Кумовске секире

Пише: Мишо Вујовић

“Ал хероју тополскоме Карађорђу бесмртноме све препреке нa пут бјеху, к’ циљу доспје великоме”, стоји у ”Горском вијенцу” , Његошевој посвети Праху оца Србије – Ђорђу Петровићу, вођи Првог српског устанка и оцу модерне Србије. Страдалом од братске – кумовске секире.

Ђорђе Петровић рођен је у Вишевцу 14. новембра 1762. године. Предање говори да се те ноћи изнад Вишевца појавила светлост.
Истог дана 1785. у Кучима је рођен, велики јунак црногорски Вукић Попов Петровић. Не само по презимену и јунаштву ова два дива имала су невероватну физичку сличност. Висином, стасом, обликом лица, брковима, мало већим издуженим носом, сведоче савременици, подсећали су на близанце. Разликовали су се у боји гласа. Вукић је имао резак дубок бас док је Црни Ђорђе говорио пискутаво – храпавим тоном

И један и други водили су окршаје са Турцима. Карађорђе је ратовао у изгнанству као подофицир Аустроугарске, грчки добровољац, Вукић четовао на граници са Арнаутским племенима али је био присталица мира са Турцима све док се не стекну услови да заједно са Црном Гором заузму Подгорицу након чега би Кучи постали саставни део Црне Горе.

Уплашен због повратка свог кума Карађорђа у Србију, Милош Обреновић наређује да га убију на спавању у ноћи између 23 и 24 јула 1817. године. Вожд је у тренутку смрти имао 55 година живота.

Познато је да је Карађорђа по налогу кума Вујице Вулићевића секиром на спавању убио слуга Никола Новаковић. У ноћи 23. јула 1817 године срели су се и вечерали у Радовањском лугу кумови Ђорђе и Вујица. Растали су се са договором да организују буну и устанак против Турака. Милош Обреновић је имао друге планове и већ је преговарао са Турцима. Уплашен за свој живот тражио је смакнуће свог пријатеља и саборца Вожда Карађорђа чија слава и поред одсуства из Србије није бледела у народу.

Истог датума 1840. године у Кучима је на спавању, по налогу Владике Рада смакнут Вукић Попов Петровић. И њему је пресудила кумовска секира у 55 години живота.
Након егзекуције Суд на Цетињу га осуђује на смрт због наводне побуне, а његове саборце – покајнике на глобу у новцу. У образложењу пресуде стајало је да ће свака сарадња пограничних првака са скадарским везиром бити “кажњива без оклијевања”.

Карађорђе је отео своју супругу Јелену, док је Вукић био ожењен од чувеног братства Пилетића али дуго није имао потомства, те је његова супруга одлучила да му доведе младу невесту са којом је добио два сина Сима и Стојана.

Прочитајте ЈОШ:

Посланик-истраживач који је „обзнанио“ како су Немањићи „на пушку“ освојили Црну Гору напустио Клуб посланика и одлази у Сарајево

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: