ИН4С

ИН4С портал

Кумановски споразум – крај злочиначког дивљања НАТО у СРЈ

1 min read

Фото: Митрополија

На данашњи дан, 9. јуна 1999. године представници војске Југославије и НАТО-а потписали су у Куманову Војно-технички споразум о повлачењу југословенске војске и полиције с Косова и Метохије.

Тиме су окончани ваздушни удари НАТО-а на СР Југославију, а на Косову и Метохији су, на основу резолуције Савјета безбједности УН 1244 распоређене међународне снаге, међу којима је највећи број војника из земаља чланица НАТО-а. Са повлачењем војске и полиције, са Косова и Метохије су масовно почели да одлазе Срби и Црногорци. Војно-технички споразум у Куманову или Кумановски споразум потписан је на војном аеродрому код Куманова и означио је крај НАТО бомбардовања СР Југославије. Споразумом су прекинути ваздушни удари НАТО-а на СРЈ а дан касније усвојена је резолуција 1244 у Савјету безбедности. Споразум су потписали генерал Војске Југославије Светозар Марјановић, полицијски генерал Обрад Стевановић и британски генерал Мајкл Џексон.

Најзначајније одредбе:

Прекид непријатељстава између НАТО снага са снагама ВЈ и српском полицијом.

Повлачење ВЈ и Полиције Републике Србије са простора Косова и Метохије у периоду од 11 дана.

Успостављење зоне безбједности од административне границе са Косовом и Метохијом унутар територије Републике Србије и Црне горе, и то 5 км на копну и 25 км у ваздуху

Обавеза снага КФОР-а да разоружају ОВК.

Потисивањем Војно-техничког споразума у Куманову створени су услови за повлачење ВЈ и МУП Србије са Косова и Метохије, а у исто вријеме почео је улазак снага КФОР-а и својеврсна трка између руских трупа које су биле стациониране у Босни и Херцеговини и трупа НАТО-а стационираних у Албанији и Македонији. Колона руских возила из састава СФОР-а кренула је споро без обавјештавања команде СФОР-а и тадашњег команданта генерала Кевина Бернса до границе са СРЈ а онда су пут наставили усиљеним маршем до аеродрома Слатина. Укупан пут је износио 620 км. На територију СРЈ је из Босне и Херцеговине преко Павловића ћуприје у Бадовинцима ушла руска јединица са пет џипова, једним возилом за везе, 16 оклопних транспортера и 23 камиона у 10:30 11. јуна. Колона је прошла кроз Београд у 13:30 и преко наплатне рампе код Бубањ потока наставила према Нишу и касније ка Косову и Метохији. На Косово и Метохију први је стигао руски конвој са око 180-200 војника са обиљежијима КФОР-а из састава мировних снага УН, који је у центар Приштине ушао 12. јуна, у 1.30, гдје су га сачекали Срби из Приштине а потом је наставио према Косову Пољу и приштинском аеродрому Слатина. Генерал Весли Кларк је наредио британском генералу Џексону, команданту КФОР-а, да пресретне Русе и онемогући њихово заузимање аеродрома, што је довело до затезања ситуације и инцидента на аеродрому Слатина. Истог јутра, нешто послије пет часова, са територије Македоније на Косово и Метохију су први ушли британски војници. Границу су код мјеста Блаце, са шест транспортних хеликоптера, прешли британски падобранци и припадници специјалне јединице Гурке, а непосредно затим на територију јужне српске покрајине ушле су колоне британских и француских војних возила. Први контингент од око 800 њемачких војника у саставу КФОР-а ушао је око поднева истог дана са македонске територије код Блаца, заједно са британским трупама, док су припадници италијанских снага ушли у ноћи између 14. и 15. јуна у Пећ, а њемачки контигент КФОР-а у Ораховац. ВЈ је напустила Приштину 16. јуна, у конвоју од педесетак теретних и путничких возила, а њихов одлазак надгледали су представници мировних снага УН, чија су оклопна возила била на челу и зачељу колоне.

Круцијални дjелови резолуције 1244 за Србију и српску заједницу ниjeсу испуњени ни данас. Разговори о повратку одређеног броја припадника Војске СРЈ, односно Србије на КиМ-у нијесу ни започети; контрола ваздушног саобраћаја није враћена органима СРЈ, Косово и Метохија је једнострано прогласило независност, а није ни успостављено безбједно окружење за повратак избјеглица и прогнаних.

Приредио: Миомир Ђуришић

Митрополија

Није црногорски ако није српски; илустрација: ИН4С
Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

8 thoughts on “Кумановски споразум – крај злочиначког дивљања НАТО у СРЈ

  1. Zločince treba tako zvati svaki dan i u svakoj prilici,

    AMERIKA jeste ZLOCINACKA DRŽAVA.

    Kristofer Hil JESTE ZLOČINAC i tako ga treba zvati.

    NATO države jesu zločinačke.

    CRNA Gora jeste član ZLOCINACKOG NATO.
    I TO JE SRAMOTA DO NEBA….
    I tako je treba zvati.

  2. Pa vi jos branite Milosevica, CIA agenta sa zadatkom da otme sveto Kosovo.Dosta je vise sa vasim proglasavanjem poraza za pobede.Jos jedna ovakva pobeda i Srbija ce postati pasaluk, na radost neprijatelja.Zato i propadamo sto je cela primorska Srbija potpuno komunisticka.EE, sa kime mi da pravimo drzavu…Dole na tom kamenjaru, mozak vam ne radi

    8
    3
  3. Kad si tako analitičan,što ne navedeš ko su ti DOMAĆI IZDAJNICI,koji su izdali Kosovo i Metohiju,ko je obesmislio borbu srpske vojske koja je bila neporažena 1999.godine i ko se da oprostite,po**šao na sve mlade srpske živote date za odbranu KiM. Ko je IZDAO srpski narod na KiM i ostavio ga nebranjenog šiptarskim teroristima?

    11
    1. Tako je!!!! Nije ovo nikakav vojno-tehnički sporazum,već izdajnička, bezuslovna i sramna kapitulacija Srbije,ne od strane naroda,nego od strane tadašnje vlasti i političara.

      5
      1
      1. U tom sporazumu piše da je Kosovo pokrajina Srbije, i to je tapija Srbije za ubuduće, i tu tapiju čuva Rusija koja ima Veto u UN i koja ima nuklearno oružije.
        Tako da je nejasno o čemu pričaš ? Osim ako nisi bot koji zagovara da se 1244 tapija iz džepa Srbije izvadi i potpiše nešto što Srbija nije potpisali ni pod bombardovanjem, i to sada kada se odnos snaga u svetu promenio

    2. Не може због цензуре. Толико је очигледно ко је тај, и ко су ти, зато и мантра по инерцији паролу „домаћи издајници“. Нека је свим нашим палим борцима и цивилима вјечни мир и спокој! Ваљда ваше жртве и жртве многих прије вас неће бити узалудне? Ваљда????

  4. -кумановски споразум значи да су војске СРЈ и НАТО, фудбалски речено, „одиграле“ нерешено – држава са 7-8 мил становника, слабљења санкцијама 10г, без ичије помоћи и НАТО тада на врхунцу, боље рећи зениту војне и економске моћи иза које је стајало 20так тада најбогатијих држава са преко 1 милијарде становника
    -војска СРЈ је имала 3 армије, око 400.000 борбено прекаљених војника, који да су имали нешто боље наоружање вероватно не би ни били нападнути, а НАТО само за напад на СРЈ до милион војника ( које нико није хтео да да), пар хиљада авиона и неколико хиљада оклопно-мех техника и још толико артиљерије, а не треба заборавити ни надмоћ у ваздуху, ракетну технику, велику помоћ наших комшија а бивших Срба и данас можда заборављено – СВЕСРДНУ ПОМОЋ ДОМАЋИХ ИЗДАЈНИКА
    – ако упоредимо са специјалном војном операцијом Русије у Украјини, више је него очигледно колико је војска Русије боља него НАТО тада када је био најбољи : СРЈ није помагао нико,санкционисао свако, а Украјини 30так богатих држава сипају и паре и опрему незамисливих вредности и количина ( досада је добила помоћ само од САД већу него што је војни буџет Русије), Украјина се војно за овај рат пре свега фортификацијски припремала од 2014, НАТО је пробао да упадне са пешадијом, па одустао од копнених акција на нашој територији јер је војска СРЈ све одлучно сузбила, док Русија са мање од 10% конвенционалног потенцијала напредује по беспућима огрмоне Украјине, НАТО је због „успеха“ Милосрдног Анђела прескочио унапред најављивану велелепну прославу 60г постојања, одбио два извештаја о кампањи 99, први јер је лажан и хвалоспеван, други тајнији, јер је истинит, НАТО је имао велике финансијске губитке и након бомбрадовања јер је морао да „одржава“ авионе које није признао да је изгубио 99 и укине програме развоја неких тада напредних технологија, са друге стране Русија дебело профитира од рата кога и због тога растеже, ратује са старим конвенционалним наоружањем, а од модерног наоружања успешно је испробала само Кинжал бушењем 150м брда и армираног бетона ради уништења ком центра ВСУ, НАТО није успео да уништи ни 1% опреме војске СРЈ, док Русија не само да је уништила цео војни потенцијал Украјине, који је у поређењу са ВЈ огроман, него на најефтинији начин уништава и знатан део војне опреме чланица НАТО који ове бесомучно шаљу безнадежној ВСУ
    – НАТО државе ни до данас „нерешено“ нису успеле да претворе у победу, а пошто се смеши исељење Бондстила, врло вероватно да ће то бити пораз уз авганистанску бежанију
    НАТО је „победио“ примирјем са ВЈ тек када је запретио да ће бомбардовати градова уз огромне цивлине жртве. У Украјини ВСУ ради то исто својим суграђанима по савету амер-енг комаданата-саветника
    све у свему ко нападне Србе, брзо пропадне

    11
    2

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy