u snu, a kamo li na javi, nisu zatražile autonomiju ili autokefaliju od majke Crkve tj. SPC, a to je prvi i osnovni uslov za dobijanje autokefalnost, zato priče o nekakvoj autokefalnost CPC ne piju vodu i već su toliko smiješne, da u njih ne veruju ni oni koji ih pričaju.
Čim su se stekli uslovi te dvije Eparhije su se opet ujedinile u jednu svetu Srpsku Pravoslavnu Crkvu i tako stvari postavile na prirodno mjesto, a predsednik te crkvene komisije je bio Mitropolit Mitrofan Ban iz Grblja, pametnom dosta.
На жалост, посве тачна анализа јер Ватикан и РКЦ 1.000 сањају сан да праволсвни дио Јадрана поунијате и покатоличе. Неки су се већ покатоличили и раде на унијаћењу и привођењу Папи и Ватикану православне Црен Горе под новим КАТОЛИЧКИМ ИМЕНОМ. Монтенегро.
U pravu si sve labudovicu. Sta ce zapadu pravoslavna crna gora. Njima treba katolicka. Ne mnogu pravoslavcima da veruju svejedno kako se zvali. Zapadnjaci i misle da je pravoslavlje uvedno srpskom nemanjickom okupacijom 1186. Kad bi unistili srpsku crkvu u cg, sledece sto bi bilo je potpisivanje unije rima sa milovom marionetskom crkvom. Sve korak po korak radi milo jos od 1997. U ritmu kao ravelov bolero: Samo da uvedemo marku necemo da rusimo drzavu. Samo da napravimo svoju drzavu, necemo da diramo identitet. Samo da uvedemo latinicu, necemo da diramo jezik. Samo da izbacimo srpski jezik, imacemo maternji. Samo da uvedemo novokomponovani jezik i novokomponovana slova, necemo da diramo skolske programe. Samo da priznamo kosovo, necemo protiv rusije. Samo da uvedemo sankcije rusiji, necemo u nato. Samo da udjemo u nato, necomo dirati srpsku crkvu. Samo da konfiskujemo srpsku crkvu, ostacemo pravoslavci. I NA KRAJU CE BITI: SAMO DA POSTANEMO RIMOKATOLICI, necemo ko zna vec sta. Sve ovo je dokaz da je posle strahovitih gubitaka u ratovima dvadesetog veka nas narod strahovito zaglupeo, uz pomoc negativne genetske selekcije.
Nije samo genetska selekcija u pitanju, nego negativna kadrovska selekcija. Najgore fukare,nikogovići i ološ su dolazile na ključna mjesta. I u tome je takođe problem. Jedan proces koji je išao paralelno sa gore navedenim.
S ovim narodom neće bit katolička, a ako nas istjeraju i dovedu druge možda. Međutim ja se uzdam u Boga i puteve njegove, da je htio da budemo katolici dopustio bi to odavno. Sve hramove da Đukanović i njegova partija uzmu, svi popovi da pređu u CPC za šest mjeseci biće i nove crkve i novi sveštenici i isti vjernici koji sada ispovojedaju vjeru pravoslavnu. Jer Duh Sveti diše onamo gdje on hoće, a ne tamo gdje mu tirani bi da narede. Dosta je ona božićna nazovi poslanica Miraševa, snimaše sto puta, prođe lektore, redakciju, urednika i opet ne viđeše ono što je Duh Sveti htio da pokaže vjernima -bezbožnici urazumite grešnike! Biblijski moment na opomenu svakom i na osudu zle i pale prirode
dome dokonjaku…spc je dosla na konju tomosu kralja aleksandra karadjordjevica i neka podje prije stogodisnje crkvene okupacije crne gore od asimilatorske spc…
Šta ti znači to dome? I da te zamolim u ime prisutnih da nam ne dosađuješ više sa svojim izlivima neinteligencije i prostakluka. Jednostavno ti je mjesto na drugim portalima, npr. nekom ustaškom, analitici, cdm-u i sl. Ovdje si kao neka dokona i zla vrana. Hvala unaprijed na razumijevanju.
Згуза Сељова позрдави твога папу и католички Ватикан.
Voda, odnosno potok uvijek ide niz brdo, naravno Balkanski pesimizam je realnost