Кумановски споразум и Резолуција 1244 су велика превара за српско становништво на КиМ

Пише: Радан Николић, Удружење бораца ратова од 1990. године

Прије 24 године, потписивањем Кумановског споразума 9. 6. 1999, између осталог, утврђен је прекид непријатељстава између НАТО-а и Војске Југославије, повлачење ВЈ и српске полиције са КиМ и обавеза снага КФОР-а да разоружају ОВК-а.

Дан касније, у Савјету безбједности УН, усвојена је Резолуција 1244 чији су главни циљеви били одвраћање од обнове непријатељства; распоређивање цивилног и безбједоносног присуства на КиМ под покровитељством УН; повлачење у фазама са КиМ свих српских оружаних снага; демилитаризација ОВК-а и тражење политичког решења за кризу на КиМ.

Данас можемо да констатујемо да је то била велика превара српског и другог неалбанског народа на КиМ на коју се надовезала издаја браниоца КиМ од стране нове власти Србије којој је Запад издашно помогао у рушењу власти Слободана Милошевића 2000. године, а она им, за узврат, чинила политичке услуге попут оне најсрамније – изручења државног, војног и полицијског врха Србије и СРЈ инквизиторском Хашком тибуналу.

Теористичка ОВК не само да није разоружана већ је уз помоћ Запада, по насилном стварању независне државе Косово, трансформисана у војску и полицију те терористичке творевине, а српски народ у недоглед изложен непрекидном насиљу коме свједочимо и ових дана.

Подсјећамо да је, одмах по потписивању Кумановског споразума и доношења Резолуције 1244, почео улазак снага КФОР-а на КиМ уз утакмицу мировних снага Русије из БиХ и трупа НАТО-а из Албаније и Македоније ко ће први стићи на КиМ, при чему су прпадници руског ваздушно десантног батаљона 12. јуна заузели војни аеродром у Слатини који је био од стратешког значаја.

Међутим, услед притиска Запада на руског предсједника Јељцина и прећутног пристанка нове власти Србије да се руска војска повуче са КиМ, то се и десило 2002. године.

Албански терористи су потом жестоко појачали кампању прогона, киднаповања и убијања припадника српског, црногорског и другог неалбанског становништва на КиМ уз уништавање и пљачку њихове имовине, па је само у мартовском погрому 2004. године убијено 28 људи, 35 православних манастира је уништено или оскрнављено, а око 930 српских кућа спаљено.

Према подацима Владе Србије, од доласка међународних мировних снага на КиМ у јуну 1999. године убијено је преко 1.000 Срба, а број лица која се и даље воде као нестала је око 3580, а према подацима УНХЦР, око 200.000 припадника свих неалбанских заједница (у огромној већини Срба) још увијек је расељено и живи у Србији, Црној Гори и Македонији.

Главни организатор отимања људи на КиМ зарад трговине њиховим органима Хашим Тачи и његов ратно – поратни партнер у најтежим злочинима Рамуш Хардинај, по потписивању Кумановског споразума издашно су се одужили својим америчким пријатељима попут Веслија Кларка, Мадлен Олбрајт, Вилијама Вокера и бившег судије Хашког трибунала Џефрија Најса, помажући им да њихове фирме експлоатишу рудна и друга богатства тзв Косова и ангажујћи их као издашно плаћене савјетнике и адвокате.

Ко хоће да и даље политички служи таквој међународној заједници и НАТО њихов је избор пред богом и људима. Нас који то нећемо ни по коју цијену, за утјеху и наду, много је више.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: