Kultura koja je paralelno bombardovala Srbiju i Crnu Goru i snimala „Spasavanje redova Rajana“
o. Darko Ristov Đogo
Piše: o. Darko Ristov Đogo
Iako u ove dane godine obično čitam „Veliki post“ oca Aleksandra Šmemana, ove godine sam se opredijelio za njegove „Osnove ruske kulture“.
Tragični rascjepi u (sve)ruskom biću koji danas, na žalost, ni prvi, a možda ni posljednji put pokazuje svoje krvave strane, opšta rusofobija koja savršeno tačno oslikava lažnost premise da „nije problem narod ni kultura već rukovodstvo“ – sve to me vraća jednom pročitanoj knjizi oca Aleksandra da joj se opet vratim.
Jer kultura koja je paralelno bombardovala Srbiju i Crnu Goru i snimala „Spasavanje redova Rajana“ teško i da može shvati sveobuhvatnost sa kojom se ona ruska hrve sa problemom zla, stradanja i grijeha već hiljadu godina. Mi danas zabroavimo da i Puškin i Dostojevski i Gogolj i Bulgakov stoje duboko u jednom toku kome pripadaju stari hroničari pustinja, starci i njihovo iskustvo neposrednog dodira sa zlom i borbe sa grijehom u sebi i u svijetu.
Iznad gotovih rješenja, iznad jeftinih osjećanja, ruska kultura se bori za očišćenje sebe i drugoga. I kada je najviše došlo do dodira sa prelesnim Zapadom, ona je imala snage da puškinovski ječi molitvu Svetog Jefrema Sirina: „Oci pustiniki…“
Želite da se dotaknete ubogog, od svijeta prezrenog a veličanstvenog čovjeka? Ono što smo pozvani da činimo u Velikom postu.
Danas onda nemate boljeg ničeg od Dostojevskog ili Ljeskoga.
„…ruska kultura se bori za očišćenje sebe i drugoga…“, piše o.Đogo.
Ovo je daleko od realnosti. Kako da se bore za očišćenje drugoga, kad se ne bore ni za očišćenje sebe? Šta je očišćeno? Skoro sve nasleđeno iz boljševičke sovjetije, strukture vlasti, javni spomenici, nazivi i simboli, ponašanje vlasti, uključujući sudsku prema narodu i prema čoveku, pa čak i vodeće mesto u svetu po broju abortusa, sve je u životu i funkcioniše. Poslednjih četvrt veka uz dodatak mafije, konzumerizma (kako tajkuna tako i prostog naroda), snobizma, turbo-kulture, šunda, pa čak i prožimajućeg militarizma unutar laosa pravoslavne crkve, … ali: odustajanje od svojih istorijskih vrednosti, kao zdravstva i obrazovanja, nekad najboljih na svetu, autentične literature, filma i televizije, nekada bez premca sada odurna kopija Zapada.
Uz veliko uvažavanje angažmana i bogoslovstvovanja o.Darka, izgleda da on o Rusiji danas gaji idealističke predstave iz literature i prošlih vremena. Isto kao naši ljudi, koji savremenu Rusiju nisu ni videli, pa ni pri kratkotrajnim hodočašćima manastirima i crkvama, ili naši klirici kod poseta kolegama, koji ne stignu ili ne žele da vide ništa od realnog života većine Rusa oko sebe. Pa projektuju svoja iskustva sa svetinjama, vernicima i duhovništvom na ceo narod i državu, u nekoj vrsti infantilnog optimizma bez dodira sa realnošću. Rusi su i dalje velikodušni narod, najšire duše, najbolji prema drugima, ali loši prema sebi. Sa dominantnim obeležjima komunizma u bitnim porama javnog života. A kultura potočić sa manje vode nego u vremena najtvrđe sovjetije.
Ako se za tebe ruska kultura svodi na politiku koju prema ruskom narodu u RF vode „drugorosijani“, uglavnom neruski i bezbožni oligarsi i liberali, produžena ruka bogomrznog Zapada promoteri i uvoznici novovavlonskog globalizma i svake lihvarske, sodomske i mafijaške nepodopštine, utoliko gore po vjerodostojnost tvojih zlobnih iskaza. Sa tobom razgovora nema.
Vaše poznavanje sveta se izgleda svodi na onu „Što je babi milo…“
I meni su Rusi mili, ali oni pravi, ne neki zamišljeni u vašim mislima.
Komentar Roberta de Lapuentea.
Dobro je što imamo tako uravnotežene i činjenične masovne medije. Inače bismo verovatno propustili pun obim zloglasnog ruskog napada na Ukrajinu. Rusi, dok čitamo, vidimo i slušamo, traže naš Zapad, naše vrednosti i prosperitet – da, naš slobodan, uravnotežen, dalekovid način života. Da je reč samo o Ukrajincima ili samo o sirovinama: o tome bi se još moglo govoriti. Ali uopšte se ne radi o tome; Ukrajina je Evropa – i Evropa: to smo mi! Dakle, sada smo svi Ukrajinci. Pravi organski Ukrajinci zaista žele da usvoje naš način života. I pošto Putin ne pristaje, indirektno kaže direktno: Ne sviđa mi se tvoj stil.
Kako da mu se to ne sviđa? Mi smo bogati, pošteni smo, pravedni smo. Mi vršimo redistribuciju, stvaramo dodatnu vrednost, distribuiramo dodatnu vrednost, transparentni smo, pošteni i razboriti. Za to smo stvorili institucije čvrstog karaktera i besprekornog ekonomskog sistema. Šta bi trebalo da nije u redu sa načinom života u Davosu, briselskim načinom života, načinom na koji postupaju ECB, NATO ili UN?
Naš način da težimo: mladi svetski lideri
Naš način života, odnosno: zaklinjanje u korumpiranu poštansku i fasadnu demokratiju i diskreditovanje svakoga ko pokuša da ukine ovaj poredak. U međuvremenu, Ujedinjene nacije, gde se sastaje Zapad, postale su prilično konzervativno javno-privatno partnerstvo, korporacije plaćaju troškove i daju ton, a čak su obezbedile i pravo da određuju smernice UN. Naš način života podrazumeva i praćenje međunarodne medijske mreže koja ističe svoju neverovatnu nezavisnost i slobodu ukazujući na odvratne državne emitere drugih. Efekti okretnih vrata i preklapanja između politike i medija, medija i biznisa, biznisa i medija i između svih njih zajedno i obrnuto: jednostavno morate da zavidite našem savoir-vivre!
Drugi zapadni način života: Svetski ekonomski forum, pravi svetski parlament – u kome se smernice donose, izvršavaju i nameću nacionalnim vladama na veoma jednostavan način, bez vaganja interesa i bez dosadnih osnovnih demokratskih vrednosti. Kome bi drugom palo na pamet da se neprestano slavi kao slobodan deo sveta, kao svetska demokratija, dok feudalizam besni iza kulisa – isključujući, naravno, takvu rulju kao što smo ti i ja?
Fondacije regulišu svetske poslove, pokazuju put, preciziraju kako bi svet sutrašnjice mogao ne samo da izgleda, ne, kako mora da izgleda. Mlade globalne lidere oni promovišu i izazivaju, postavljaju na vrh svojih naroda kako bi tamo radili na način koji svetska vlada sa švajcarskih planina predviđa, kako predviđa sistem fondacija vredan više milijardi dolara. Najbolje tek predstoji: Ovakve kratke domete o našim lepim zapadnim vrednostima, o Davosu, G8 ili Gejts fondaciji, klasifikovane su same po sebi kao teorije zavere. Iako nema dokaza da je kazivanje činjenica zavera, zavera je zapravo u igri samo u stvaranju činjenica kakve teže legije mladih i starih globalnih štrebera
Naš način uzimanja: monopolisti
A nismo ni pričali o našem načinu života kada je u pitanju poslovanje. Kako varamo kuće na berzi, poskupljujemo namirnice na berzama, kako spekulišemo o našim glavama i umovima, čak i sastavljamo sranja u blokove akcija. Bilo koja od nas ribica koja sanja da ode u kazino na nekoliko sati da bi bacila pogled na drugi svet samo mora da otvori oči: mi smo kazino. I otvoren je 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Naš način života čini kompanije neizrecivo vrednim na berzama, čak i ako često postoji samo mali deo stvarnih materijalnih vrednosti. Zato što plaćamo za imena, za očekivanja, za naduvane brendove, za logo, zato što morate nešto da imate, jer svi to imaju – i zato što je to monopol.
Naš način života sve više postaje takav u kojem monopolisti odbijaju konkurenciju. PaiPal-Thiel je jednom rekao da konkurencija proizvodi samo gubitnike. Stoga su monopoli, koji mogu da besne na tržištu, a da ne moraju da gledaju levo i desno, u svakom slučaju budućnost. Naravno, u ovom svetu, u kome mala preduzeća više ne mogu da dišu, hoće se braniti, s oružjem u ruci, od despota sa istoka. Uostalom, reč je o slobodi, dođavola!
Monopolisti ne samo da su briljantno savladali mere korona: oni su izašli kao pobednici. Amazon, Facebook, Gugl su masovno porasli. U svakom slučaju, finansijski sektor. Samo realna ekonomija, posebno srednja klasa, gde se prave vrednosti zapravo stvaraju, gubi svoju osnovu.
Naš način života takođe znači da video o mački na Jutjubu može imati veću vrednost od stola koji je napravio stolar, od rada osobe koja brine o drugoj osobi kojoj je potrebna nega.
I sve to dok se velike strukture sveta postavljaju i usmeravaju onako kako bi trebalo da budu po moćnim damama i gospodom, ne pitajući se šta takav stolar ili takva medicinska sestra zapravo želi za budućnost.
Naš način protresanja: Najbolji od svih sistema?
Živimo u najboljem sistemu ikada, skroz do kraja. Naše namirnice su toliko fine da u njima ponekad nema ništa jestivo. Sve je jeftino na policama: odeća, mobilni telefoni, putovanja avionom, medicinska nega na gotovinskoj osnovi, životni saveti. Nigerijci su više nego srećni što nas snabdevaju naftom po povoljnim cenama – jer smo tako ljubazni. Oni koji sede na retkim zemljama jednostavno vole da nam ih obezbede. Iz čiste humanosti prema nama čak šalju svoju decu u uska okna i rudnike. U Bangladešu se ne plaše poplava jer se zaista plaše za svoje kolibe: plaše se samo da će morati da zaustave svoju proizvodnju jeftine tkane robe kada voda poraste – i time da nas izlože uskim grlima u snabdevanju. Delujemo, distribuiramo, činimo svet pravednijim, mi smo kreatori pak occidentalis, zapadnog mira.
Način na koji živimo je, pre svega, da se pretvaramo da je ono što ovde imamo takve jedinstvene lepote i nesvakidašnje dobrote da je bolje da to uopšte ne kritikujemo. Samo se zli jezici, bitangi i ološi usuđuju da ocrtaju ovo zapadno carstvo kao novu vrstu diktature. Kao neofeudalizam. Kao možda najodvratnija imperija svih vremena, koja se pretvara da je otvorena, liberalna, bez barijera, ali koja je na svakom ćošku zapečaćena, tvrdoglava i ortodoksna. Imperija koja voli da se predstavlja kao oslobođena ideologije, ali zanemaruje činjenicu da je već degenerisala u samu ideologiju: ideologiju koja želi da se spase po svaku cenu jer oseća da joj snaga nestaje.
Drhtimo od žara kada se napadne naš način života. Islamisti su to radili. Kada su izvršili napade, muškarci iz senke i žene iz senke ove zapadnjačke vrednosti su izjurili iz svojih čuvanih kompleksa vila i objavili da je ovo ponovo napad na zapadni način života. Sada to ponovo rade bez objašnjenja od čega se zapravo sastoji ovaj način života. Da li se uopšte vredi braniti? Uostalom, ko ne bi želeo da gine za planove milijardera koji posle mogućeg uspešnog rata protiv Rusije nastavljaju da petljaju u svetu u kome mogu da žive bez kontrole, bez transparentnosti, ali sa mnogo profita i na kraju krajeva. sa još većom snagom?
Tako je, podrška za Rusiju. Ljigavi natovci nas ne mogu ubediti u njihovu „milosrdnost“.
I Gogolja oče, takođe, ništa manje…
Retko ko zna ko je u stvari bio Gogolj, zvanicna sluzba mu je bila “ carski administrator za neobicne pojave u carstvu“…procitajte njegov “ Viy“…a imate i Viy u obliku filmova na netu.