Култура властеоског одиjевања у средњовjековној Србији

Најчешћи вид властеоског одјевања у средњовјековној Србији  свакако је дуга тијесно скројена хаљина типа кавад (кавадион), са краћим или дугим уским рукавима, која се копчала напријед и могла имати пришивене златоткане траке на оковратнику и цијелом дужином.

Међу најранијим примјерима властеоских ликова приказаних у каваду свакако су дворјани у сцени смрти краљице Ане Дандоло у Сопоћанима. Властелин, приказан одмах до епископа, у плавој је одјећи са златним појасом око струка, а крај њега је још један племић у дугом црвеном каваду једноставног кроја и дугих рукава, такође опасан појасом.

Хаљина је са бочних страна, до половине дужине од рамена до струка, порубљена златном траком, као и око вратног изреза. До њега је властелин у црвеној доњој хаљини са златним наруквицама, који има и плаву горњу хаљину, са страна расјечену од пазуха наниже, вјероватно врсту плашта који се носио преко кавада.

Најранији српски властелински портрет налази се у Кучевишту, гдје је војвода Дејан представљен управо у каваду порубљеним украсним златотканим тракама.

Извори: Татјана Вулета – Стаде шкрипа жутијех кавада, Зборник 7/2011 (Музеј примењене уметности), страна 17-30; 
Татјана Вулета – Лесновски кавади Јована Оливера, 2015; Расен

Прочитајте још:

Заборављене ријечи старих Срба, љепше од оних којима су замијењене

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: