Кургаш: Код Палих чемпреса, за спас Јадрана!
1 min read
Истраживачки брод MAC Centaurum,
Пише: Мирсад Кургаш
У суботу, 27. јула у 12 часова, у Бару код Палих чемпреса (ул. Мила Бошковића, код Гимназије/Економске школе), одржаће се окупљање у знак протеста против даљег истраживања нафте и гаса у нашем подморју!
Ових дана, нафтне компаније интензивно настављају даље уништавање флоре и фауне нашег мора, с крајњим циљем постављања прве у низу планираних нафтних платформи.
Спрега надлежних државних институција и нафтних компанија има све елементе кривичног дјела и потребно је хитно и моментално обуставити све даље радове с тим у вези и раскинути Уговоре о концесији.
Грађани Бара, уз подршку свих добронамјерних грађана из цијеле Црне Горе, и овог пута избориће се против даље девастације наше земље!

Зашто #НЕнафти у Јадрану?
Уништавање туризма
Нигдје на Земљи не постоји примјер успјешног суживота туризма, који се темељи на чистом и очуваном околишу, с нафтним платформама.
Експлоатација нафте уништиће туризам на нашем дијелу Јадрана.
Уништавње рибарства
Експлоатација нафте у Јадрану значила би повећање токсичности морских организама, а тиме и директну пријетњу нашем рибарству.
Ризик за околину и људе
Експлоатацију и транспорт нафте научници сматрају највећом пријетњом морском околишу. Просјечан број изљева нафте у задњих 15 година у Сјеверном мору износи 600 годишње, односно чак 11 Изљева нафте недељно!!!
Фантомска радна мјеста
Експлоатација нафте на Јадрану значи квалитетна радна мјеста – за стране стручњаке! За разлику од туризма, бушење Јадрана због нафте не би отворило значајан број радних мјеста јер нафтне компаније имају потпуну слободу у одређивању услова запошљавања.
Упитна зарада за Црну Гору, још упитнија за њене грађане
Грађани/ке немају никакве гаранције да ће експлоатација нафте на Јадрану допринијети повећању њиховог животног стандарда. Већина профита ићи ће нафтним компанијама, док од туризма директно и индиректно живе десетине хиљада људи.
Будућност је обновљива, а не фосилна
Енергетску независност Црној Гори гарантују обновљиви извори енергије, а не фосилна горива прошлих вјекова.
Енергенти ће бити јефтинији, обичан политички спин
Тврдња да ће енергенти бити јефтинији јер их сами експлоатишемо је најобичнији политички спин. Црногорска енергетика у будућности све ће више зависити од међународних кретања цијена на тржишту.
Фосилна горива воде нас у климатски хаос
Наука јасно каже како 80% познатих залиха фосилних горива мора остати под земљом ако желимо избјећи даље катастрофалне посљедице климатских промјена, попут великих поплава које су погодиле нашу регију у мају 2014.
Неспремност државног система
Црна Гора није у стању надзирати танкере и италијанске криволовце у властитим територијалним водама. Како онда мисли контролисати рад међународних нафтних корпорација?

Сви око нас буше, па ајмо и ми?!
У Италији нафту буше корпорације под заштитом политичара док се локално становништво буни и трпи штете. Је ли то наша будућност?
Влада није ни размишљала о референдуму а комплетне активности о давању концесије биле су обавијене велом тајни.
Бушење црногорског Јадрана изругивање је нашој култури, традицији и баштини
Када бисмо и занемарили све горе наведено и размишљали само о емотивној и нематеријалној вриједности онога што угрожавамо, сматрамо да би то само по себи био довољан аргумент против бушења!
Активности државних институција у вези додјеле концесија за истраживање и производњу угљоводоника су од самог почетка нетранспарентне и незаконите.
Јавне расправе су представљале само слабо изрежиране представе а презентирани Елаборати о утицају на животну средину, вријеђање елементарне интелигенције. Примјера ради, округли сто у Бару, 2016-те, је организован истог дана када је у Улцињу одржавана јавна расправа о Просторном плану.
Ипак, већ тада је изнесено довољно аргумената против давања поменутих концесија, како овдје, тако и од стране мериторних организација из Хрватске. Међутим, Министарство економије је Уговоре о давању концесија прогласило тајним. Идентична прича се понавља, након конзорцијума ЕниНоватек, и са грчком компанијом Енергеан, којој су додијељене концесије на блокове 26 и 30.
Закулисне радње су настављене и кроз тајне преговоре и цјенкање са Удружењем професионалних рибара. Спортски риболовци у овој причи и не постоје.
Постављало се питање зашто рибари ћуте? Неки од њих су јавно изнијели да су уцијењени. Такође постоје информације о некоректном држању представника државних институција, који су посредовали у тим преговорима и који су рибарима сугерисали да потпишу тражену сагласност, јер је „све већ одавно завршено“.
Осим тога, изостала су адекватна истраживања биодиверзитета у вези са утицајем сеизмичких активности на животну средину.
Иако је, нпр. Институт Плави свијет из Хрватске предлагао мониторинг током више годишњих доба, како је предвиђено и Стратешком студијом и међународним споразумима чији потписник је и Црна Гора, ЕниНоватек је презентирао тзв. истраживања у трајању од неких 15-так дана. Исто се понавља и са компанијом Енергеан!
Као што је више пута неведено, не врше се ова истраживања први пут. Али, нејасно је зашто се након истих у акваторијуму Улциња 2003. године, није извршило истраживање биодиверзитета? Институт за биологију мора је тада био против и изричито је одбацивао тврдње Норвежана како „ваздушни топови“ са брода „Атлантиц Еxплорер“ нијесу опасни по морске организме! Наравно, резултати тих сеизмичких истраживања нијесу били доступни јавности, као што никада нијесу објављени ни резултати сличних истраживања у хрватском подморју.
Имамо само свједочења рибара, да је „тада буквално нестало неколико врста риба које обитавају на дну… рак гамбор, лист, румбач, а рибе као што је барбун и ослић су десетковане у проценту у ком су се ловиле прије тог периода. Друге врсте риба које такође живе на дну су постале рјеђе у односу на период прије истраживања. Неколико задњих година, неке од поменутих риба су се почеле регенерисати и бити један од стубова екосистема овог мора…“
Један од стручњака Института за биологију мора незванично каже да је „анализа рађена на основу презентираних узорака, али да се мора поштовати став Института…!“

Питамо се који став Института је исправан: онај од прије 15 година, или овај потоњи којим су дали „зелено свјетло“ за истраживања? Иначе, за званичну информацију упутили су нас на Управу за угљоводонике.
Из Завода за сеизмологију, у вези са евентуалним сеизмичким поремећајима као продуктом истраживања, кажу да су „могућа локална сеизмичка индуковања слабијег интензитета“ али да се за ближе информације обратимо Управи за угљоводонике!
Иако се у блоку 26, за који је концесију добила грчка компанија Енергеан, налазио епицентар земљотреса 1979-те, њихов Елаборат о процјени утицаја на животну средину не садржи евентуални утицај на сеизмолошки екстремно осјетљивом црногорском приморју.
Да подаци о броју вјештачки изазваних земљотреса који се повећавају и до 10 пута у земљама које истражују нафту и гас и буше дно мора, нијесу без основа говори и случај Холандије. Наиме, они су након серије земљотреса изазваних истраживањима угљоводоника, одлучили да обуставе процес и оставе 90 милијарди еура гаса испод земље!
Напомињем да Бар представља темпирану бомбу! Наиме, располажемо информацијама да су неки од огромних резервоара за гориво у Бару напукли, те да је обустављена експлоатација из сусједног каменолома. Осим тога, напукли су и зидови неких од магацина специјалне намјене у барској Луци. У тим магацинима се складиште разне врсте наоружања и муниције, минско-експлозивних средстава а, према неким сазнањима неријетко и нуклеарни материјал! С тим у вези, неопходно је хитно провјерити ове наводе и предузети адекватне мјере. И, до даљњег, обуставити 3Д сеизмичка истраживања.
Иначе, у нашем подморју постоји и знатан број потопљених мина, од којих су не тако давно страдали и неки овдашњи рибари.

Осим тога, колико ми је познато, нигдје није наведена опасност утицаја на бројна археолошка налазишта у нашем подморју која су, како рече министар Богдановић недавно у Бечићима на међународном савјетовању о заштити подводних археолошких локалитета, „од непроцјењивог значаја и морају се хитно заштитити…?“ Министарство културе би неизоставно требало реаговати и захтијевати мораторијум. Располажемо информацијом да је у зони тренутних истраживања, између осталог, „Роса“ и “ Фиоре Дел Маре“…

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


Bravo ti ga Kurgašu!
Vrijediš za stotinu.
tako je to u MNE, malo nam je betoniranih plaža sad trebamo naftu, sve smo prodali sad đavolišemo što je ostalo. da se ja pitam takav brod ne bi s naše strane ni plovio