Кумови, Хоботнице и Кнезови

Пише: Мишо Вујовић

Три противника Господара и његовог режима у обиљу различитости, супротности, компаративних апсурда, непојмљивог поимања суштине, националне припадности, религиозних осећања, етике, традиције, живота…ипак поседују два битна заједничка императива: јаког противника и готово исту страст да га депортују са политичке позорнице. Два Кнеза у сукоб са Господаром ушли су искључиво због идеологије капитала. Трећи Кнез је политичка колатерала ширег геополитичког контекста чија рефлексија сурово ослепљује званичну политику поданичко-мултитранзитивне власти у Црној Гори. Али овај храбри младић, за разлику од прве двојице, једини не одступа са бојног поља.

Да нешто шкрипи на двору незванично тронизованог суверена показује пукотина из које храбро промаља главу један од спонзора или финансијера владајуће партије – могуће и титулара нечијег система легализовања или прања новца кроз банкарски сектор.

Током дуванске афере двехиљадитих у хрватском недељнику “Национал” наведен је пример: када би сваки становник Црне Горе, укључујући и малолетне, без спавања, у једном цугу пушио по пет цигарета и тако маратонски 24 часа, потрошило би се непун један посто увезеног дувана у Црну Гору. Објављивањем докумената, пресретнутих разговора, признањима на суду у Барију италијанских мафијаша, омча око врата главног актера овог уносног бизниса званог “реекспорт” већ је била намакнута, али велика количина новца обезбеђује заштиту од свих врста санкиција или гоњења, осим ако појединац или група не представља претњу националној безбедности САД.

Наш јунак управо је још средином деведесетих, када је нејаки Марко (Милошевић) почео да хара друмовима од цигара, залегао и склонио се у тај големи грм. Предвиђана му је судбину Самозе, Норијеге, генерала Бранка, Кордобе, Батисте и других краткотрајних латиноамеричких диктатора. Улазећи у четврту деценију власти он се већ приближава Мобуту Секу (32 године), Франческу Франку (34 године диктатуре), Мугабеу (37 година), Чан Кај Шеку (45 година)…

Изјаве судије Шелзија, немачких истражитеља, италијанских званичника водиле су ка брзом затварању круга око главног шефа дуванске мафије са ове стране Адриатика. Чак је утицајна немачка телевизија АРД снимила документарац “Куда полови Калирој” о путевим из грчких и европских лука кријумчареног дувана до његове крајње дестинације – Луке Бар. Из луке су цигарете “реекспортоване” брзим глисерима, а колонија италијанских мафијаша под европским потерницама уживала је гостопримство званичне Црне Горе.

Према писању штампе, један од главних инсајдера у тој афери био је кум Мила Ђукановића и његов први политички ментор, стајлинг мајстор и промотер у београдској културној, политичкој и новинарској чаршији, Ратко Кнежевић.

Овај бивши новинар, близак разним безбедоносним структурама, у интервјуу дневном листу “Дан” од 12.11.2003. године, изјављује: ”Мило Ђукановић, Викашин Мараш, Душко Марковић лично знају ко је убио Горана Жугића, Дарка Белог Распоповића, Вању Бокана, Бају Секулића и Ратка Ђокића. Све су то били, у датом моменту, војници или одметници мафијашке хоботнице која је контролисала најуноснији посао на Балкану у прошлом столећу. Хоботница која је формирана, веровали или не, иза леђа свемоћног Слободана Милошевића, коју су чинили Мило Ђукановић – шеф, Јовица Станишић -мозак, Зоран Ђинђић – партнер и Станко Цане Суботић – финансијер”.

Ратко Кнежевић је у континуитету износио тешке оптужбе на рачун свог кума и његовог режима и колико ми је познато више од деценију и по заобилази Црну Гору, без обзира што се, према тврдњама упућених, налази под заштитим неких моћних тајних служби.

Опозициони Кнежевић са којим већ годинама црногорски режим води отворени рат је сасвим друге провинијенције и потпуно супротног профила од првог. Тамничење и прогон Милана Кнежевића, народног посланика, песника врцавог духа, утамниченог прошле године због вербалног деликта и оптуженог у монтираном процесу “Државни удар” говори о нервози власти и покушају да на сваки начин ућутка гласноговорнике аутентичног српског идентитета Црногораца. Кнежевић без устезања, саркастично износи све оно што многи знају, али су надлежни необавештени, медији ћуте или су ућуткани, а скупштинска говорница остала је још један једини прозор у свет.

Трећи Кнежевић, медијско-банкарски гуру режима, притиснут намерама специјалног тужилаштва да истражи пословање Атлас банке чији је власник, изјављује да му је главни специјални тужилац Катнић, покушао да намести аферу “Државни удар”.

Парафразирајући Катнићеву поруку о великој риби (Кнежевић) која пада на малим стварима и лаику постаје јасно да прљави веш полако излази из фамилије, те да режим, чистећи своје редове или елиминишући могуће финансијере алтернативних решења власти у Црној Гори, отвара доста широк фронт деловања. Да ли је ревизија историје кроз скупштину, најава прогона српског свештенства, хапшење опозиционих лидера само димна завеса за обрачун унутар фамилије?

Душко Кнежевић одговара да ће, уколико проговори, изазвати политички земљотрес, а на свом Инстаграм налогу Ђукановића осликава као шефа мафије, илуструјући фотографијама Ал Паћина из филма “Кум”.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: