Курц против Меркел: “Канцелар јасног текста” против “Канцеларке наркозе”

Понекад је политика слична камерном театру. Исплати се обратити пажњу на наговештавајуће гесте, мале емоционалне покрете и двозначне дијалоге. Они показују оно што је, често,  у великој граји и буци сакривено. Кад год нпр. Ангела Меркел јавно наступи поред Себастиана Курца свима је без икакве задршке јасно: немачкој канцеларки се њен аустријски колега ама уопште не свиђа.

Ово двоје грађанских политичара су међусобно отуђени. Једно према другом су, најблаже речено, резервисани. Лични анимозитет и разлика у карактерима се не дају сакрити, а унутрашње диференце и политички конфликт генерација су перманентно презентни.

Разлике у сваконедељном такту

У јануару је Себастиан Курц по други пут као аустријски савезни канцелар “заклет”, како се то каже у Бечу. Овог пута као шеф црно-зелене коалиције. Од тада су разлике између њега и Меркел опет видиве, у скоро па сваконедељном такту. А потичу још из 2015, док је Курз био аустријски министар спољни и када се јавно супроставио избегличкој политици Ангеле Меркел. Она, која у немачкој политици изгледа да нема ни једног ривала више, је одједном доживела да јој се пружа политички отпор и то из мале, јужне, суседне земље.

За Меркел је већ било довољно иритантно што Аустријанци изнебуха воде сопствену интересну политику а до тада су се годинама задовољавали тиме да тактички плове у залеђини Немаца: све Курцове претходнике у Бечу је Меркел контролисала и радила са њима шта јој се свидело. Тако се о социјалдемократи Wернеру Фаyману, канцелару Аустрије од 2008 до 2016, у немачком Уреду Савезног Канцелара отворено причало да он код њих улази без икаквог сопственог става и мишљења а излази увек са Меркелиним.

Анти-модел за “Систем Меркел”

Пуно више него ново самопоуздање малог рођака из Беча је Меркел до лудила довело то што се наједном нашла конфронтирана са тим да се Курз без икаквог зазора меша у немачку унутрашњу политику: у његовом наступу се разазнаје свежи, грађански анти-модел за “Систем Меркел”. Курц је пре свега је њен концепт “Добродошличке културе” према избеглицама 2015 у гомили интервјуа и тв-наступа критиковао као позицију лишену сваког контакта са немачком реалношћу.

Курц је у миграционом питању извршио јавни притисак на владу у Берлину чиме је показао бољи осећај за тиминг и размишљање грађана. При затварању Балканске руте направио је пакт са савезницима у јужној и источној Европи још пре него што је Меркел испреговарала свој деал са Турском: њој је преостала само другоразредна улога у кризном менажменту. Тако је Меркел пред свима изгледала политички остарела.

“И нама треба један такав !”

Данас, након два парламентарна избора и “Ибица-скандал” у Аустрији, та се шема понавља скоро па идентично и у корона-кризи те дебатама о њемом обуздавању. Беч је прошлих месеци стално ишао испред Берлина у мерама за борбу против пандемије: “И нама треба један такав!” је завидећи насловио “БИЛД” и прогласио Курза заа “Канцелара јасних порука”. Уз поруку: “Ови са Истока нам показују како се то ради!”.

И док се Меркел недељама није указивала у јавности, Курц је кризну агенду одрадио као по цхецклисти: затворио школе, ограничио контакте, наложио ношење маски; потом наредио лагано попуштање мера, отварање граница и покретање привреде. Док се при завођењу мера Меркел још како-тако и држала, у покретању јавног живота се понашала тако као да више нема ситуацију под контролом.

Последњу тачку на својој цхецклисти је Курц штрикирао пре који дан, у видео-јаваљању на виртуеланом партијском конгресу вечно владајуће баварске партије ЦСУ: одушевљеној публици је објаснио да план обнове Меркел-Мацрон -који ово двоје нису испреговарали са Бечом- не сме да на мала врата од ЕУ направи дужничку унију. У преводу: Курц је као гласноговорник “штедиве четворке” Аустрија, Холандија, Шведска и Данска прогласио: политика Меркел није политика европског интереса – а аустријског ама баш никако.

Курц поларизује, Меркел модерира

Иако већ у другом мандату, млади Аустријанац и даље делује динамично и неистрошено. Што пре свега лежи у његовом политичком стилу: Курц поларизује, Меркел модерира. Тамо где он свесно улази у сукобе, она је у потрази за компромисом. Тамо где се он залаже за политичку дисрупцију, она тражи предност у политичком рецепту “цигла-малтер-цигла”. Тамо где Курца виде као харизматичног стар-поwер политичара, Меркел колумнисти оштра језика проглашавају за “анестезиолога”, која је “Немачку претворила у велику спаваоницу”.

А то много не мења ни њен тренутни успон у анкетама током цорона-кризе: што више пада број новоинфицираних то се људи више сећају старих проблема а у њеној влади свађе избијају наново. Леви и десни популисти су у Немчакој све гласнији. А потпуно беспомоћна безнадежност око тога шта ће бити од такве Немачке се све више шири по земљи.

Меркел је реално Немачку, за ових деценију и по владавине, темељно социјалдемократизовала а у ЦДУ -праћена одушевљеним аплаузом левог новинарског миљеа- угушила скоро сваку конзервативну идеју. Курцу, са друге стране, је успело не само да после десно-популистичке ФПÖ уђе у коалицију са Зеленима. А левичари га и даље истим жаром мрзе. Централна ствар коју левица Курзу никако не може да опрости је чињеница да је он направио невиђену каријеру потекавши из малограђанских услова а да своју причу не само прича него је и живи. Он је доказ: ко је у Аустрији способан тај може да успе. И то видно. Све до фотеље канцелара.

Политички профил настаје кроз конфликте

Курц делује као неко ко је веома свестан своје моћи, све до политичке бруталности, истовремено флексибилан и у најмању руку исто тако прагматичан као и Меркел. Но оно што га јасно разликује од ње је: он не жели да супротности изглача а противнике преведе у своје стадо. Тај “иритирајући млади човек” (цитат: зелени председник Аустрије Алеxандер ван дер Беллен) је схватио да политички профил расте кроз сукобе,  и њему лично и његовој Аустријској Народној Партији, чије је вођство скоро на јуриш освојио тек пре три године. И управо та Курцова жудња за политичким конфликтима је изгледа један од главних разлога зашто је овај 33-годишњак тако популаран у Немачкој.

Иако му многи пребацују недостатак унутрашње дубине и нагињање ка симбол-политици, за немачку канцеларку је Себастиан Курц израстао из скурилног феномена у политички фактор. Он је двапут на спектакуларни начин победио на изборима а својом политиком успева да Аустрија у Европи боксује у категорији јасно већој од њене политичке битности.  У међувремену је њихов сукоб проширен и на ниво утицаја у Европској Народној Партији (ЕПП) те на питање ко координира конзервативну политику у Бриселу.

Ко од сад диригује у ЕПП ?

А тамо “Модел Курц” изгледа да задобија нове подржаваоце: кад је прошлог лета требало да се одлучује ко ће бити нови политички врхунски персонал у ЕУ, Курз је у ЕПП требао да има одлучујућу реч. Али онда су му сервирали “Аферу Ибица”, која је срушила његовог дотадашњег коалиционог партнера ФПÖ  и присилила га да се бави ванредним изборима. Меркел је искористила ситуацију и са самита Г-20 у Осаки се вратила у Европу са одлуком да шеф ЕУ-Комисије има да буде холандски социјалдемократа Франс Тиммерманс: упркос јасној победи ЕПП  на европским изборима.

У ЕПП су били, најнеутралније изговорено, иритирани. На крају је Емануел Макрон, који није члан ЕПП, испословао да чланица Меркелине ЦДУ, Урсула бароница од Лајена, преузме Комисију. Себастиан Курц, без “Ибице”, никад једном Макрону не би препустио да донесе ову одлуку.

Neue Zürcher Zeitung (NZZ) Christoph Prantner

Превод: Мирко Вулетић

Прочитајте ЈОШ:

https://www.in4s.net/kako-su-podgoricani-1889-obiljezili-500-godisnjicu-kosovskog-boja-usklici-slava-kosovskim-junacima-i-srpske-patriotske-pjesme/

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: